Штампарство

Уколико сте тражили грану ликовне уметности, погледајте чланак Штампа (уметност).

Одозго надоле, слева надесно: цилиндрични ваљак сцене, блок који је кориштен за дрвене пресе, корејски ручни сет, штампарска машина, литографска преса, офсет преса која се користи за модерно литографско штампање, линотипна машина за вруће постављање метала, дигитални принтер, 3Д принтер у раду.

Штампање новина офсет штампом

Штампарство је преношење текста или слике, обично помоћу мастила на подлогу за штампу (углавном папир) уз помоћ машина за штампање. Штампарство је процес репродуковања текста и слика користећи главну форму или шаблон. Најранији непапирни производи кориштени за штампање су цилиндрични печати и објекти као што су Киров ваљак и Набонидусом ваљак. Најранија позната форма штампања примењена на папир је ивођена користећи дрвене пресе, које су се појавиле у Кини пре 220. године. Каснији напреци у штампарској технологији обухватају ручни сет који је изумео Би Шенг око 1040. године и штампарска машина коју је изумео Јохан Гутенберг у 15. веку. Технологија штампања је играла кључну улогу у развоју ренесансе и научној револуцији, и положила је материјалну базу за модерну економију базирану на знању и за ширење знања у народним масама.

Историја штампарства

У историји је забележено да су стари Египћани открили материјал по имену папирус на којем се могло писати. Папирус је израђиван лепљењем и спајањем осушених стабљика биљке папирус. За бележење и чување симбола на папирусу користило се мастило из сипе, а као држаља за преношење користила се шупља стабљика бамбуса или перо. Касније су папир открили Кинези, и он се даље годинама усавршавао.

Дуго су се поруке писале ручно на папиру или на животињској кожи. Ручно писање је било исувише споро, посебно ако је требало направити више од једне копије. Тако су и књиге писане ручно на папиру, па су стога биле права реткост доступна малом броју људи. Много година људи су тражили начин да створе поруку у форми (облику) из које ће бити могуће произвести неколико копија, без потребе за поновним писањем сваки пут када би се указала потреба.

Са повећањем броја захтева за неколико копија (идентичних примерака) поруке, започео је развој штампарских техника. Један од ранијих покушаја подразумевао је употребу дрвених блокова, у које би се резбарењем уцртавала или уписивала жељена порука, што је представљало штампарску форму. Затим би се нанела боја и порука одштампала на папиру. Међутим, ова процедура се показала незгодном, јер је уцртавање поруке био спор процес. Ово је забележено као први покушај штампе.

Јохан Гутенберг је заслужан за почетак употребе покретних металних слова која су се могла употребљавати и по неколико пута. Покретна слова су се лакше и брже склапала (обликовала) у нове поруке него ручно обликовани, резбарени дрвени блокови.

Најстарији облици штампе извођени су на ручној штампарској преси. У Европи је 1445. године почело умножавање штампом са покретним словима па се ова година означава као година изума штампарства, односно почетак савременог штампарства. Код јужнословенских народа за прву штампану књигу се сматра Октоих, који је штампан 1494. године у штампарији Црнојевића на Ободу код Цетиња.

Након Гутенберговог открића, штампа се првобитно одвијала на заклопним штампарским машинама у којима се користила форма у облику равне плоче, а притисак се остваривао помоћу друге равне плоче. Ови први облици штампе представљају технику високе штампе.

Пошто је штампа на заклопним машинама постала неефикасном (било је тешко остварити подједнак притисак на целој штампајућој површини), започела је штампа на машинама са ротационим кретањем.

Штампарска машина из 16. века

Даље су у историји штампарства обележени следећи догађаји.

• 1610. - прве штампане новине.
• 1787. - метална преса за штампање (150 отисака на сат ).
• 1796. - проналазак технике умножавања равном штампом (техником литографије).
• 1805. - прва машина за ливење оловних слова.
• 1812. - прва штампарска машина са механизованим кретањем (400 отисака на сат ).
• 1839. - проналазак фотографије.
• 1843. - почетак производње папира из дрвета.
• 1862. - прва ротациона машина.
• 1875. - прва новинска ротациона машина за велике тираже.
• 1881. - почиње употреба растера (аутотипије) - репродуковања полутонских оригинала, што представља основу савремене репродукције слика у свим техникама штампе.
• 1884. - прва машина за слагање слова.
• Раздобље аутоматизације (1900—1950)
  • примена фото-поступака.
  • увођење аутомата за улагање и излагање табака (папира).
  • 1904. - проналазак офсет штампе.
  • 1930. - прва фотослагаћа машина.
• Раздобље електронике и рачунара (од 1950. до данас).

