Аквакултура

Аквакултура представља узгајање водених организама (биљака и животиња) у слатким, бракичним и морским водама, уз неки облик интервенције од стране човека. Појам аквакултуре често се поистовећује са марикултуром, иако је марикултура један од њених облика.

Фарма риба у Јерменији

Историја и развој

Човек је зависио од лова још од давнина. Узгајања великих обима су релативно скоро развијена, док су мања постојала још у античка времена кад су настала као еволуција доместикације и одиграла су битну улогу у промени са номадског начина живота.

Првим писаним доказом о постојању аквакултуре сматра се књига "Тхе Цлассиц оф Фисх Цултуре", чији је аутор кинески политичар Фан Лее. Почеци аквакултуре везују се за Азију, пре свега Кину, Индију, а нешто касније и Централну Европу где је узгајана риба у почетку била доступна богаташима и свештенству, а тек накнадно и средњој класи. Најранија узгајања у бракичним водама повезују се са Индонезијом.

Прва интензивније узгајана риба био је шаран(Цyпринус царпио) који се до данас одржао као једна од најчешће узгајаних врста.

Од 618-906. године у Кини је било забрањено узгајање и продаја шарана зато што се на кинеском изговара "ли"- како је гласило и презиме тадашњег владара из династије Танг. Ова забрана је довела до откривања нових врста и нових сазнања и унапређења техника.

Алге су почеле релативно скоро да се узгајају- најизраженије у Јапану, Кини у прехрамбене и фармацеутске сврхе.

У Европи 1725. године Немац Јацоби је извршио вештачки мрест оплођењем лососа и пастрмке. Његов рад су наставили и усавршили Реми и Гехин за шта су 1842. добили државну награду.

Глобална производња аквакултуре у државама од 1950–2010, како је објавио ФАО

Интензиван развој одвијао се у 20. веку и подразумевао је побољшања технолошких и научних достигнућа.

Данас је у већини земаља препозната важност аквакултуре, али многе земље још увек нису искористиле свој пун потенцијал углавном из економских разлога.

Статистички прорачуни, ширење свести али и стеченог знања из ове области, која се сматра једном од брже растућих, су јако важни за општи напредак ( ФАО - Фоод анд Агрицултуре Организатион оф тхе Унитед Натионс).

Намене, бенефити и штетности аквакултуре

• Узгајање је најпре намењено потребама исхране (алге, месо, икра, цисте, рибље брашно), али и реинтродукције, спортског риболова, производње украсних врста и производње биљака.

Поред ових бенефита аквакултура може донети и разне друге добити- очување биодиверзитета, побољшање социо-економског статуса државе и запошљавање већег броја људи. Због препознавања важности које аквакултура носи, многе земље пружају различите видове подшке управо за развој овог сектора.

• Узгајање са собом носи и одређене ризике у виду:

Загађења отпадним водама, ометање природних процеса, смањење раствореног кисеоника, промене садржаја азота и фосфора, цветање, опасност од укрштања гајених и "дивљих" риба где се на дивље преносе непожељне особине.

Такође постоји ризик од болести и великих губитака.

У сврху превенције и сузбијања опасности користе се различити механизми и суплементи: Седиментатори, пречишћивачи, филтратори, рециклаже, аератори,мониторинзи, инспекције, имуностимулатори, лекови, а у последње време све већа је регулација законима и издавањем лиценци.

Процеси обраде воде

Подела узгоја

Врста узгоја зависи од локалних услова- економских, технолошких и социјалних момената.

• Екстензивни узгој: подразумева широка подручја, максимално коришћење природних ресурса, ниска улагања и трошкове производње, али и ниске приносе.
• Полуинтензивни узгој: сматра се можда и најодрживијим системом и даље се већински ослања на природна средства, али подразумева поједине интервенције човека рецимо у виду додавања одређених суплемената исхрани.
• Интензивни узгој: подразумева велику контролу услова од стране човека: селекција матичног материјала, исхрана и разни додаци исхрани, аерација, пречишћавања, контрола температуре, размножавања, ђубрење...остварује се висока продукција по јединици волумена.

