Пређи на садржај

Јагодићи од Крњаче

С Википедије, слободне енциклопедије
Јагодић
ДржаваАустријско царство
ПосједиКрњача
Владавина1824.
Националностсрпско
Дворац Јагодић

Јагодићи од Крњаче (мађ. Jagodics de Kernecs) били су српска племићка породица.

Професор Јован Ердељановић у књизи „Срби у Банату“ пишући о панчевачким породицама забележио је о Јагодићима следеће: „Јагодићи, спахије, имали су огроман спахилук у „К(е)рњачи из Вршца"; Јагодића је било петоро браће - један је био абаџија у Панчеву, а један најпре сапунџија, па после трговац, као и остала три; сви су дошли у Панчево из неког банатског села (можда из Канака?), па су од њих настали панчевачки Јагодићи (Јован Јагодић у Канаку, спахија, од ових је панчевачких); Јагодићи су били најпре абаџије и стара панчевачка фамилија, а Јовановићи су били алваџије, опет стари Панчевци, па су се обе обогатиле и постале спахијске (купиле племство): Јагодићи су имали Крњачу, а Јовановићи Погањеш код Темишвара."[1]

Племство

[уреди | уреди извор]

Спасоје Јагодић, панчевачки трговац, добио је племићку повељу са предикатом „Kernecsai“ 17. септембра 1824. г. племство је проглашено у Крашовској жупанији 16. јуна 1825. г. Предикат „од Крњаче“ изведен је од имања које су Јагодићи купили још 1819. г., а које се налази у Караш-северинској жупанији (данас у Румунији).

Породица

[уреди | уреди извор]

Петар Јагодић био је син Спасоја Јагодића. Рођен је 1800. г. у Панчеву. Основну школу завршио је у Панчеву. У Пожуну нашао се као студент 1819–1820. г. на првој години филозофије. Завршио је студије права и положио адвокатску заклетву 1826. г. Године 1829. помиње се као асесор и председник Крашовске жупаније. Учествовао је на Народно-црквеном сабору 1842. у Сремским Карловцима када је за митрополита изабран Јосиф Рајачић. Био је члан Матице српске, бавио се и књижевношћу. На имању код Конака подигао је 1835. г. спахијски дворац. Петар Јагодић умро је након 1886. г. Имао је сина, Богумила Јагодића, којем је издата потврда племства 1897. г.[2]

Павле Јагодић, син Спасоја Јагодића, био је царски саветник и посланик. Рођен је 1813. г. у Панчеву, умро је 22. јануара 1895. г. на добру Крњача. Павле Јагодић је са супругом Регином Лазаревић имао кћер Марију (*23. августа 1843. Крњача, †20. фебруара 1918. Беч). Марија Јагодић удала се 18. октобра 1871. у Бечу за Марију Непомука Карла Фердинанда (*Neuhübl 14. август 1819, †Sedlnitz, Mähren 27. март 1897), грофа "Vetter von der Lilie". У овом браку рођена је кћи Меланија Адријена Софија (*22. октобра 1872. Плзењ, †11. маја 1930. Беч). Меланија је склопила брак 21. априла 1906. у Бечу са Фридрихом Едвардом, грофом Елцом (†1930. Беч).

Константин Јагодић, адвокат и трговац, помиње се у Панчеву у периоду 1837–1868. г.

Последњи члан породице у Панчеву била је Јованка пл. Јагодић, која је умрла 1962. г.

Јагодићи су имали поседе код места Конак, у Банату, као и у Крњачи (у данашњој Румунији). На имању код Конака, Петар Јагодић подигао је 1835. г. каштел, који ће остати у власништву његових потомака све до Другог светског рата. Подигнут је у духу пољских двораца са великим парковима. Парк испред дворца био је уређен у француском стилу, док је парк у дубини имања био уређен у енглеском стилу и прелазио је у шуму Копривића. Породица Јагодић имала је своје поседе и у Панчеву и везана је за историју овог града. На панчевачком православном гробљу, може се видети њихова породична гробница.

Портрети

[уреди | уреди извор]

Константин Данил, сликар, урадио је десетак портрета чланова породице Јагодић. Портрети су се чували на добрима Јагодића, у каштелу код Конака, као и на добру Крњача. Ови портрети, рађени техником уља на платну, могу се видети у Галерији Матице српске у Новом Саду.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Милош Црњански у једном свом напису из Војводине 1923. помиње Јоцу Јагодића, коме су након аграрне реформе "одузели земљу и главу су му разбили" и "стоку... отерали". Мали дворац је био запуштен; Јагодић је био аматерски археолог, па је имао "два велика ормана, препуна неолитских ископина".[3]

У својој књизи Као и сва равница, Ненад Чанак прву причу посвећује Јагодићима. На самом почетку приче је и фотографија на којој су Јован Јагодић и његов брат у лову. На основу ове приче Ђорђе Милосављевић написао је сценарио за ТВ серију Сва та равница.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јован Ердељановић, Срби у Банату, Матица српска - Прометеј, 1992, 194 стр.
  2. ^ Српски биографски речник, Одабране биографије (I-IV том), Матица српска
  3. ^ "Политика", 24. окт. 1923, стр. 2

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јован Ердељановић, Срби у Банату, Матица српска, Нови Сад 1992
  • Драгомир М. Ацовић, Хералдика и Срби, Завод за уџбенике, Београд 2008
  • Nagy Iván, Magyarország családai czímerekkel és nemzékrendi táblákkal. I-XII. Pest, 1857-1868
  • Српски биографски речник, Одабране биографије (I-IV том), Матица српска
  • Српски биографски речник, том IV (И-Ка)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]