Атмосфера (јединица)

Атмосфера
Атмосфера
Јединица	Притисак
Симбол	атм
Јединична претварања
1 атм у ...	... је једнак са ...
СИ јединице	101,325 кПа
САД устаљене јединице	14,69595 пси
друге метричке јединице	1,013250 бар

Атмосфера (знак: атм) је стара мјерна јединица за притисак. Првобитно је била дефинисана као притисак при којем висина ступца живе у барометру износи 760 мм,^[1] што је уједно и притисак зрака измјерен при средњој разини мора на географској ширини Париза. Како та дефиниција зависи и о густини живе, која је такође зависна о притиску, послије је измијењена тиме да је прописан тачан однос према паскалу.

Историја

Стандардна атмосфера је првобитно дефинисана као притисак који врши 760 mm живе на 0 °C и стандардној гравитацији (g_n = 7000980665000000000♠9,80665 м/с²).^[1] Она је коришћена као референтни услов за физичка и хемијска својства, и била је имплицитна у дефиницији Целзијусове скале температуре, која је дефинисала 100 °C као тачку кључања воде при овом притиску. Године 1954, 10. Генерална конференција за тегове и мере (ЦГПМ) усвојила је стандардну атмосферу за општу употребу и потврдила своју дефиницију да је тачно једнака 7006101325000000000♠1013250 дина по квадратном центиметру (7005101325000000000♠101325 Па).^[2] Ово је дефинисало температуру и притисак независно од својстава одређене супстанце. Поред тога, ЦГПМ је приметио да је дошло до извесног погрешног схватања што је „неке физичаре навело да верују да је ова дефиниција стандардне атмосфере извршена само за тачан рад у термометрији“.^[2]

У хемији и разним индустријама, референтни притисак наведен у стандардној температури и притиску (СТП) је обично био 1.000 атм (101.325 кПа), али су се стандарди од тада разликовали. Године 1982, Међународна унија за чисту и примењену хемију (ИУПАЦ) препоручила је да за потребе спецификације физичких својстава супстанци, стандардни притисак треба да буде прецизно 100 кПа (1 бар).^[3]

Мерне јединице за притисак

Однос према другим јединицама за притисак приказан је у табели:

**Мерне јединице за притисак**
	Паскал	Бар	Техничка атмосфера	Стандардна атмосфера	ммХг	Фунта силе по квадратном палцу
1 Па	≡ 1 Н/м²	= 10⁻⁵ бар	≈ 10,197×10⁻⁶ ат	≈ 9,8692×10⁻⁶ атм	≈ 7,5006×10⁻³ торр	≈ 145,04×10⁻⁶ пси
1 бар	= 100 000 Па	≡ 10⁶ дин/цм²	≈ 1,0197 ат	≈ 0,98692 атм	≈ 750,06 торр	≈ 14,504 пси
1 ат	= 98 066,5 Па	= 0,980665 бар	≡ 1 кп/цм²	≈ 0,96784 атм	≈ 735,56 торр	≈ 14,223 пси
1 атм	= 101 325 Па	= 1,01325 бар	≈ 1,0332 ат	≡ 101 325 Па	= 760 торр	≈ 14,696 пси
1 торр	≈ 133,322 Па	≈ 1,3332×10⁻³ бар	≈ 1,3595×10⁻³ ат	≈ 1,3158×10⁻³ атм	≡ 1 ммХг	≈ 19,337×10⁻³ пси
1 пси	≈ 6894,76 Па	≈ 68,948×10⁻³ бар	≈ 70,307×10⁻³ ат	≈ 68,046×10⁻³ атм	≈ 51,715 торр	≡ 1 лбф/ин²

Притисак од 1 атм се такође може изразити као:

≡ 101325 паскали (Pa)

≡ 1,01325 bar

≈ 1,033 kgf/cm²

≈ 1,033 техничка атмосфера

≈ 10,33 m H₂O, 4 °C^{[н 1]}

≈ 760 mmHg, 0 °C, подлеже ревизији како прецизнија мерења густине живе постају доступна^{[н 1]}^{[н 2]}

≡ 760 тор (Torr)^{[н 3]}

≈ 29,92 inHg, 0 °C, подлеже ревизији како прецизнија мерења густине живе постају доступна^{[н 2]}

≈ 406,782 у H₂O, 4 °C^{[н 1]}

≈ 14,6959 фунти-силе по квадратном инчу (lbf/in²)

≈ 2116,22 фунти-силе по квадратној стопи (lbf/ft²)

= 1 ata (апсолутна атмосфера).