Узгој се може вршити у:

• Марикултури: узгајање у сланој води. Могу га угрозити остале активности на мору (туризам, луке). Обухвата узгој разних врста риба (неке врсте лососа, лист...), мекушаца(дагње, каменице...), алги (нпр. нори алга).
• Бракичним водама: обично на ушћима река у мора- где вода настаје мешањем слатке и слане воде.
• Слатким водама: стајаћим или текућим, топлим (шаран-узгој шарана(Цyпринус) се још зове и циприникултура, сом, смуђ, јегуље,...) или хладним водама (нпр. пастрмка која насељава чисте воде), такође обухвата и узгој ракова нпр. речног рака (Астацус астацус) и различитих алги.
• Рибњацима: могу се сматрати засебном категоријом (са сопственим доводом и одводом воде) која је под утицајем човека више од осталих система. У Србији већи рибњаци Ечка и Капетански рит.
• Узгајање у базенима, ограђеним деловима водене површине, кавезима (субмерзни или потопљени и плутајући).

Још једна од подела јесте она на:

• монокултуру- фокус узгоја је на једној врсти
• поликултуру- узгој више врста на истом месту и у истом времену, при чему се мора водити рачуна о односима организама и балансу.

Различитим организмима одговарају различите врсте узгоја, рецимо, примећено је да се интензивира производња шарана у рибњаку уколико се он узгаја у поликултури.

Врсте које се узгајају

Иако се узгаја преко 300 врста, доминантне представнике чини свега пар врста. Према ФАО статистици производње из 1997. свега 8 врста су заслужне за производњу више од милион тона (свака).

Глобална производња аквакултуре према врстама(милион тона), период од 1950–2010, према подацима које је објавио ФАО

Неке од фамилија и поједини представници су:

• Рибе: најбројније и најразноврсније у аквакултури
  • Салмонидае- пастрмке
  • Цyпринидае- шаран
  • Силуридае- сом
  • Сцомбридае- туне
  • Цицхлидае- тилапиа
  • Перцидае- гргеч
  • Ангуиллидае- европска јегуља

• Ракови
  • Артемидае- уносан посао у неким земљама
  • Цладоцера-Дапхниа- храна за многе рибе
  • Пенаеидае- шкампи, гамбори- великог економског значаја
  • Палинуриде- јастози- месо богато беланчевинама, деликатес
  • Астацидае- речни рак- узгајају се углавном у сврхе репопулације природних станишта
  • Мајидае и различите крабе

• Мекушци
  • Шкољке- Остреидае(остриге), Пецтенидае, Мyтилидае(дагње)
  • Пужеви- Халиотиде, Стромбидае
  • Главоношци- Оцтоподидае, Спиидае

Фарме у Јужној Кореји

• Водене биљке
  • Зелене алге- Цаулерпа
  • Црвене алге- Нори, Порпхyра, Гелидиум
  • Мрке алге- Ламинариа, Ундариа спп.

Фактори средине

То су фактори од којих зависи преживљавање,раст и размножавање организама. Могу се поделити на биотичке и абиотичке факторе:

• Биотички фактори: међусобан утицај јединки истих и различитих врста. Организми се деле на произвођаче, потрошаче и разлагаче и сви су неопходни да би екосистем функционисао. Јединке могу остваривати различите односе од којих су најзначајнији за узгој односи исхране и паразитирања.
• Абиотички фактори: фактори неживе природе:
  • температура - воде и ваздуха, један од најважнијих фактора
  • светлост
  • струјања
  • притисак
  • пХ- побољшава се аерацијом, пречишћавањем
  • салинитет, концентрације органских и неорганских материја, калцијума, магнезијума, соли фосфора и амонијака (амонијак се налази у различитим јонским облицима, његова повећана концентрација може бити показатељ велике разградње протеина и уласка "загађене" рибе у рибњак, а код риба може изазвати некрозу епитела, шкрга, а остварује и дејство на ЦНС) и кисеоника (што је виша температур мање је раствореног кисеоника у води) и остало.

Исхрана

Основну храну чине различите беланчевине- око 45%, шећери и масти-око 10%. Поред основне хране, значајни су и специфични додаци и физиолошки активни суплементи- витамини А, D, Е, Б, имуностимулатори, стимулатори раста и антиоксиданси. У храну се понекад по потреби могу додавати лекови, али то и није најефикаснија метода лечења јер се не може тачно пратити. Маса хране која се конкретно рибама даје износи од 1-4% масе њховог тела.

