Пређи на садржај

Суђурађ

Координате: 42° 42′ 39″ С; 17° 54′ 29″ И / 42.71095090373815° С; 17.908128158164352° И / 42.71095090373815; 17.908128158164352
С Википедије, слободне енциклопедије
Суђурађ
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаДубровачко-неретванска
ОпштинаДубровник
Становништво
 — 2011.207
Географске карактеристике
Координате42° 42′ 39″ С; 17° 54′ 29″ И / 42.71095090373815° С; 17.908128158164352° И / 42.71095090373815; 17.908128158164352
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина20 m
Суђурађ на карти Хрватске
Суђурађ
Суђурађ
Суђурађ на карти Хрватске
Суђурађ на карти Дубровачко-неретванске жупаније
Суђурађ
Суђурађ
Суђурађ на карти Дубровачко-неретванске жупаније
Остали подаци
Поштански број20223 Шипанска Лука
Позивни број+385 20

Суђурађ је насељено место у саставу града Дубровника, на острву Шипану, Дубровачко-неретванска жупанија, Република Хрватска.

Географија

[уреди | уреди извор]

Суђурађ се налази у дну залива на југозападној обали острва између два рта Коњ и Ботур. Пред улазом у залив се налази мало острво Руда, које штити залив од свих ветрова, осим јужних. У самом заливу се налазе три пристаништа. Ново пристаниште, око 50 метара служи као трајектна лука којом је острво Шипан повезано са копном, трајектном линијом Дубровник—Суђурађ—Собра (Мљет). На пристаништу се налази светионик који емитује сигнал R Bl(2) 5s.

Суђурађ и Шипанска Лука су два једина насеља на острву. Међусобно су повезана путен дугим 5,2 км, ознаке D122.

Историја

[уреди | уреди извор]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Дубровник.

Становништво

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Суђурађ је имао 207 становника.

Број становника по пописима[1]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
455 371 367 405 367 369 342 318 373 342 312 272 247 221 199 207

На попису становништва 1991. године, насељено место Суђурађ је имало 221 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
214 96,83%
Словенци
  
2 0,90%
Срби
  
2 0,90%
Мађари
  
1 0,45%
Муслимани
  
1 0,45%
непознато
  
1 0,45%
укупно: 221

Културне знаменитости

[уреди | уреди извор]

Међу архитектонским споменицима издваја се утврђена породична кућа коју је 1539. изградио Томо Стјеповић-Скочибуха, поморски капетан и власник бродоградилишта у Суђурађу. Његов син Вице 1577. године је сазидао високе одбрамбене зидине око имања. У непосредној близини налази се и утврђени племићки летњиковац породице Сагројевић.[а]

У насељу је активан Ватерполо клуб "Таурус", основан 1981. године, па после паузе обновљен 2003. Такмичи се у трећој ватерполо лиги Хрватске и локалном такмичењу Куп Елафита.

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Jadran, Vodić i Atlas JLZ Zagreb 1971.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Фотографије

[уреди | уреди извор]