Тогавиридае
Тогавиридае | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
MeSH | Д001102 |
Тогавиридае је породица вируса из групе арбовируса, са два рода (Алпхавирус и Рубивирус). У природи су широко распрострањени. Резервоари ових вируса су различите врсте дивљих птица и глодара. Болести које изазива овај вирус јављају се код људи и коња. Смртност у људи је заступљена код 50 — 70% оболелих.
Први пут је изолован у Танзанији (1952). Забележено је до данас, неколико епидемија у Африци и Азији овим вирусом.
Класификација и морфологија
[уреди | уреди извор]Тогавиридае су породица вируса, у коју се убрајамо два рода вируса:
- Род Алпхавирус: нпр. вирус источног коњског енцефалитиса, вирус западног коњског енцефалитиса, вирус венецуеланског коњског енцефалитиса, вирус ријеке Росс
- Род Рубивирус: једини припадник Рубелла вирус
Тогавируси припадају IV групи вируса према Балтиморској класификацији. Геном им је једнолачана позитивна РНК дуга 10.000 — 12.000 нуклеотида. Промер вириона је око 65—70 нм, кубичне је симетрије са липопротеинским омотачем који садржи гликопротеинске пепломере. Репликација је у цитоплазми а ћелију напуштају пупљењем кроз ћелијску мембрану.
Вируси из ове породице су осјетљиви на повишену температуру, органске раствараче и ниску пХ вриедност. Инфекција код човјека је цитолитичког типа и доводи до прекида синтезе ћелијских макромолекула. Широко су распрострањени.
Родови у породици Тогавиридае
- Вирус источног коњског енцефалитиса
- Вирус западног коњског енцефалитиса
- Вирус венецуеланског коњског енцефалитиса
- Вирус Чикунгуја
- Вирус источног коњског енцефалитиса
Епидемиологија
[уреди | уреди извор]Вирусе преносе вектори, најчешће комарцима, и у којима се Тогавиридае и размножавају. Вирус је присутан у источним деловима Сједињених Америчких Држава.
Резервоар вируса су дивље птице. Вектор који их преноси је Цулисетта меланура. Док Чикунгују преносе комарци – Аедес аегyпти и Аедес албопицтус.
Патогенеза
[уреди | уреди извор]Комарац сисајући крв заражене јединке пљувачком уноси вирусе у ендотелу капилара. Вируси се у капиларима размножавају ретикулоендотелним ћелијама, лимфним чворовима, јетри или другим органима, доводећи до виремија. Инкубациони период траје од 4 до 7 дана.
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]Клиничка слика виремије прачена је:
- грозницом и високом температуром,
- главобољом, боловима у мишићима и зглобовима (који могу потрајати месецима или годинама).
Болест је двофазног је тока. Прва фаза је некарактеристична, док се друга фаза испољава у облику енцефалитиса.
Бенигни случајеви спонтано пролазе.
Вакцина
[уреди | уреди извор]За овај вирус до сада још није пронађена вакцина.
Извори
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |