Запаљење вежњаче ока
| Запаљење вежњаче ока | |
|---|---|
 | |
| Око са знацима запаљења вежњаче | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | офталмологија |
| Патиент УК | Запаљење вежњаче ока |
Запаљење вежњаче ока (лат. conjunctivitis) је болест предњег сегмента ока која захвата вежњачу унутар очног капка. Како се упаљења вежњача, простире на унутрашњем делу очног капка и преко беоњаче све до рожњаче чини беоњачу (склеру) црвеном (промена позната и као црвено око).
Спада у групу најчешћешћих болести ока у развијеним земљама света и с обзиром на тежину болести варира од благе упале са сужењем до јаке упале, понекад и хроничног тока која може да узрокује и одумирање (некрозу) ткива.[1][2]
Врсте
[уреди | уреди извор]
| MKB | Латински назив | Болест |
|---|---|---|
| H10.0 | Conjunctivitis mucopurulenta | Слузаво гнојно запаљење вежњаче ока. |
| H10.1 | Conjunctivitis allergica acuta | Акутно алергијско запаљење вежњаче ока |
| H10.2 | Conjunctivitis acuta alia | Друго акутно запаљење вежњаче ока |
| H10.3 | Conjunctivitis acuta, non specificata | Акутно запаљење вежњаче ока, неозначено |
| H10.4 | Conjunctivitis chronica | Хронично запаљење вежњаче ока |
| H10.5 | Blepharoconjunctivitis | Запаљење руба очног капка и вежњаче ока |
| H10.8 | Conjunctivitis alia | Друго запаљење вежњаче ока |
| H10.9 | Conjunctivitis, non specificata | Запаљење вежњаче ока, неозначено |
| H13.1 | Conjunctivitis in morbis infectivis et parasitariis alibi classificatis | Запаљење вежњаче ока у заразним и паразитарним болестима класификованим на другом месту |
| H13.2 | Conjunctivitis in morbis aliis alibi classificatis | Запаљење вежњаче ока у другим болестима класификованим на другом месту |
- Newcastle (B30.8†)
- acanthamoebica (B60.1†)
- adenoviralis (acuta) (B30.1†)
- chlamydialis (A74.0†)
- diphtherica (A36.8†)
- gonococcica (A54.3†)
- haemorrhagica (acuta) (epidemica) (B30.3†)
- herpesviralis [herpes simplex] (B00.5†)
- meningococcica (A39.8†)
- zostrica (B02.3†)
Етиологија
[уреди | уреди извор]Вежњача је изложена микроорганизмима и другим облицима иритације. Сузе штите конјунктиву разређивањем бактерија и њиховим испирањем. Сузе такође садрже ензиме и антитела која спречавају развој бактеријске инфекције.
Постоје многи узроци конјунктивитиса. Најчешћи су вирусне инфекције; други узрочници су бактерије, хламидије, гљивице] и паразити. Болест „црвених очију“ је специфична болест коју узрокује бактерија (из рода Haemophilus bakterija). Вирусни и бактеријски облици конјунктивитиса су изразито заразни и могу се врло брзо проширити међу децом, каткад узрокујући локалне епидемије. Остали узроци су алергије (алергијски конјунктивитис), изложеност хемикалијама, иритација ветром, прашином, димом. Конјунктивитис може такође пратити обичну прехладу и осипе.
Новорођенчад може бити заражена бактеријама (хламидијама) у порођајном каналу. Ова се болест назива неонатални инклузијски конјунктивитис или опхтхалмиа неонаторум .
Ризично је и ношење контактних сочива, а посебно дуго ношење сочива. Ризични фактор су и контакти с особама које имају конјунктивитис.
Клиничка слика
[уреди | уреди извор].png)
Црвенило конјунктиве, сметње сузења, иритација (боцкање, печење, свраб) ока и капака, а очни капци су често слепљени код буђења.
Код неких вирусних конјунктивитиса може се имати осећај страног тела у оку и преосетљивост на светлост.
Код алергијског конјунктивитиса постоји обострано црвенило очију, сметње сузења, жарење у очима и свраб. Већина особа има и пропратни ринитис. Свраб доводи до трљања очију и стварања едема (отока) и задебљања вежњаче, па она постаје непровидна. Вежњача ствара више секрета када је запаљена. Тај секрет може да буде серозан, слузав, фибринозан, гнојав и лако сукрвичав. Секрет може да буде веома обилан и да се слива преко рожњаче, ометајући вид. У току ноћи се сасуши на рубовима капака, слепи их, те капци могу да се отворе тек после испирања сасушеног секрета.
Дијагноза
[уреди | уреди извор]Поставља се на основу анамнезе, прегледа и бриса конјунктиве.
Терапија
[уреди | уреди извор]Лечење болести зависи од узрочника.[3] Алергијско запаљење вежњаче лечи се као алергија или болест може нестати сама по себи кад се уклони узрочни алерген.
Као сасвим блага средства могу се применити облози од камилице и 3%-тни раствор борне киселине. Антибиотици[4], обично у облику капи за очи, примењују се у лечењу бактеријског облика запаљења вежњаче. Вирусима изазвано запаљење вежњаче санира се само по себи унутар недељу дана.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Рицхардс А, Гузман-Цоттрилл ЈА (2010). „Цоњунцтивитис”. Педиатр Рев. 31 (5): 196—208. ПМИД 20435711. С2ЦИД 245084568. дои:10.1542/пир.31-5-196.
- ^ „Беwаре, 'Мадрас еyе' ис хере!”. Тхе Хинду. 12. 10. 2001. Архивирано из оригинала 02. 12. 2008. г. Приступљено 30. 10. 2008.
- ^ Росе П (2007). „Манагемент стратегиес фор ацуте инфецтиве цоњунцтивитис ин примарy царе: а сyстематиц ревиеw”. Еxперт Опин Пхармацотхер. 8 (12): 1903—21. ПМИД 17696792. С2ЦИД 45899988. дои:10.1517/14656566.8.12.1903.
- ^ Виссцхер, К. L.; Хутник, C. M.; Тхомас, M. (2009). „Евиденце-басед треатмент оф ацуте инфецтиве цоњунцтивитис: Бреакинг тхе цyцле оф антибиотиц пресцрибинг -- Виссцхер ет ал.”. Цанадиан Фамилy Пхyсициан Медецин де Фамилле Цанадиен. 55 (11): 1071—1075. ПМЦ 2776793
. ПМИД 19910590.
- ^ Азари, Амир А.; Барнеy, Неал П. (2013-10-23). „Цоњунцтивитис: А Сyстематиц Ревиеw оф Диагносис анд Треатмент”. ЈАМА (на језику: енглески). 310 (16): 1721—1729. ИССН 0098-7484. ПМЦ 4049531 . ПМИД 24150468. дои:10.1001/јама.2013.280318.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Класификација | |
|---|---|
| Спољашњи ресурси |
Медији везани за чланак Запаљење вежњаче ока на Викимедијиној остави
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
