Женски музеј
Женски музеј је збирка која представља живот и рад жена које су обележиле историју. Установљен је са циљем да документацију о знаменитим женама, учине видљивом објављујући женску историју. Ови музеји нуде алтернативу пристрасности и непотпуности презентација традиционалних музеја у области историје, уметности и културе, које произилазе из њиховог родног слепила, и уједно су покретачка снага која гура музеологију ка променама.
Жене су са осниваwем музеја започеле 1960-тих година, а двадесет година касније су артикулисале посебне одлике музеја какве су намеравале да створе и почеле да оснивају музеје у складу са својим замислилима. Данас постоји велики број различитих женских музеја, захваљујући вештинама које су стекле размјењујући међу собом знања и искуства оним што су створиле.
Многи музеји жена имају сопствени простор, али има много оних (попут оног у Новом Саду) који га немају. Неки музеји жена у њима излажу сопствене збирке, а постоје и музеји без збирки, који се баве организовањем привремених изложби.
Историја
[уреди | уреди извор]Жене које су трагање за сопственом историјом започеле 1960-тих година, у 1980-тим су успеле да артикулишу посебне одлике музеја какве су намеравале да створе и одмах почеле да оснивају музеје у складу са својим замислилима.
Мађутим почетак историје женских музеја не треба везати за 1980-те године, када је настао први музеј који је назван „музејем жена“, јер је на пример „ Музеј жена пилота из 99-их“ (енгл. 99s Museum of Women Pilots) основан 1929. у Оклахоми од стране 99 жена пилота из Сједињених Америчких Држава, које су напорно радиле да би успеле у ваздухопловној професији којом су од затека ваздухопловства доминирали мушкарци.[1] Са преко 5.000 квадратних метара простора, Музеј 99 жена пилота садржи поставке и артефакте који се фокусирају на очување историје жена у ваздухопловству, поштујући њихова достигнућа у прошлости, као и препознајући тренутна достигнућа.[2] Поред тога, на локацији се чувају архиве и други ресурси, као и једна од највећих колекција докумената и предмета Амелије Ерхарт.[3]
Током 1980-1990, концепт рода као друштвеног конструкта је ушао у језик музеологије и имао је позитиван ефекат на дискурс изложбе неких музеја, омогућавајући и да се појави нови тип музеја - женских музеја.
Први званични женски музеј у свету основала је Марианне Питзен 1981. године у немачком граду Бону, након што су чланице немачког феминистичког покрета заузеле једну зграду.. У њему је од 2006. смештена стална изложба заснована на збиркама из музеја историје Демократске и Савезне Републике Немачке које су, након пада берлинског зида, могле да комбинују доводећи до реинтерпретације немачке историографије. Овај музеј се данса сматра једним од значајнијих музеја у Немачкој. .
У деценији од 1980. до 1990. године основано је 15 женских музеја у разним земљама: 1981: Немачка; 1983: Сједињене Америчке Државе; 1984: Данска, Немачка, Аустралија; 1985: два музеја у Сједињеним Америчким Државама, Вијетнам; 1986: два музеја у Немачкој, Италија; 1987: Сједињене Америчке Државе, Холандија; 1988: Италија; 1990: Индија.[4]
Данас постоји велики број различитих женских музеја на глобалном нивоу. Знања и вештине које су жене стекле размјењивале су их међу собом и тако утицале су на даље стваралаштво жена.
Музеји жена су обично приватни музеји са статусом удружења које је установила група храбрих, истрајних и креативних жена, која је успела да се храбро избори са институцијама као што су традиционални музеји. Оне су својом истрајношћу ћенским музејима управљали уз импресивну посвећеност и кроз добровољни рад, жртвујући део својих професионалних живота, своје слободно време музеју. Сопственом креативношћу оне су пронашле начине да своје време користе економично, организују истраживања и реализују изложбе и, изнад свега, нађу спонзоре како би обезбедиле потребна средства, што је у суштини најинтензивнији посао.
Својим постојањем и радом, женски музеји су добили шанссу да кроз свој рад жу на недостатке традиционалних музеја. Питања која су чланице ових музеја изнеле отвориле су пут неизбежним променама у традиционалним музејима и музеологији уопште. Тако су својим делом и храбрим и новим гледањем на историју, уметност, град, науку, људе, коегзистенцију и идентитет – жене наметнуле нове захтеве и понудили алтернативу.
У смислу типологије, већина музеја (приближно 60%) је посвећена историји и у својој мисији и стратегијама наглашавају извесне опште приступе. Конкретно, то подразумијева допринос поновном писању историје своје земље, регије или државе инкорпорирањем родне димензије, као и повећање видљивости женских иницијатива у разним областима друштвене и културне дјелатности. Још један аспект који ови музеји стављају у први план је приватни и свакодневни живот (рад, породица, живот у кући, тело и рођење), укључујући теме повезане са историјом моде и женским накитом.
- Део женских музеја у свету
-
Wомен'с Мусеум, Аархус -
Женски музеј у Италији -
Женски музеј у Кенији -
Женски музеј у Канади
У марту 2015. године 79 родних или женских музеја је уврштено на списак Интернатионал Ассоциатион оф Wомен´с Мусеумс, организације основане 2008. у Алице Спрингс у Аустралији.[а]
- 49 национални (државни или приватни) музеји,
- 21 су основале феминистичке групе,
- 7 су виртуелни музеји.