Јединица ата се користи уместо атм за означавање укупног притиска система, у поређењу са вакуумом.^[4] На пример, подводни притисак од 3 ата би значио да овај притисак укључује 1 атм ваздушног притиска, а тиме 2 атм због воде.

Види још

Напомене

^ ^а ^б ^в Ово је уобичајено прихваћена вредност за cm–H₂O, 4 °C. То је управо производ 1 kg-силе по квадратном центиметру (једне техничка атмосфера) пута 1,013 25 (бар/атмосфера) подељено са 0,980 665 (један грам-силе). То није прихваћена пракса да се вредност за водени стуб дефинише на основу праве физичке реализације воде (која би била 99,997 495% ове вредности, јер је права максимална густина бечке стандардне средње воде океана 0,999 974 95 kg/l на 3,984 °C). Такође, ова „физичка реализација“ би и даље игнорисала редукцију од 8,285 cm–H₂O која би се заправо догодила у правој физичкој реализацији услед притиска паре изнад воде на 3,984 °C.
^ ^а ^б NIST вредност од 13,595 078(5) g/ml узима се за густину Hg на 0 °C
^ Тор и mm-Hg, 0 °C често се узимају за идентичне. За већину практичних разлога (до 5 значајних цифара), они су заменљиви.

Референце

^ ^а ^б Ресницк, Роберт; Халлидаy, Давид (1960). Пхyсицс фор Студентс оф Сциенце анд Енгинееринг Парт 1. Неw Yорк: Wилеy. стр. 364.
^ ^а ^б „БИПМ - Ресолутион 4 оф тхе 10тх ЦГПМ”. www.бипм.орг. Архивирано из оригинала 04. 05. 2019. г. Приступљено 12. 12. 2021.
^ ИУПАЦ.орг, Голд Боок, Стандард Прессуре
^ „Тхе Дифференце Бетwеен Ан АТМ & Ан АТА”. Сцуба Дивинг & Отхер Фун Ацтивитиес. 2. 3. 2008.