Штампарске технике

Штампарска преса Josef Anger & Sohne

Висока штампа

Код високе штампе штампајући елементи су издигнути, тј. виши у односу на нештампајуће, по чему је ова штампарска техника и добила име.

Висока штампа, као најранији облик штампе, имала је своје предности и недостатке. Од предности треба навести врло значајну карактеристику, посебно за штампање текста, а то је изузетна оштрина слова, односно јак отисак. Стога се висока штампа, као идеална за израду текста, и данас користи у неким земљама у случају када је потребно остварити висок квалитет слова (на пример у Немачкој за штампање књига за децу).

Главни недостаци високе штампе односе се на лошу расподелу притиска штампања код употребе равних штампарских форми и заклопних машина, као и на компликовану израду цилиндричних форми за штампање. Такође треба истаћи то да је олово које се користило за ливење слова било и остало штетно по здравље запослених у штампаријама. Иако погодна за штампање текста, висока штампа не омогућава задовољавајући квалитет отиска слика и растерских тонова.

Дубока штампа

Дубока штампа је показала висок квалитет отиска слика и растерских тонова. Међутим, израда штампарске форме за дубоку штампу је много скупа и сложена. За дубоку штампу због технике обојавања штампарске форме, боје се одликују течљивошћу и малим површинским напоном. Са друге стране, ове боје се спорије суше па је за фазу учвршћивања отиска на материјалу за штампу, потребно довести додатне количине енергије у посебно изведеним сушачима који улазе у састав сваке штампарске јединице.

Равна штампа

За више информација о равној штампи погледај чланак офсет штампа.

Равна штампа примењује се најчешће у облику офсет или индиректне штампе, с обзиром на то да се боја са форме не преноси директно на подлогу, већ се претходно преноси на ваљак са гуменом покривком, па са њега на подлогу. Штампајући и нештампајући елементи се налазе у истој равни, а међусобно се разликују по својим физичко-хемијским карактеристикама (олиофилност и олиофобност), тј. способношћу да привлаче или одбијају масне материје које садржи боја. Вода, односно средство за влажење које се прво наноси на форму, прекрива у танком слоју олиофобне односно нештампајуће елементе, док боја, која се на форму наноси после воде, прекрива само олиофилне, односно штампајуће елементе.

Пропусна (сито) штампа

За више информација о сито штампи погледај чланак ситоштампа.

За пропусну (сито) штампу се користи форма од свиле, најлона или полиестера, која се пресвлачи непропусним слојем. У фази развијања форме штампајуће површине се добијају тако што се са њих уклања непропусни слој. Током штампе кроз штампајуће површине помоћу одговарајућег ракел ножа протискује се боја у жељеном слоју. Машине за ситоштампу су релативно јефтине, а карактерише их и висок степен аутоматизације. Ова штампарска техника данас је веома популарна, јер се помоћу ње наноси најдебљи слој боје од свих штампарских техника. Стога се ситоштампа данас може користити и за наношење лакова и слично. Главне карактеристике ситоштампе су јефтина израда штампарске форме и релативно мала брзина штампе.

Најсавременији облик ове штампе - ротациона сито штампа, још није у масовној употреби у нашој земљи због високе цене израде штампарске форме и специфичне штампарске јединице која се среће само код неких штампарских машина за штампу уских ролни.

Дигитална штампа

Дигитална штампа подразумева директну повезаност рачунара у којем се обавља дигитална припрема и штампарске машине и обухвата две поткатегорије. Једна је статичка дигитална штампа computer to press. Овај тип штампе практично представља класичну равну офсет штампу на машинама код којих је осветљивач за форму ctplate постављен на цилиндру форме, тако да се форма осветљава и развија на самој штампарској машини. Даљи ток штампе је исти као и код офсет штампе.