Важно је истаћи да се разликује исхрана не само различитих врста, већ и истих врста у различитом узрасту. Рецимо код риба, у почетним стадијумима, јако важну храну представља жуманце, а пред зиму у храни треба бити доста шећера како би организми створили залихе масти.

Производња рибе и шкољки се сматра једним од најуспешнијих начина производње анималних протеина јер им је тежински прираст већи него код неких других гајених животиња. Разлог лежи у томе што рибе и шкољке користе висок ниво протеина које су унеле исхраном за разлику од рецимо свиње и говечета који губе око половине унетих протеина деаминацијом.

Болести и изазивачи

Болести могу бити изазване различитим факторима како биотичким тако и абиотичким.

Од абиотичких пре свега неправилном исхраном и гајењем између осталог могу настати хиповитаминозе, авитаминозе, асфиксије и различите повреде. Ипак су болести које се чешће јављају изазване другим организмима. Неке од њих су:

Женке Ергасилус сп., од којих свака на својим шкргама носи пар јајашаца северне штуке

• Паразитске инфекције:
  • Ихтиофтироза- изазивач припада трепљарима. Ово је једна од најчешћих болести слатководне рибе са високим степеном морталитета
  • Триходиноза- паразити из рода Трицходина и Трицходинелла
  • Апизомоза- узрочник Апиосома писцицола, инвазивна болест
  • Кокцидиоза
  • Дактилогироза- често обољење слатководних организама , узрочник метиљ
  • Аргулоза и ергасилоза- узрочници припадају групи ракова

• Вирусне инфекције:
  • Вирусна некроза панкреаса (ЗНГ)
  • Богиње
  • Херпеси
  • Спавајућа болест
• Бактеријске инфекције:
  • Микобактериоза
  • Фурункулоза- Аеромонас салмоницида
  • Еритродерматитис шарана

• Гљивичне инфекције:
  • Сапролегниоза

• Зоонозе:
  • Најпознатији изазивач је Мyцобацтериум фортуитум, поред њега и неки родови бактерија Аеромонас, Псеудомонас, Вибрио
  • Анисакијаза- доста помињана нарочито у последње две деценије због пораста широм света. Изазивач је Анисаxис симплеx (припадник Нематода), којим се човек може заразити уколико термички недовољно обради храну.

Ради се пре свега на превенцији (чишћење, додавање суплемената, имуностимулатора, у скорије време се усавршавају и вакцине), а уколико дође до обољења и на лечењу и примењивању различитих заштитних мера.