Литература

Книгхт, ПхД, Рандалл D. (2007). Пхyсицс фор Сциентистс анд Енгинеерс: А Стратегиц Аппроацх (гоогле боокс) (на језику: енглески) (2нд изд.). Сан Францисцо: Пеарсон Аддисон Wеслеy. стр. 1183. ИСБН 978-0-321-51671-8. Приступљено 6. 4. 2020.
Гианцоли, Доуглас Г. (2004). Пхyсицс: принциплес wитх апплицатионс. Уппер Саддле Ривер, Н.Ј.: Пеарсон Едуцатион. ИСБН 978-0-13-060620-4.
МцНаугхт, А. D.; Wилкинсон, А.; Ниц, M.; Јират, Ј.; Косата, Б.; Јенкинс, А. (2014). ИУПАЦ. Цомпендиум оф Цхемицал Терминологy, 2нд ед. (тхе "Голд Боок"). 2.3.3. Оxфорд: Блацкwелл Сциентифиц Публицатионс. ИСБН 978-0-9678550-9-7. дои:10.1351/голдбоок.П04819. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г.
Цоок, Алан Х. Тхе обсерватионал фоундатионс оф пхyсицс, Цамбридге, (1994) ISBN 0-521-45597-9
Ессентиал Принциплес оф Пхyсицс, П.M. Wхелан, M.Ј. Ходгесон, 2нд Едитион, 1978, Јохн Мурраy, ISBN 0-7195-3382-1
Encyclopaedia of Physics, R.G. Lerner, G.L. Trigg, 2nd Edition, VHC Publishers, Hans Warlimont, Springer, 2005, pp. 12–13
Physics for Scientists and Engineers: With Modern Physics (6th Edition), P.A. Tipler, G. Mosca, W.H. Freeman and Co, 2008, 9-781429-202657
Barenblatt, G. I. (1996), Scaling, Self-Similarity, and Intermediate Asymptotics, Cambridge, UK: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-43522-2
Bhaskar, R.; Nigam, Anil (1990), „Qualitative Physics Using Dimensional Analysis”, Artificial Intelligence, 45 (1–2): 73—111, doi:10.1016/0004-3702(90)90038-2
Bhaskar, R.; Nigam, Anil (1991), „Qualitative Explanations of Red Giant Formation”, The Astrophysical Journal, 372: 592—6, Bibcode:1991ApJ...372..592B, doi:10.1086/170003
Boucher; Alves (1960), „Dimensionless Numbers”, Chemical Engineering Progress, 55: 55—64
Bridgman, P. W. (1922), Dimensional Analysis, Yale University Press, ISBN 978-0-548-91029-0
Buckingham, Edgar (1914), „On Physically Similar Systems: Illustrations of the Use of Dimensional Analysis”, Physical Review, 4 (4): 345—376, Bibcode:1914PhRv....4..345B, doi:10.1103/PhysRev.4.345, hdl:10338.dmlcz/101743 
Drobot, S. (1953—1954), „On the foundations of dimensional analysis” (PDF), Studia Mathematica, 14: 84—99, doi:10.4064/sm-14-1-84-99 
Gibbings, J.C. (2011), Dimensional Analysis, Springer, ISBN 978-1-84996-316-9
Hart, George W. (1994), „The theory of dimensioned matrices”, Ур.: Lewis, John G., Proceedings of the Fifth SIAM Conference on Applied Linear Algebra, SIAM, стр. 186—190, ISBN 978-0-89871-336-7 As postscript
Hart, George W. (1995), Multidimensional Analysis: Algebras and Systems for Science and Engineering, Springer-Verlag, ISBN 978-0-387-94417-3
Huntley, H. E. (1967), Dimensional Analysis, Dover, LOC 67-17978
Klinkenberg, A. (1955), „Dimensional systems and systems of units in physics with special reference to chemical engineering: Part I. The principles according to which dimensional systems and systems of units are constructed”, Chemical Engineering Science, 4 (3): 130—140, 167—177, doi:10.1016/0009-2509(55)80004-8
Langhaar, Henry L. (1951), Dimensional Analysis and Theory of Models, Wiley, ISBN 978-0-88275-682-0
Mendez, P.F.; Ordóñez, F. (септембар 2005), „Scaling Laws From Statistical Data and Dimensional Analysis”, Journal of Applied Mechanics, 72 (5): 648—657, Bibcode:2005JAM....72..648M, CiteSeerX 10.1.1.422.610 , doi:10.1115/1.1943434
Moody, L. F. (1944), „Friction Factors for Pipe Flow”, Transactions of the American Society of Mechanical Engineers, 66 (671)
Murphy, N. F. (1949), „Dimensional Analysis”, Bulletin of the Virginia Polytechnic Institute, 42 (6)
Perry, J. H.; et al. (1944), „Стандард Сyстем оф Номенцлатуре фор Цхемицал Енгинееринг Унит Оператионс”, Трансацтионс оф тхе Америцан Институте оф Цхемицал Енгинеерс, 40 (251)
Песиц, Петер (2005), Скy ин а Боттле, МИТ Пресс, стр. 227–8, ИСБН 978-0-262-16234-0
Петтy, Г. W. (2001), „Аутоматед цомпутатион анд цонсистенцy цхецкинг оф пхyсицал дименсионс анд унитс ин сциентифиц програмс”, Софтwаре – Працтице анд Еxпериенце, 31 (11): 1067—76, С2ЦИД 206506776, дои:10.1002/спе.401
Портер, Алфред W. (1933), Тхе Метход оф Дименсионс (3рд изд.), Метхуен
Ј. W. Струтт (3рд Барон Раyлеигх) (1915), „Тхе Принципле оф Симилитуде”, Натуре, 95 (2368): 66—8, Бибцоде:1915Натур..95...66Р, дои:10.1038/095066ц0 
Сиано, Доналд (1985), „Ориентатионал Аналyсис – А Супплемент то Дименсионал Аналyсис – И”, Јоурнал оф тхе Франклин Институте, 320 (6): 267—283, дои:10.1016/0016-0032(85)90031-6
Сиано, Доналд (1985), „Ориентатионал Аналyсис, Тенсор Аналyсис анд Тхе Гроуп Пропертиес оф тхе СИ Супплементарy Унитс – ИИ”, Јоурнал оф тхе Франклин Институте, 320 (6): 285—302, дои:10.1016/0016-0032(85)90032-8
Силберберг, I. Х.; МцКетта, Ј. Ј. Јр. (1953), „Леарнинг Хоw то Усе Дименсионал Аналyсис”, Петролеум Рефинер, 32 (4): 5 , (5): 147, (6): 101, (7): 129
Ван Дриест, Е. Р. (март 1946), „Он Дименсионал Аналyсис анд тхе Пресентатион оф Дата ин Флуид Флоw Проблемс”, Јоурнал оф Апплиед Мецханицс, 68 (А–34)
Wхитнеy, Х. (1968), „Тхе Матхематицс оф Пхyсицал Qуантитиес, Партс I анд ИИ”, Америцан Матхематицал Монтхлy, 75 (2): 115—138, 227—256, ЈСТОР 2315883, дои:10.2307/2315883
Вигнауx, ГА (1992), Ерицксон, Гарy Ј.; Неудорфер, Паул О., ур., Дименсионал Аналyсис ин Дата Моделлинг, Клуwер Ацадемиц, ИСБН 978-0-7923-2031-9
Каспрзак, Wацłаw; Лyсик, Бертолд; Рyбацзук, Марек (1990), Дименсионал Аналyсис ин тхе Идентифицатион оф Матхематицал Моделс, Wорлд Сциентифиц, ИСБН 978-981-02-0304-7