Друга подврста дигиталне штампе је динамичка дигитална штампа computer to print, код које се штампарска форма ствара за сваки радни циклус. Најчешће је ова штампа бесконтактна, односно код ње притисак није основа штампарског процеса која омогућава преношење боје са форме на материјал за штампу. Ова техника штампе је базирана или на ink-jet поступку, или пак на штампи са сувим или влажним тонером помоћу електрографије. Раздвајање штампајућих и нештампајућих површина код електрофотографије заснива се на наелектрисавању и разелектрисавању појединих елемената. Тако су на пример нештампајуће површине и тонер истог наелектрисања па се међусобно одбијају, док су штампајуће површине разелектрисане или супротно наелектрисане у односу на тонер па га привлаче. У овој техници штампарска форма реално не постоји, она је имагинарна, то јест налази се у меморији рачунара и преноси се директно на подлогу за штампање. Стога боја или тонер који се у овој техници користе морају бити наелектрисани, и тек након њиховог наношења слика постаје први пут видљива.

Галерија

• 
  Књиговезачка преса Wertheim
• 
  Машина за умножавање Remo
• 
  Машина за умножавање Sensator

Види још

• Историја српског штампарства
• Штампарска машина
• Јохан Гутенберг

Литература

• Beckwith, Christopher I. (2009). Empires of the Silk Road: A History of Central Eurasia from the Bronze Age to the Present. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-15034-5. 
• Edwards, Eiluned (децембар 2015). Block Printed Textiles of India. Niyogi Books. ISBN 978-93852-8503-5. 
• Saunders, Gill; Miles, Rosie (1. May 2006). Prints Now: Directions and Definitions. Victoria and Albert Museum. ISBN 978-1-85177-480-7. 
• Lafontaine, Gerard S (1958). Dictionary of Terms Used in the Paper, Printing, and Allied Industries. Toronto: H. Smith Paper Mills. . 110 p.
• Gaskell, Philip (1995). A New Introduction to Bibliography. Winchester and Newcastle: St Paul's Bibliographies and Oak Knoll Press. 
• Nesbitt, Alexander (1957). The History and Technique of Lettering. Dover Books. 
• Steinberg, S.H. (1996). Five Hundred Years of Printing. London and Newcastle: The British Library and Oak Knoll Press. 
• Elizabeth L. Eisenstein, The Printing Press as an Agent of Change, Cambridge University Press, September Paperback, 832 pages. 1980. ISBN 978-0-521-29955-8.
• Marshall McLuhan, The Gutenberg Galaxy: The Making of Typographic Man. University of Toronto Press (1st ed.); reissued by Routledge & Kegan Paul. 1962. ISBN 978-0-7100-1818-2.
• Tam, Pui-Wing The New Paper Trail, The Wall Street Journal Online, February 13, 2006 Pg.R8
• Tsien, Tsuen-Hsuin (1985). „Paper and Printing”. Joseph Needham, Science and Civilisation in China, Chemistry and Chemical Technology. 5 part 1. Cambridge University Press. 
• Woong-Jin-Wee-In-Jun-Gi No. 11 Jang Young Sil by Baek Sauk Gi. Copyright 1987 Woongjin Publishing Co., Ltd. Pg. 61.
• Moxon, Joseph (1962) [1683–1684]. Herbert, Davies; Carter, Harry, ур. „Mechanick Exercises on the Whole Art of Printing” (reprint изд.). New York: Dover Publications. 

