Живинице
Живинице | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација БиХ |
Кантон | Тузлански кантон |
Град | Живинице |
Становништво | |
— 2013. | 16.157 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 27′ 06″ С; 18° 38′ 58″ И / 44.45165° С; 18.64957° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 75270 |
Позивни број | 035 |
Веб-сајт | www |
Живинице су градско насеље и сједиште истоимене јединице локалне самоуправе у сјевероисточној Босни и Херцеговини, који се налази јужно од Тузле. Административно припада Тузланском кантону Федерације Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Живиницама је пописано 16.157 лица.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]На ширем подручју живјели су: Илири, Келти, Грци и Римљани. У седмом вијеку трајно се настањују словенска племена. Средњовековна територија Живиница била је у саставу Босанске државе до доласка Турака у Босну. Насеље Живинице као урбана средина настало је вјероватно у XVIII веку. Постојање првих средњовековних утврђења „Градина“ у Невренчи, „Град Јасичак“ изнад Башиговаца, „Џебарска градина“, „Град-Чаршија“ изнад Горње Вишће, указују на чињеницу да су околна насеља доста старог порекла.
Постоје три верзије о имену Живинице. Једна је верзија по М. Хаџијанићу која каже: Наишао сам на један турски документ из 1764. године у којем се спомињу Живинице и то дословно овако: „Живинице, звано Ускопчи, вјероватно (Осковци) у нахији Тузла“.
Становништво
[уреди | уреди извор]Састав становништва – насеље Живинице | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
2013.[2] | 1991. | 1981.[3] | 1971.[4] | 1961. | |||
Укупно | 16 157 (100,0%) | 11 947 (100,0%) | 7 957 (100,0%) | 5 426 (100,0%) | 4 022 (100,0%) | ||
Бошњаци | 13 765 (85,20%) | 7 083 (59,29%)1 | 4 077 (51,24%)1 | 3 106 (57,24%)1 | 1 579 (39,26%)1 | ||
Хрвати | 1 334 (8,256%) | 1 552 (12,99%) | 1 475 (18,54%) | 1 326 (24,44%) | 1 221 (30,36%) | ||
Босанци | 255 (1,578%) | – | – | – | – | ||
Роми | 187 (1,157%) | – | 12 (0,151%) | 3 (0,055%) | – | ||
Срби | 184 (1,139%) | 1 597 (13,37%) | 1 137 (14,29%) | 815 (15,02%) | 916 (22,77%) | ||
Муслимани | 145 (0,897%) | – | – | – | – | ||
Неизјашњени | 106 (0,656%) | – | – | – | – | ||
Босанци и Херцеговци | 73 (0,452%) | – | – | – | – | ||
Остали | 50 (0,309%) | 439 (3,675%) | 81 (1,018%) | 54 (0,995%) | 17 (0,423%) | ||
Албанци | 26 (0,161%) | – | 14 (0,176%) | 14 (0,258%) | 8 (0,199%) | ||
Турци | 12 (0,074%) | – | – | – | – | ||
Непознато | 9 (0,056%) | – | – | – | – | ||
Југословени | 7 (0,043%) | 1 276 (10,68%) | 1 113 (13,99%) | 61 (1,124%) | 254 (6,315%) | ||
Црногорци | 2 (0,012%) | – | 36 (0,452%) | 36 (0,663%) | 1 (0,025%) | ||
Словенци | 2 (0,012%) | – | 9 (0,113%) | 5 (0,092%) | 22 (0,547%) | ||
Мађари | – | – | 2 (0,025%) | 6 (0,111%) | 2 (0,050%) | ||
Македонци | – | – | 1 (0,013%) | – | 2 (0,050%) |
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 23. 7. 2015.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.