Епископ моравички Тихон
Архимандрит Тихон (Ракићевић) | |
---|---|
Лични подаци | |
Световно име | Александар Ракићевић |
Датум рођења | 25. октобар 1971. |
Место рођења | Чачак, СФР Југославија |
Образовање | Гимназија Чачак, Школа за дизајн у Београду |
Универзитет | Православни богословски факултет Универзитета у Београду – доктор наука (2014)
Православни богословски факултет Универзитета у Београду – магистар (2008) Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду (1995) |
Викарни епископ моравички | |
Године | од 2024. |
Претходник | Антоније (Пантелић) |
Тихон (световно Александар Ракићевић, Чачак, 25. октобар 1971) је епископ моравички Српске православне цркве, викар Патријарха српског Г. Порфирија.
Биографија
[уреди | уреди извор]Викарни епископ Тихон је рођен у Чачку 25. октобра 1971. године, као Александар Ракићевић. У овом граду завршава основну школу и прва два разреда у Чачанској гимназији.[1][2] Након тога уписује Школу за дизајн у Београду, коју завршава 1990. године. На Факултету примењених уметности Београдског универзитета дипломирао је 1995. године на одсеку за зидно сликарство, након чега на истом факултету уписује постдипломске студије и запошљава се као асистент-приправник.[3]
Године 1996. одлази да постане искушеник у манастиру Студеници, код игумана архимандрита Јулијана (Кнежевића). Монах постаје 1997. године, исте године постаје јерођакон, а 1999. године јеромонах. Изабран је за игумана 2004. године.[4] Исте године епископ Хризостом производи га у чин архимандрита.
Закључно са 2003. годином положио је све богословске диференцијалне испите и уписао постдипломске студије на катедри за литургику Православног богословског факултета у Београду. После положених испита на постдипломским студијама 2005. године почиње да ради магистарску тезу Икона у литургији: функција и смисао, коју је одбранио 2008. године.[5]
Доктор теолошких наука постао је 8. априла 2014. године када је, на истом факултету, одбранио докторску дисертацију[6] на тему Олтарска преграда-иконостас од IV до средине XVII века: форма, функција и значење.[7] [8] Истражује и пише научне радове у вези са културним и духовним наслеђем манастира Студенице.[9][10][11][12] Посебну пажњу посвећуje раду Светога Саве у овом манастиру 1207. до 1215. године.[13] [14] [15] Покренуо је и у својству уредника учествовао у капиталним пројектима објављивања тројезичног издања Студеничког Типика[16][17] и двојезичног издања Евергетидског Типика.[18][19] Руководио је пројектима превођења дела Светог Саве на више страних језика. За пројекат "Дигитална Студеница",[20][21][22] реализован 2018. године поводом обележавања јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, Манастир Студеница добио је Светосавску награду.[23] Поставка пројекта „Дигитална Студеница“ представљена је јавности у склопу изложбе "Духовно и културно наслеђе Манастира Студенице: древност, постојаност, савременост" [24] у Галерији ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар - 31. март 2020).[25][26][27][28]
Звање научног сарадника стекао је 2018. године, a реизабран је 2023. године.[3]
Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао га је 18. маја 2024. године за викара Патријарха српског са титулом викарни епископ моравички.[29] [1]
Чин наречења високодостојног архимандрита Тихона за Епископа моравичког, викара Патријарха српског[30] обављен је 7. септембра 2024. године у 18:00 часова у Саборном храму Светог Архангела Михаила.[2] Пред присутним сабрањем Свете Цркве, архимандрит Тихон је прихватио вољу и одлуку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, а затим је началствовао вечерњим богослужењем у присуству Његове Светости, архијереја, свештенства, монаштва и верног народа.[3]
8. септембра 2024. године је у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару извршен свечани чин хиротоније изабраног и нареченог архимандрита Тихона (Ракићевића) [4] у чин Епископа моравичког, викара Патријарха српског. Светом архијерејском Литургијом и самим чином хиротоније началствовао је првојерарх Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије уз учешће великог броја архијереја, високопреподобних архимандрита, протојереја-ставрофора, протојереја, јереја, протођакона и ђакона.[31] После свете Литургије епископ моравички Г. Тихон произнео је своју приступну беседу.[32]
Дела
[уреди | уреди извор]Књиге
[уреди | уреди извор]- Ракићевић, Тихон (2024). ТЕМПЛОН – ПРЕГРАДА ОЛТАРА/ИКОНОСТАС: ОД НАСТАНКА ДО РАЗВИЈЕНЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ФОРМЕ, СА ОСВРТОМ НА СРПСКЕ ЗАДУЖБИНЕ ОД КРАЈА XII ВЕКА ДО ВЕЛИКЕ СЕОБЕ 1690. ГОДИНЕ. САНУ - Манастир Студеница. ISBN 978-86-6184-015-9. Архивирано из оригинала 20. 9. 2023. г. COBISS.SR 137269769
- Ракићевић, Тихон (2010). Икона у литургији: смисао и улога. Манастир Студениц. ISBN 978-86-87345-06-5. Архивирано из оригинала 6. 6. 2023. г. COBISS.SR 221152524
- Ракићевић, Тихон (2013). Борба за достојанство: изложење живота и мученичког подвига ученице Милице Костић (1956-1974). Београд: Издавачки фонд Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке. ISBN 978-86-84799-01-4. COBISS.SR 201179148
- Ракићевић, Тихон (2014). Монаштво и осуђивање. Манастир Студеница. ISBN 978-86-84933-95-1. COBISS.SR 209548556
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Tihon Rakićević, iguman manastira Studenica, u čačanskoj Gimnaziji”. regionalnevesti.net. 26. 09. 2017. Приступљено 07. 06. 2023.
