Пређи на садржај

Деч (Толна)

Координате: 46° 17′ 01″ С; 18° 45′ 33″ И / 46.28361° С; 18.75910° И / 46.28361; 18.75910
С Википедије, слободне енциклопедије
Деч
мађ. Decs
Католичка (православна) црква
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЈужна прекодунавска регија
ЖупанијаТолна
СрезТолна
Становништво
Становништво
 — 2015.4.285[1]
 — густина45,24 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 17′ 01″ С; 18° 45′ 33″ И / 46.28361° С; 18.75910° И / 46.28361; 18.75910
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина94,71 km2
Деч на карти Мађарске
Деч
Деч
Деч на карти Мађарске
Поштански број7144
Позивни број(36) 74
Веб-сајт
http://www.decs.hu/

Деч (мађ. Decs) је село у Мађарској, у жупанији Толна. Са површином од 9.500 хектара, највећа је општина округа са највећом административном површином и петим по величини насељеним местом, од једанаест градова који се овде налазе, по територијалном обиму јој претходе само четири.[2]

Географија

[уреди | уреди извор]

Локација

[уреди | уреди извор]

Деч се налази у југозападном делу округа Толна, поред Шаркеза, 10 километара западно од Дунава.

Најближа насеља: Ечењ (3 километра северно), Шерпилиш (4 километра југозападно), најближи градови: Сексард (11 километара на северозападу) и Батасек (14 километара на југозападу). Њено административно подручје је такође у додиру са границом Ершекчанад и Баја са истока, Пербељ и Алшоњек са југа и Вардомб и Алшонана са запада.

Историја

[уреди | уреди извор]

Према Андрашу Ваљиу, „Доња Горња Нана. Два немачка села Толна Варм. Власник Доњег је Религиои Кинстар, који се налази недалеко од Вардомба, и његов огранак, а Горњи има 666Г. Господство Апоније, није далеко од тога, становници су католици и други, усеви су им средње родности, имају довољно пашњака, богатство им је осредње.“[3]

Према Елеку Фењешу, „Алшо-Нана, немачко-рацко-мађарско село, у округу Толна: 8 катх., 363 н. е. стара вера, 643 Августан, 72 уп. лак., са огранком аугустинаца и староверском црквом, где деца из Грабоца врше богослужење. Виноградско брдо је веома лепо. Припада властелинства Батасек. Улична пошта. Батасек.“[4]

Већ у средњем веку је насеље било насељено, први сачувани аутентични помен је из 1494. године (Нана). Године 1553. помиње се као село Шаркези. После протеривања Турака, то је било српско насеље, како му је и некадашњи назив „Рацнана”. После Ракоцијевог рата за независност, први досељеници су стигли 1725. године и основали фарму у тада ненасељеном подручју. Крајем 18. века долазе нове групе, делом из Немачке, делом из околних немачких насеља.

Оба светска рата донела су значајне промене. После првог, око 100 становника српског порекла пресељено је у матичну земљу, ипак, људи који припадају овој националности живе овде све до данас. После Другог светског рата слична је судбина задесила народ немачког говорног подручја. На место расељених дошле су мађарске породице из различитих крајева земље. Данас у Алшонани живи само неколико самопроглашених становника који говоре немачки.

Већина становништва су католици, са мањим бројем реформатора и евангелиста. Евангелистичка црква је подигнута 1864. године. Последњих година реновиран је уз подршку становника који живе у Немачкој, али су расељени из Алшонане, и њихових потомака. Католици су заузели и још увек користе напуштену цркву Раца (Срба) који су били приморани да напусте своје родно село.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Еволуција становништва између 1870. и 1920. године

[уреди | уреди извор]
Година Број становника[5]
1870. 1.404
1880. 1.428
1890. 1.534
1900. 1.432
1910. 1.522
1920. 1.460

Еволуција становништва између 1990. и 2015.

[уреди | уреди извор]
Година Број становника[6] Број становника Површин (хектара)
1990 789 272 1 308
1991 767 272 1 308
1992 762 272 1 313
1993 770 272 1 313
1994 763 274 1 313
Година Број становника Број становника Површин (хектара)
1995 767 274 1 313
1996 789 274 1 313
1997 772 275 1 313
1998 767 277 1 313
1999 766 277 1 313
Година Број становника Број становника Површин (хектара)
2000 746 277 1 313
2001 777 276 1 313
2002 760 276 1 313
2003 728 276 1 313
2004 750 276 1 313
Година Број становника Број становника Површин (хектара)
2005 759 279 1 313
2006 753 279 1 313
2007 747 278 1 313
2008 708 278 1 313

Током пописа из 2011. године, 82,4% становника изјаснило се као Мађари, 0,1% као Роми, 0,6% као Немци, 0,3% као Срби и 0,1% као Словаци (17,5% се није изјаснило. Због двоструког идентитета укупан број може бити већи од 100%).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 28,1%, реформисани 6,9%, лутерани 1,3%, гркокатолици 0,4%, неконфесионални 38,9% (24,2% се није изјаснило).[7]

  1. ^ Gazetteer of Hungary, 1 January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
  2. ^ Списак насеља − пдф
  3. ^ „Андраш Ваљи Опис земље Мађарске”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2022. г. Приступљено 04. 01. 2023. 
  4. ^ Географски речник Мађарске - Фењеш Елек
  5. ^ „A népesség számának alakulása (1870-1920)”. KSH. 2001. Приступљено 2009-06-28. 
  6. ^ „A népesség számának alakulása (1990-2008)”. KSH. Приступљено 2009-06-28.  Непознати параметар |ref name= игнорисан (помоћ)[мртва веза]
  7. ^ Alsónána Helységnévtár
  • Magyarország régiói - Dél-Dunántúl - Tolna megye. Főszerkesztő:Dr. Kasza Sándor 2005. Ceba Kiadó 128. o.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]