Вештачка интелигенција: модерни приступ
| Вештачка интелигенција: модерни приступ | |
|---|---|
 Прво издање (1995) | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Артифициал Интеллигенце: А Модерн Аппроацх |
| Аутор | Стјуарт Џ. Расел и Питер Норвиг |
| Језик | Енглески |
| Жанр / врста дела | Рачунарска наука |
| Издавање | |
| Издавач | Прентис Хол |
| Датум | 2020 (4. издање) |
| Број страница | 1136 (4. издање) |
| Тип медија | књига |
| Класификација | |
| ISBN ? | 0-13-461099-7 |
| OCLC ? | 359890490 |
| DDC ? | 006.3 20 |
| LCC ? | Q335 .Р86 1995 |
| Спољашње везе | |
| Веб-сајт | http://aima.cs.berkeley.edu |
Вештачка интелигенција: модерни приступ (Артифициал Интеллигенце: А Модерн Аппроацх, АИМА) је универзитетски уџбеник о вештачкој интелигенцији, који су написали Стјуарт Џ. Расел и Питер Норвиг. Први пут је објављен 1995. године, а четврто издање књиге објављено је 28. априла 2020. године.[1]
АИМА је названа „најпопуларнијим уџбеником вештачке интелигенције на свету“,[2] и сматра се стандардним текстом у области вештачке интелигенције.[3][4] Према подацима из 2023. године, овај уџбеник се користио на преко 1500 универзитета широм света,[5] и има преко 59.000 цитата на Гугл Сколару.[6]
АИМА је намењена студентима додипломских студија, али се може користити и за постдипломске студије са предлогом да се додају неки од примарних извора наведених у обимној библиографији.
Садржај
[уреди | уреди извор]АИМА даје детаљне информације о раду алгоритама у вештачкој интелигенцији. Поглавља књиге се протежу од класичних VI тема као што су алгоритми за претрагу и логика првог реда, пропозиционална логика и пробабилистичко резоновање до напредних тема као што су системи са више агената, проблеми са задовољењем ограничења, проблеми оптимизације, вештачке неуронске мреже, дубоко учење, подржано учење и компјутерски вид.[7]
Изворни код
[уреди | уреди извор]Аутори обезбеђују ГитХуб спремиште са имплементацијама разних вежби и алгоритама из књиге на различитим програмским језицима.[7][8] Програми у књизи су представљени у псеудо коду са имплементацијама у Јави, Пајтону, Лиспу, ЈаваСкрипту и Скали доступним на мрежи.[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Артифициал Интеллигенце: А Модерн Аппроацх, 4тх едитион”. Приступљено 2020-05-11.
- ^ Голд, Кевин (2011-06-21). „Норвиг вс. Цхомскy анд тхе Фигхт фор тхе Футуре оф АИ”. www.тор.цом. Тор Боокс Блог. Архивирано из оригинала 25. 06. 2011. г. Приступљено 2023-12-11.
- ^ „Нобел Wеек Диалогуе 2019”. НобелПризе.орг (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-19.
- ^ Јохн, Цомеx. „Артифициал Интеллигенце”. Приступљено 7. 8. 2021.
- ^ „1549 Сцхоолс Тхат Хаве Адоптед АИМА”. Приступљено 2023-12-11.
- ^ „Артифициал интеллигенце: а модерн аппроацх”. Приступљено 2023-12-11.
- ^ а б „Артифициал Интеллигенце: А Модерн Аппроацх, 4тх УС ед.”. аима.цс.беркелеy.еду. 2022-08-22. Приступљено 2023-12-26.
- ^ а б „аимацоде”. ГитХуб (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-12.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „АИМА” (1ст изд.). С Русселл.
- „АИМА”. Цомпутер Сциенце Дивисион (4тх изд.). Беркелеy ЦоЕ.
- Поллацк, Мартха Е. (1995-09-15). „Артифициал Интеллигенце -- А Модерн Аппроацх -- А Ревиеw”. АИ Магазине. 16 (3): 73—73. ИССН 2371-9621. дои:10.1609/аимаг.в16и3.1153.