A somewhat later one, showing 18th century developments is

• Stower, Caleb (1965) [1808]. „The Printer's Grammar” (reprint изд.). London: Gregg Press. 
• Lane, Richard (1978). Images from the Floating World, The Japanese Print. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-211447-1. OCLC 5246796. 
• Boruchoff, David A. (2012), „The Three Greatest Inventions of Modern Times: An Idea and Its Public”, Ур.: Hock, Klaus; Mackenthun, Gesa, Entangled Knowledge: Scientific Discourses and Cultural Difference, Münster: Waxmann, стр. 133—163, ISBN 978-3-8309-2729-7 
• Buringh, Eltjo; van Zanden, Jan Luiten (2009), „Charting the "Rise of the West": Manuscripts and Printed Books in Europe, A Long-Term Perspective from the Sixth through Eighteenth Centuries”, The Journal of Economic History, 69 (2): 409—445, doi:10.1017/s0022050709000837 
• Eisenstein, Elizabeth L. (1980). The Printing Press as an Agent of Change. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-29955-8. 
• Eisenstein, Elizabeth L. (2005), The Printing Revolution in Early Modern Europe (2nd, rev. изд.), Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60774-2 
• Febvre, Lucien; Martin, Henri-Jean (1997), The Coming of the Book: The Impact of Printing 1450–1800, London: Verso, ISBN 978-1-85984-108-2 
• Man, John (2002), The Gutenberg Revolution: The Story of a Genius and an Invention that Changed the World, London: Headline Review, ISBN 978-0-7472-4504-9 
• McLuhan, Marshall (1962), The Gutenberg Galaxy: The Making of Typographic Man (1st изд.), University of Toronto Press, ISBN 978-0-8020-6041-9 
• Bechtel, G. (1992), Gutenberg et l'invention de l'imprimerie, Paris: Fayard, ISBN 978-2-213-02865-1 
• Bolza, Hans (1967), „Friedrich Koenig und die Erfindung der Druckmaschine”, Technikgeschichte, 34 (1): 79—89 
• Borsa, Gedeon (1976), „Druckorte in Italien vor 1601”, Gutenberg-Jahrbuch: 311—314 
• Borsa, Gedeon (1977), „Drucker in Italien vor 1601”, Gutenberg-Jahrbuch: 166—169 
• Brekle, Herbert E. (1995), „Eine weitere Spur einer typographischen Werkstatt beim Kloster Prüfening im 12. Jahrhundert”, Gutenberg-Jahrbuch, 70: 23—26 
• Brekle, Herbert E. (1997), „Das typographische Prinzip. Versuch einer Begriffsklärung”, Gutenberg-Jahrbuch, 72: 58—63 
• Brekle, Herbert E. (2005), Die Prüfeninger Weihinschrift von 1119. Eine paläographisch-typographische Untersuchung (brief summary), Regensburg: Scriptorium Verlag für Kultur und Wissenschaft, ISBN 978-3-937527-06-2 
• Burns, Robert I. (1996), „Paper comes to the West, 800–1400”, Ур.: Lindgren, Uta, Europäische Technik im Mittelalter. 800 bis 1400. Tradition und Innovation (4th изд.), Berlin: Gebr. Mann Verlag, стр. 413—422, ISBN 978-3-7861-1748-3 
• Childress, Diana (2008), Johannes Gutenberg and the Printing Press, Minneapolis: Twenty-First Century Books, ISBN 978-0-7613-4024-9 
• Ch'on Hye-bong. „Typography in Korea”. Koreana. 7 (2): 10—19. 1993. 
• Crompton, Samuel Willard (2004), The Printing Press. Transforming Power of Technology, Philadelphia: Chelsea House Publishers, ISBN 978-0-7910-7451-0 
• Duchesne, Ricardo (2006), „Asia First?”, The Journal of the Historical Society, 6 (1): 69—91, doi:10.1111/j.1540-5923.2006.00168.x 
• Fontaine, Jean-Paul (1999), L'aventure du livre: Du manuscrit medieval a nos jours, Paris: Bibliothèque de l'image 
• Gerhardt, Claus W. (1971), „Warum wurde die Gutenberg-Presse erst nach über 350 Jahren durch ein besseres System abgelöst?”, Gutenberg-Jahrbuch: 43—57 
• Gerhardt, Claus W. (1978), „Besitzt Gutenbergs Erfindung heute noch einen Wert?”, Gutenberg-Jahrbuch: 212—217 
• Hanebutt-Benz, Eva-Maria (2000), „Gutenbergs Erfindungen”, Gutenberg. Aventur und Kunst: Vom Geheimunternehmen zur ersten Medienrevolution, Mainz: Stadt Mainz, стр. 158—189 
• Hellinga, Lotte (2007), „The Gutenberg Revolutions”, Ур.: Eliot, Simon; Rose, Jonathan, A Companion to the History of the Book, Blackwell Publishing, стр. 207—220, ISBN 978-1-4051-2765-3 
