Пређи на садржај

Јосиф Флавије

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Josephus)
Јосиф Флавије

Јосиф Флавије (лат. Flavius Iosephus; Јерусалим, рођ. 37. или 38 — умро после 100) био је јеврејски војсковођа, историчар и писац.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Јерусалиму као изданак угледног рода. До стицања римског грађанства његово име било је Јосиф син Матијин (хеб. Joseph ben Matityahu). Био је свештеник јерусалимског храма, а по политичком уверењу и припадности био је фарисеј. Након што је римски прокуратор Галилеје заробио неке јеврејске свештенике, отпутовао је као вешт преговарач у Рим да би их избавио.

Током боравка у Риму толико су га фасцинирали римска култура и обичаји да је постао романофил. У Првом јеврејском устанку против Римљана, који је 66. букнуо у Јудеји, убрзо по његовом повратку из Рима у родни Јерусалим, био је у прилично неопредељен између родољубља и романофилства. Настојао је да се устанак против римских окупатора што пре стиша уз што мање жртава. Кад му је била поверена одбрана Галилеје извршио је своју грађанску дужност и на крају се предао римском војсковођи Веспазијану. Прорекао му је да ће ускоро постати римски цар, што се заиста и обистинило две године касније. У знак признања за то пророчанство Веспазијан је видовитог Јосифа, који је био његов роб, прогласио слободним грађанином, а Јосиф је у знак захвалности узео родно име свог заштитника - Флавије - па се отада назива Јосиф Флавије. Настанио се у Риму где на грчком пише Рат Јевреја, Стара историја Јудејства и Против Апиона.

У великом походу римске војске на Јерусалим 70. пратио је младог војсковођу Тита, Веспазијановог сина. Приликом дуготрајне и надмоћне римске опсаде Јерусалима наговарао је градске вође да се град преда Римљанима да би се избегле непотребне људске жртве.

Јосиф Флавије написао је на грчком језику следећа историјска дела, која су значајан антички историјски извор:

  • Јудејски рат
  • Јеврејске старине
  • О старости јеврејског народа
  • Животопис

Дела је писао од 75. до 99. године. У њима даје увид у рани јудаизам, али ваља обратити пажњу на његове апологетске намере, будући да је настојао да римском свету приближи јеврејство, њиховим начином изражавања и размишљања.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Flavius Josephus Jewish priest, scholar, and historian”. Britannica. Приступљено 18. 1. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]