Ово представља значајан број музејских институција распоређених широм света, мада је већина (скоро половина) лоцирана у Европи, а бројка би била и већа да су обухваћени музеји који нису учлањени у ову институцију.
Претпоставке за оснивање женског музеја
[уреди | уреди извор]Да би отварање женског музеја имало смисла, оснивачице музеја морају поставити неколико хипотеза:
- Зашто је потребан такав музеј?
- Која је сврха музеја?
- Коме је намијењен?
- Шта ће сакупљати?
- Шта ће приказивати?
- Да ли ће својим настанком променити нешто у свету, односно акву врсту промене желите да ваш музеј направи?
- Да ли постоји реална могучнсот да се успе у затаим циљевима ?
У свакодневној пракси, у стратешком планирању развоја музеја, као суштинско питање намеће се оно о сврси оснивања музеја и зато ово питања мора стално провејавати и кроз сва остала постања.
Смернице за оснивање женског музеја
[уреди | уреди извор]Главне смернице којима треба да се воде оснивачице женског родног музејаа према годпођи Мерете Ипсен терба да обухвате:[5]
- Женски и родни музеји требало би да промовише видљивост жена у историји и култури и подржава политике које се баве родним питањима
- Пре него се оснује женски или родно орјентисан музеј, нужно је дефинисати женску и родну перспективу прилагођену социјалном контексту у којем ће музеј дјеловати.
- Женски и родни музеји пре оснивања требало би да заузму политички став према диверзитету, родној осетљивости и социјалној инклузији мањина
- Женски и родни музеји треба да промовишу родну перспективу и у другим музејима.
- Женски и родни музеји треба да створе оптималне услове и да набављају, чувају, истражују, комуницирају и излажу материјално и нематеријално наслеђе женске историје, живота и културе.
- Женски и родни музеји промовишу другачију перспективу о свету, историји и култур. У складу са тим женски музеј треба да промовише из женске перспективе и трансродне особе и постане место на коме се причају скривене приче и открива живот у сенци.
- Женски и родни музеји требало би да развијају професионално истраживање о питањима рода.
- Женски и родни музеји требало би да практикују родно-орјентисану комуникацију.
- Женски и родни музеји су активни партнери локалних, националних и међународних мрежа музеја и сродних културних, научних и друштвених институција, а не њихови супарници и опоненти.
- Женски и родни музеји требало би засновати на јасној визији/мисији у погледу циљева, стратешког развоја и укључивања публике у музеј.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Асоцијација је почела као онлине платформа, креирана јуна 2008. у време 1. међународног конгреса музеја жена у Мерано (Италија). Њени главни циљеви су: „повећати видљивост и прихватање Музеја жена; активна међусобна подршка; искористити интернет платформу да се унаприједи рад мреже“ (Wоменинмусеум. Мрежа музеја жена)
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Пилотс, Тхе Нинетy-Нинес Мусеум Оф Wомен. „Мусеум оф Wомен Пилотс Хоноринг тхе Паст & Лоокинг Тоwард тхе...”. Мусеум Оф Wомен Пилотс (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-18.
- ^ „Фацт Схеет: Тхе Нинетy Нинес, Инц. ®” (ПДФ). 2011-09-28. Архивирано из оригинала 28. 09. 2011. г. Приступљено 2021-03-18.
- ^ Пилотс, Тхе Нинетy-Нинес Мусеум Оф Wомен. „Абоут тхе Мусеум Оур Хисторy (Мусеум Оф Wомен Пилотс)”. Мусеум Оф Wомен Пилотс (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-18.
- ^ „İстанбул Кадıн Мüзеси - ÖНЕРДİĞİМİЗ БАĞЛАНТИЛАР”. истанбулкадинмузеси.орг. Приступљено 2021-03-18.
- ^ Мерете Ипсен Смјернице за женске и родне музеје У: ЖЕНЕ I МУЗЕЈИ Читанка о женском/родном насљеђу Издавач: НВО НОВА Центар за феминистичку културу - Подгорица Уредница: Наташа Нелевић
Литература
[уреди | уреди извор]- Тхе Барбара Хепwортх Сцулптуре Гарден доор Миранда Пхиллипс ен Цхрис Степхенс. Тате Галлерy Публисхинг, 2002. ISBN 1854374125..
- Пројекат „Женско насљеђе као покретач развоја Црне Горе - Какав Музеј жена нам треба?“, који је у сарадњи са Националном комисијом за УНЕСЦО и уз подршку УНЕСЦО (Програм партиципације, 2016) реализовала НВО НОВА Центар за феминистичку културу
- Ипсен, Мерете; Сандахл, Јетте; Торyкиан, Јоан M. (1990). „Тхе Wомен'с Мусеум ин Денмарк”. Јоурнал оф Wомен'с Хисторy. 2 (2): 168—170. С2ЦИД 131467434. дои:10.1353/јоwх.2010.0110..
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Женски музеј на Викимедијиној остави- Списак женских музеја у свету на: интернет страници Музеја жена Истанбула — Ажурирано: 1. јун 2020 (језик: турски)