• Hind, Arthur M. (1935). An Introduction to a History of Woodcut. Houghton Mifflin Co.  (in USA). . reprinted Dover Publications. 1963. ISBN 978-0-486-20952-4. 
• Issawi, Charles (1980), „Europe, the Middle East and the Shift in Power: Reflections on a Theme by Marshall Hodgson”, Comparative Studies in Society and History, 22 (4): 487—504, doi:10.1017/s001041750000949x 
• Kapr, Albert (1996), Johannes Gutenberg. The Man and his Invention, Aldershot: Scolar, ISBN 978-1-85928-114-7 
• Koch, Walter (1994), Literaturbericht zur mittelalterlichen und neuzeitlichen Epigraphik (1985–1991), Monumenta Germaniae Historica: Hilfsmittel, 14, München, стр. 213, ISBN 978-3-88612-114-4 
• Lehmann-Haupt, Hellmut (1940), „Englische Holzstempelalphabete des XIII. Jahrhunderts”, Gutenberg-Jahrbuch: 93—97 
• Lipinsky, Angelo (1986), „La pala argentea del Patriarca Pellegrino nella Collegiata di Cividale e le sue iscrizioni con caratteri mobili”, Ateneo Veneto, 24: 75—80 
• Lucas, Adam Robert (2005), „Industrial Milling in the Ancient and Medieval Worlds. A Survey of the Evidence for an Industrial Revolution in Medieval Europe”, Technology and Culture, 46 (1): 1—30, doi:10.1353/tech.2005.0026 
• Lyons, Martyn (2011), Books: A Living History, Los Angeles: Getty Publications, ISBN 978-1-60606-083-4 
• Mahnke, Helmut (2009), Der kunstreiche Johannes Gutenberg und die Frühzeit der Druckkunst, Norderstedt: Books on Demand, ISBN 978-3-8370-5041-7 
• Needham, Joseph: "Science and Civilisation in China", Physics and Physical Technology (Vol. 4), Mechanical Engineering (Part 2), Cambridge University Press, 1965
• Onken, Björn (2009), „Presses”, Ур.: Cancik, Hubert; Schneider, Helmuth, Brill's New Pauly 
• Encyclopædia Britannica 2006: "Printing". Приступљено 27 November 2006
• Roberts, Colin H.; Skeat, T. C. (1983), The Birth of the Codex, London: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-726024-1 
• Schneider, Helmuth (2007), „Technology”, Ур.: Scheidel, Walter; Morris, Ian; Saller, Richard, The Cambridge Economic History of the Greco-Roman World, Cambridge University Press, стр. 144—171, ISBN 978-0-521-78053-7 
• Schulte, Alfred (1939), „Papierpresse, Druckerpresse und Kelter”, Gutenberg-Jahrbuch: 52—56 
• Thompson, Susan (1978), „Paper Manufacturing and Early Books”, Annals of the New York Academy of Sciences, 314: 167—176, doi:10.1111/j.1749-6632.1978.tb47791.x 
• Tsien, Tsuen-Hsuin (1985), Paper and Printing, Science and Civilisation in China, Chemistry and Chemical Technology (Vol. 5, Part 1), Cambridge University Press 
• Weber, Johannes (2006), „Strassburg, 1605: The Origins of the Newspaper in Europe”, German History, 24 (3): 387—412, doi:10.1191/0266355406gh380oa 
• White, K. D. (1984), Greek and Roman Technology, London: Thames and Hudson 
• Widmann, Hans (1974), „Der koreanische Buchdruck und Gutenbergs Erfindung”, Gutenberg-Jahrbuch: 32—34 
• Wolf, Hans-Jürgen (1974), Geschichte der Druckpressen (1st изд.), Frankfurt/Main: Interprint 

Спољашње везе

• Јохан Гутенберг: Творац штампарске пресе - Како је штампарска преса променила свет? (Перспектива - Званични јутјуб канал)
• „Printing”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 22 (11 изд.). 1911. 
•  „Printing”. New International Encyclopedia. 1905. 
• Prints & People: A Social History of Printed Pictures
• Centre for the History of the Book
• Children of the Code – Online Video: The DNA of Science, The Alphabet and Printing
• Planet Typography – history of printing
• Printing Industries of the Americas
• Printwiki
• The development of book and printing
• BPSnet British Printing Society
• Taiwan Culture Portal: Ri Xing Type Foundry－ preserving the true character of Chinese type
• A collection of printing materials from the 19th Century
• International Printing Museum, Carson, CA, Web site
• Museum of Printing, Andover, MA, Web site