Етилендиаминтетрасирћетна киселина
Називи | |
---|---|
Преферисани IUPAC назив
2,2',2'',2'''-(Етхане-1,2-диyлдинитрило)тетраацетиц ацид | |
Системски IUPAC назив
2-({2-[бис(царбоxyметхyл)амино]етхyл}(царбоxyметхyл)амино)ацетиц ацид | |
Други називи
Диамино етан тетра ацетатна киселина
Едетна киселина Етилен динитрило тетра сирћетна киселина Версен | |
Идентификација | |
| |
3Д модел (Jmol)
|
|
Абревијација | EDTA H4EDTA |
Бајлштајн | 1716295 |
ChEBI | |
ChemSpider | |
DrugBank | |
ECHA InfoCard | 100.000.409 |
EC број | 200-449-4 |
КЕГГ[1] | |
МеСХ | Едетиц+ацид |
RTECS | АХ4025000 |
УНИИ | |
УН број | 3077 |
| |
Својства | |
C10H16N2O8 | |
Моларна маса | 292,24 g·mol−1 |
Густина | 0,86 g cm−3 |
Киселост (пКа) | pKa1 = 0.0 (CO2H) (µ = 1.0) pKa2 = 1.5 (CO2H) (µ = 0.1) pKa3 = 2.00 (CO2H) (µ = 0.1) pKa4 = 2.69 (CO2H) (µ = 0.1) pKa5 = 6.13 (NH+) (µ = 0.1) pKa6 = 10.37 (NH+) (µ = 0.1)[4] |
Opasnosti | |
Opasnost u toku rada | iritant[5] |
Bezbednost prilikom rukovanja | External MSDS |
R-oznake | R36 |
S-oznake | S26 |
NFPA 704 | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Етилен диамин тетра сирћетна киселина (ЕДТА) је полиамино карбоксилна киселина. Она је безбојна, у води растворна чврста материја. Њена коњугована база се назива етилен диамин тетра ацетат. ЕДТА се широко користи за растварање каменца. Она је хексадентатни (шестоструки) лиганд и хелациони агенс, и.е. има способност да "заплени" металне јоне као што су Ca2+ и Fe3+. Након везивања за ЕДТА, метални јони остају у раствору, али имају незнатну активност. ЕДТА производи неколико соли. Најчешће је доступна као динатријум ЕДТА и калцијум динатријум ЕДТА.
Синтеза
[уреди | уреди извор]Ово једињење је прво описао Фердинанд Мунз 1935. Он га је припремио из етилендиамина и хлоросирћетне киселине.[6] Данас се ЕДТА углавном синтетише из етилендиамина (1,2-диаминоетана), формалдехида, и натријум цијанида.[7] Тај метод производи натријумску со, која се накнадно може конвертовати у киселински облик:
- H2NCH2CH2NH2 + 4 CH2O + 4 NaCN + 4 H2O → (NaO2CCH2)2NCH2CH2N(CH2CO2Na)2 + 4 NH3
- (NaO2CCH2)2NCH2CH2N(CH2CO2Na)2 + 4 HCl → (HO2CCH2)2NCH2CH2N(CH2CO2H)2 + 4 NaCl
Нечистоће које настају током синтезе су глицин и нитрилотрисирћетна киселина. Оне настају услед реакција амонијачних копродуката.[8]
Номенклатура
[уреди | уреди извор]Да би се описао ЕДТА у разним степенима протонације, коњугована база која је лиганд се означава са EDTA4−, а прекурзор лиганда са H4EDTA. На веома ниском pH (веома киселим условима) потпуно протонисани облик је H6EDTA2+, док на веома високом pH потпуно депротонисана форма је Y4−. У овом чланку, термин ЕДТА има значење H4-xEDTAx-, док комплекс ЕДТА4- означава тетра-депротонисани лиганд.