- ^ „Врлином до правог царства земаљског” (PDF). gimnazija-cacak.edu.rs. 8. 6. 2023. Приступљено 08. 06. 2023.
- ^ а б „Извештај о реизбору Архимандрита др Тихона М. Ракићевића у научно звање научни сарадник” (PDF). Универзитет у Београду — Православни богословски факултет. 2022. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 6. 2023. г.
- ^ „Зборник Матице српске за друштвене науке 152 (3/2015)” (PDF). maticasrpska.org.rs. 07. 06. 2023. Приступљено 07. 06. 2023.
- ^ Ракићевић, Тихон (07. 06. 2023). „Икона у Литургији : литургијска функција и смисао иконе”. plus.cobiss.net. Приступљено 07. 06. 2023.
- ^ „Игуман студенички Тихон одбранио докторску дисертацију”. spc.rs. 10. 04. 2014. Приступљено 07. 06. 2023.
- ^ „Нови доктори наука Православног богословског факултета”. bfspc.bg.ac.rs. 17. 03. 2016. Приступљено 07. 06. 2023.
- ^ „Архимандрит мр Тихон Ракићевић одбранио је докторску дисертацију”. bfspc.bg.ac.rs. 08. 04. 2014. Приступљено 07. 06. 2023.
- ^ „Архимандрит др Тихон (Ракићевић): Студеничко Распеће”. spc.rs. 14. 04. 2023. Приступљено 07. 06. 2023.
- ^ „Studenica Monastery - Made of marble and spirit. An exhibition of art and history of the ancient Serbian Lavra.”. artsandculture.google.com. access-date 08.06.2023. Приступљено 08. 06. 2023. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ) - ^ „ResearchGate”. access-date: 08.06.2023. Приступљено 08. 06. 2023. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ) - ^ „Студеничке теме на Седмој националној конференцији византолога у Српској академији наука и уметности”. www.manastirstudenica.rs. 26. 06. 2021. Приступљено 16. 08. 2023.
- ^ Зеленовић, Филип (09. 05. 2022). „Предавање архимандрита др Тихона (Ракићевића) уочи славе Светосавског храма у Краљеву”. eparhija-zicka.rs. Приступљено 07. 06. 2023.
- ^ Ракићевић, Тихон (12. 11. 2018). „Настанак завршног дела Савиног Житија Светог Симеона у светлости Хиландарског рукописа број 387”. www.dais.sanu.ac.rs. Приступљено 16. 08. 2023.
- ^ Ракићевић, Тихон (15. 10. 2016). „ЕСХАТОЛОШКА ВИЗИЈА ТЕОДОРА СТУДИТА (Хиландар 387) У КТИТОРСКОМ ЖИТИЈУ ТИПИКА МАНАСТИРА СТУДЕНИЦЕ (IX H 8 [Š 10])” (PDF). https://doiserbia.nb.rs/issue.aspx?issueid=2877. Приступљено 16. 08. 2023. Спољашња веза у
|website=
(помоћ) - ^ Svetigora (22. 02. 2019). „Gost radija "Svetigora" : Iguman studenički Tihon (Rakićević)”. studenicainfo.rs. Приступљено 07. 06. 2023.
- ^ „Маја Анђелковић добитница признања за ,,Студенички типик" Светог Саве”. filum.kg.ac.rs. 24. 05. 2019. Приступљено 07. 06. 2023.
- ^ Џомић, Велибор (јануар 2021. године). „Двојезично издање Евергетидског типика (Манастир Студеница, 2020)”. eparhija-zicka.rs. Приступљено 07. 06. 2023. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=, |archive-date=
(помоћ) - ^ Džomić, Velibor. „Anđelković Maja, Tihon Rakićević (ur). 2020. Evergetidski tipik. Manastir Studenica.” (PDF). anali.rs. Приступљено 08. 06. 2023.
- ^ Čikarić, Svetlana (10. 03. 2019). „Sveti Sava dočekuje goste u Studenici”. politika.rs. Приступљено 07. 06. 2023.
- ^ „Digital_Studenica”. liveviewstudio.com. 03. 08. 2018. Приступљено 07. 06. 2023.
- ^ „Digitalna_Studenica / 2018”. youtube.com. 27. 01. 2019. Приступљено 08. 06. 2023.
- ^ М., М. (27. 01. 2020). „MEDALJE, EKOLOGIJA, HUMANITARNI RAD... Ministar Šarčević uručio Svetosavske nagrade najboljim srpskim učenicima, vaspitačima, profesorima”. blic.rs. Приступљено 07. 06. 2023.
- ^ Телевизија, Храм (15. 12. 2019). „Изложба о манастиру Студеница у Галерији САНУ”. www.youtube.com. Приступљено 15. 08. 2023.
- ^ Kralj, Miljana (13. 12. 2019). „Izložba povodom osam vekova autokefalnosti SPC: Studenica, na spoju Istoka i Zapada”. www.novosti.rs. Приступљено 15. 08. 2023.
- ^ Galerije i Muzeji. „Duhovno i kulturno nasleđe manastira Studenice”. www.galerijeimuzeji.rs. Приступљено 15. 08. 2023.
- ^ Манастир, Студеница (03. 03. 2020). „Изложба манастира Студеница у САНУ”. www.youtube.com. Приступљено 15. 08. 2023.
- ^ Ђуровић, Жељко (14. 12. 2019). „Студеница у облицима и богатству сабираних вековима”. www.studenicainfo.rs. Приступљено 15. 08. 2023.
- ^ „Саопштење за јавност Светог архијерејског сабора Српске православне цркве”. СПЦ. 20. 5. 2024. Архивирано из оригинала 20. 5. 2024. г.
- ^ СПЦ (06. 09. 2024). „Животопис Епископа моравичког Тихона, викара Патријарха српског”. https://spc.rs. Приступљено 15. 09. 2024. Спољашња веза у
|website=
(помоћ) - ^ „Хиротонија архимандрита Тихона за Епископа моравичког, викара Патријарха српског”. spc.rs. Српска Православна Црква. 2024-09-08.
- ^ „Приступна беседа Епископа моравичког Тихона, викара Патријарха српског”. https://spc.rs. 08. 09. 2024. Приступљено 18. 09. 2024. Спољашња веза у
|website=
(помоћ)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- „Tihon Rakicevic / Тихон Ракићевић”. Academia.edu.
- Ракићевић, Тихон. „Монаштво и осуђивање”. Манастир Студеница.
- Зековић, Душанка (водитељ); Ракићевић, Тихон; Марјановић Душанић, Смиља (2. 2. 2020). „Свети Сава: типици и житија”. Храм. РТС. Архивирано из оригинала 6. 6. 2023. г.
- Савић, Биљана (26. 1. 2021). „Ванвременске светиње остављене у наслеђе генерацијама”. РТС. Архивирано из оригинала 6. 6. 2023. г.
- Ракићевић, Тихон (28. 6. 2018). „Однос Светог Саве према монасима Хиландара и Студенице изложен у пролозима ових манастира”. YouTube. Телевизија Храм.
- Ракићевић, Тихон (16. 12. 2021). „Свети Сава и икона Богородице Студеничке”. YouTube. СПЦО за Рашку област.
- Ракићевић, Тихон (29. 12. 2022). „Богомладенац Стефана Немање и Нови Израиљ”. YouTube. Саборни храм Христовог Васкрсења - Подгорица.
- Ракићевић, Тихон (2019). „Црквено-књижевна сведочанства о духовним утемељивачима Манастира Студенице”. Тематски зборник Културно наслеђе манастира Студенице. Манастир Студеница.
- 1/6 Немањино пооштравање ума и манастир Студеница на сајту YouTube
- 2/6 Почетак Студеничког типика – Немањино житије на сајту YouTube
- 3/6 „Оставих моју владавину“ (Хиландарска оснивачка повеља) на сајту YouTube
- 4/6 Савино и Симеоново братство „до краја овога века“ на сајту YouTube
- 5/6 Савина есхатолошка визија на сајту YouTube
- 6/6 Писмо Светог Саве из Јерусалима у Студеницу на сајту YouTube