Литература

• Аqуацултуре Принциплес анд Працтицес- сецонд едитион Т.V.Р. Пиллаy & M.Н.Куттy (2005. Блацкwелл Публисхинг)
• Болести слатководних риба- Др Николина Новаков, Др Владимир Радосављевић, Др Мирослав Ћирковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад (2015)
• Цорпрон, К.Е.; Армстронг, D.А. (1983). „Ремовал оф нитроген бy ан аqуатиц плант, Елодеа денса, ин рецирцулатинг Мацробрацхиум цултуре сyстемс”. Аqуацултуре. 32 (3–4): 347—360. дои:10.1016/0044-8486(83)90232-6. 
• Дуарте, Царлос M; Марбá, Нùриа анд Холмер, Марианне (2007) Рапид Доместицатион оф Марине Специес. Сциенце. Вол 316, но 5823, пп. 382–383. подцаст
• Ферреира, Ј. Г.; Хаwкинс, А.Ј.С.; Брицкер, С.Б. (2007). „Манагемент оф продуцтивитy, енвиронментал еффецтс анд профитабилитy оф схеллфисх аqуацултуре – Тхе Фарм Аqуацултуре Ресоурце Манагемент (ФАРМ) модел” (ПДФ). Аqуацултуре. 264: 160—174. дои:10.1016/ј.аqуацултуре.2006.12.017. 
• ГЕСАМП (2008) Ассессмент анд цоммуницатион оф енвиронментал рискс ин цоастал аqуацултуре ФАО Репортс анд Студиес Но 76. ISBN 978-92-5-105947-0.
• Хепбурн, Ј. 2002. Такинг Аqуацултуре Сериоуслy. Органиц Фарминг, Wинтер 2002 © Соил Ассоциатион.
• Кинсеy, Дарин, 2006 "'Сеединг тхе wатер ас тхе еартх' : епицентре анд перипхериес оф а глобал аqуацултурал револутион. Енвиронментал Хисторy 11, 3: 527-66
• Наyлор, Р.L.; Wиллиамс, С.L.; Стронг, D.Р. (2001). „Аqуацултуре – А Гатеwаy Фор Еxотиц Специес”. Сциенце. 294 (5547): 1655—6. ПМИД 11721035. дои:10.1126/сциенце.1064875. 
• Тхе Сцоттисх Ассоциатион фор Марине Сциенце анд Напиер Университy. 2002. Ревиеw анд сyнтхесис оф тхе енвиронментал импацтс оф аqуацултуре
• Хиггинботхам Јамес Писцинае: Артифициал Фисхпондс ин Роман Италy Университy оф Нортх Царолина Пресс (Јуне 1997)
• Wyбан, Царол Араки (1992) Тиде анд Цуррент: Фисхпондс оф Хаwаи'I Университy оф Хаwаии Пресс::. ISBN 978-0-8248-1396-3.
• Тиммонс, M.Б., Ебелинг, Ј.M., Wхеатон, Ф.W., Суммерфелт, С.Т., Винци, Б.Ј., 2002. Рецирцулатинг Аqуацултуре Сyстемс: 2нд едитион. Цаyуга Аqуа Вентурес.
• Пиедрахита, Р.Х. (2003). „Редуцинг тхе потентиал енвиронментал импацтс оф танк аqуацултуре еффлуентс тхроугх интенсифицатион анд рецирцулатион”. Аqуацултуре. 226: 35—44. дои:10.1016/с0044-8486(03)00465-4. 
• Клас, С.; Мозес, Н.; Лахав, О. (2006). „Девелопмент оф а сингле-слудге денитрифицатион метход фор нитрате ремовал фром РАС еффлуентс: Лаб-сцале ресултс вс. модел предицтион”. Аqуацултуре. 259: 342—353. дои:10.1016/ј.аqуацултуре.2006.05.049. 
• Wиллиам МцЦларнеy (2013). Фресхwатер Аqуацултуре. Ецхо Поинт Боокс & Медиа, ЛЛЦ. ИСБН 1-62654-990-7. 
• АqуаЛингуа. ISBN 978-82-529-2389-6.
• Рице–Фисх Цултуре ин Цхина. 1995. ISBN 978-0-88936-776-0., ОЦЛЦ 35883297
• Стицкнеy, Роберт Р. Аqуацултуре: Ан Интродуцторy Теxт. |yеар=2009|публисхер=ЦАБИ|исбн=978-1-84593-589-4
• Насх, Цолин (23. 11. 2010). Тхе Хисторy оф Аqуацултуре. Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-0-470-95886-5. 
• Wилкеy, Рyан; Мyерс, Мацкензие; Ринтоул, Лyла; Робинсон, Торие; Спина, Мицхелле (1. 06. 2011). „Фији Аqуацултуре/Рице Фарминг Аналyсис”. Дигитал Цоммонс ат Цал Полy. 
• Оттингер, M.; Цлаусс, К.; Куензер, C. (2016). „Аqуацултуре: Релеванце, Дистрибутион, Импацтс анд Спатиал Ассессментс – А Ревиеw”. Оцеан & Цоастал Манагемент. 119: 244—266. дои:10.1016/ј.оцецоаман.2015.10.015. 
• Оттингер, M.; Цлаусс, К.; Куензер, C. (2017). „Ларге-Сцале Ассессмент оф Цоастал Аqуацултуре Пондс wитх Сентинел-1 Тиме Сериес Дата”. Ремоте Сенсинг. 9 (5): 440. Бибцоде:2017РемС....9..440О. дои:10.3390/рс9050440. 

Спољашње везе

• ФАО
• Ечка
• Капетански рит
• „Аqуацултуре Фацтсхеет”. Wаитт Институте. Архивирано из оригинала 17. 06. 2015. г. Приступљено 08. 06. 2015. 
• Аqуацултуре на веб-сајту Curlie (језик: енглески)
• Аqуацултуре сциенце на веб-сајту Curlie (језик: енглески)
• The Coastal Resources Center
• NOAA aquaculture
• The University of Hawaii's AquacultureHub
• TED-Ed lesson on aquaculture