Спољашње везе

Веб сајт Све је физика
Веб сајт Физика за основце Архивирано на сајту Wayback Machine (12. фебруар 2021)

[n2-4] а ^б ^в Ово је уобичајено прихваћена вредност за cm–H₂O, 4 °C. То је управо производ 1 kg-силе по квадратном центиметру (једне техничка атмосфера) пута 1,013 25 (бар/атмосфера) подељено са 0,980 665 (један грам-силе). То није прихваћена пракса да се вредност за водени стуб дефинише на основу праве физичке реализације воде (која би била 99,997 495% ове вредности, јер је права максимална густина бечке стандардне средње воде океана 0,999 974 95 kg/l на 3,984 °C). Такође, ова „физичка реализација“ би и даље игнорисала редукцију од 8,285 cm–H₂O која би се заправо догодила у правој физичкој реализацији услед притиска паре изнад воде на 3,984 °C.

[n3-5] а ^б NIST вредност од 13,595 078(5) g/ml узима се за густину Hg на 0 °C

[6] Тор и mm-Hg, 0 °C често се узимају за идентичне. За већину практичних разлога (до 5 значајних цифара), они су заменљиви.

[Resnick-1] а ^б Ресницк, Роберт; Халлидаy, Давид (1960). Пхyсицс фор Студентс оф Сциенце анд Енгинееринг Парт 1. Неw Yорк: Wилеy. стр. 364.

[BIPM-2] а ^б „БИПМ - Ресолутион 4 оф тхе 10тх ЦГПМ”. www.бипм.орг. Архивирано из оригинала 04. 05. 2019. г. Приступљено 12. 12. 2021.

[3] ИУПАЦ.орг, Голд Боок, Стандард Прессуре

[7] „Тхе Дифференце Бетwеен Ан АТМ & Ан АТА”. Сцуба Дивинг & Отхер Фун Ацтивитиес. 2. 3. 2008.

[1]

[2]

[3]

[н 1]

[н 2]

[н 3]

[4]