Принципи координационе хемије
[уреди | уреди извор]У координационој хемији, ЕДТА4- је члан фамилије лиганда полиамино карбоксилних киселина. ЕДТА4- обично везује металне катјоне путем два амина и четири карбоксилата. Многи од резултујућих координационих једињења имају октаедралну геометрију. Ти октаедрални комплекси су хирални. Показано је да се ањон [Co(EDTA)]− може раздвојити у енантиомере.[9] Многи комплекси ЕДТА4- попримају комплексније структуре услед (и) формирања додатних веза са водом, и.е. седам-координатни комплекси, или (ии) замене једног карбоксилата водом.[10] ЕДТА формира посебно јаке комплексе са Mn(II), Cu(II), Fe(III), Pb (II) и Co(III).[11]
Неколико особина ЕДТА комплекса је релевантно за њихове примене. Због њихове високе густине веза на једном атом ови лиганди имају висок афинитет за металне катјоне:
- [Fe(H2O)6]3+ + H4EDTA [Fe(EDTA)]− + 6 H2O + 4 H+ (Keq = 1025.1)
Употреба
[уреди | уреди извор]Индустрија
[уреди | уреди извор]У индустрији, ЕДТА се углавном користи за секвестрирање металних јона у воденим растворима. У индустрији текстила, она спречава металне нечистоће да модификују боје обојених производа. У индустрији целулозе и папира, ЕДТА инхибира способност металних јона, посебно Mn2+, да катализује диспропорционацију водоник пероксида, који се користи у безхлорном бељењу. С истим циљем, ЕДТА се додаје у поједине прехрамбене производе као презерватив или стабилизатор за спречавање каталитичког оксидативног обезбојавања, које катализују метални јони.[12] У производима за личну негу, она се додаје козметичким производом да би се побољшала њихова стабилност на ваздуху.[13] У безалкохолним пићима која садрже аскорбинску киселину и натријум-бензоат, ЕДТА посредује формирање бензена (карциногена).[14]
Медицина
[уреди | уреди извор]ЕДТА се користи за везивање јона метала у хелационој терапији, е.г., за лечење тровања живом и оловом.[15] Она се користи на сличан начин за уклањање вишка гвожђа из тела. Ова терапија се користи за лечење компликација вишеструке трансфузије крви, нпр. у третману таласемије. Сматра се да ЕДТА може да делује као антиоксиданс који спречава слободне радикале да изазову повреде зидова крвних судова, те да умањује атеросклерозу.[16] ФДА је одобрила употребу ЕДТА за тровање оловом[17] јула 16, 1953. Она је доступна под именом Версенат[18]. Она није одобрена за лечење атеросклерозе.[19]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Harris, D.C. "Quantitative Chemical Analysis", 7th ed., W. H. Freeman and Compagny, New York, 2007
- ^ Ланиган РС, Yамарик ТА (2002). „Финал репорт он тхе сафетy ассессмент оф ЕДТА, цалциум дисодиум ЕДТА, диаммониум ЕДТА, дипотассиум ЕДТА, дисодиум ЕДТА, ТЕА-ЕДТА, тетрасодиум ЕДТА, трипотассиум ЕДТА, трисодиум ЕДТА, ХЕДТА, анд трисодиум ХЕДТА”. Инт. Ј. Тоxицол. 21 Суппл 2: 95—142. ПМИД 12396676. дои:10.1080/10915810290096522.
- ^ F. Münz "Polyamino carboxylic acids to IG Farben, DE 718 981, 1935; US 2 130 505, 1938.
- ^ Synthesis of EDTA
- ^ J. Roger Hart "Ethylenediaminetetraacetic Acid and Related Chelating Agents" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2005. DOI 10.1002/14356007.a10_095
- ^ Kirchner, S. Barium (Ethylenediaminetetracetato) Cobalt(III) 4-Hydrate" Inorganic Syntheses, 1957, Volume 5, pages 186-188. DOI 10.1002/9780470132364.ch52
- ^ Edta - Motm
- ^ Холлеман, А. Ф.; Wиберг, Е. (2001). Инорганиц Цхемистрy. Сан Диего: Ацадемиц Пресс. ISBN 978-0-12-352651-9.
- ^ Furia T (1964). „EDTA in Foods – A technical review”. Food Technology. 18 (12): 1874—1882.
- ^ Lanigan RS and Yamarik TA (2002). „Final report on the safety assessment of EDTA, calcium disodium EDTA, diammonium EDTA, dipotassium EDTA, disodium EDTA, TEA-EDTA, tetrasodium EDTA, tripotassium EDTA, trisodium EDTA, HEDTA, and trisodium HEDTA”. Int J Toxicol. 21 Suppl 2: 95—142. PMID 12396676. doi:10.1080/10915810290096522.
- ^ US Food and Drug Administration: Center for Food Safety and Applied Nutrition Questions and Answers on the Occurrence of Benzene in Soft Drinks and Other Beverages
- ^ Рутх ДеБуск; et al. (2002). „Етхyленедиаминететраацетиц ацид (ЕДТА)”. Приступљено 25. 7. 2007.
- ^ „Хоме > Медицал Референце > Цомплементарy Медицине > ЕДТА овервиеw”. Университy оф Марyланд Медицал Центер. Приступљено 16. 12. 2009.
- ^ Calcium disodium versenate (edetate calcium disodium) injection
- ^ Drug Details
- ^ „Постмаркет Друг Сафетy Информатион фор Патиентс анд Провидерс > Qуестионс анд Ансwерс он Едетате Дисодиум (маркетед ас Ендрате анд генериц продуцтс)”. Приступљено 16. 12. 2010.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |