Златна полуга
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Средити употребу јединица: користити SI ознаке, исправити материјалне грешке (нпр. различите вредности за фину унцу.. |
Златна полуга, такође названа златна шипка или златни ингот, је количина рафинисаног металног злата било ког облика коју прави произвођач полуга који испуњава стандардне услове производње, означавања и чувања евиденције. Веће златне полуге које се производе изливањем растопљеног метала у калупе називају се инготи.
Мање полуге се могу производити ковањем или штанцањем од одговарајуће ваљаних златних лимова. Стандардна златна полуга коју централне банке држе као златне резерве[1] и којом се тргује међу трговцима златом је златна полуга добре испоруке од 400 троја (12,4 килограма; 438,9 унци). Килобар, чија је маса 1.000 грама (32,15 трој унци), и полуга злата од 100 трој унци су полуге којима је лакше управљати и које се у великој мери користе за трговање и улагања. Премија на ове полуге када се тргује је веома ниска у односу на спот вредности злата, што га чини идеалним за мале трансфере између банака и трговаца. Већина златних полуга је равна, иако неки инвеститори, посебно у Европи, преферирају облик цигле.
Народна Банка Србије[2] каже да је по прописима Републике Србије дозвољено трговати златним полугама.
Врсте златних полуге
[уреди | уреди извор]Коване златне полуге
[уреди | уреди извор]На основу начина на који се производе, златне полуге се категоришу као ливене или коване, при чему се обе разликују по изгледу и цени. Ливене полуге се праве на сличан начин као код ингота, при чему се растопљено злато сипа у калуп у облику шипке и оставља да се очврсне. Овај процес често доводи до деформисаних полуга са неравним површинама које, иако несавршене, чине сваку шипку јединственом и лакшом за идентификацију.
Ливене златне полуге
[уреди | уреди извор]Ливене златне полуге су такође јефтиније од кованих шипки, јер се брже производе и захтевају мање руковања.
Коване полуге се праве од златних бланкова који су од равног комада злата исечени на потребну димензију. Они се идентификују тако што имају глатке и равне површине.
Безбедносне функције
[уреди | уреди извор]Да би спречили фалсификовање или крађу шипки, произвођачи су развили начине за проверу оригиналних полуга, а најчешћи начин је брендирање златних полуга са регистрованим серијским бројевима или обезбеђивање сертификата о аутентичности. У недавном тренду, многе ковнице би утискивале серијске бројеве чак и на најмањим полугама, а број на шипки би требало да одговара броју на пратећем сертификату.
За разлику од ливених златних полуга (којима се често рукује директно), коване полуге су генерално запечаћене у заштитном паковању како би се спречило неовлашћено коришћење и спречило њихово оштећење. Сигурносна функција холограма позната као Кинеграм такође се може уметнути у паковање. Златне полуге које их садрже називају се Кинебари.
Стандардне јединице тежине златних полуга
[уреди | уреди извор]Цене злата (УС$ по трој унци), у номиналним америчким доларима и инфлација прилагођене УС$ од 1914. надаље.
Злато се мери у трој унцама, које се често једноставно називају унцама када је евидентна референца на злато. Једна трој унца је еквивалентна 31,1034768 грама. Обично се среће у свакодневном животу авоирдупоис унца, империјална тежина у земљама које још увек користе британске тежине и мере или уобичајене јединице Сједињених Држава. Авоирдупоис унца је лакша од трој унце; једна авоирдупоис унца је 28,349523125 грама.
Стандардна златна полуга коју централне банке и трговци полугама држе и којима се међународно тргује је Гоод Деливерy полуга са номиналном тежином од 400 оз (12,4 кг; 438,9 оз).
Међутим, његов прецизан садржај злата је дозвољен да варира између 350 озт (10,9 кг; 384,0 оз) и 430 озт (13,4 кг; 471,8 оз). Минимална потребна чистоћа је 99,5% злата. Ове полуге морају бити ускладиштене у признатим и безбедним трезорима златних полуга како би задржали статус квалитета добре испоруке. Забележено порекло ове полуге обезбеђује интегритет и максималну вредност препродаје.
Једна тона = 1.000 килограма = 32.150,746 трој унци.
Један килограм = 1.000 грама = 32,15074656 трој унци.
Једна тола = 11,6638038 грама = 0,375 трој унци.
Један таел = 50 грама
ТТ (десет тола) = 117 грама (3,75 оз)
Тола је традиционална индијска мера за тежину злата и преовладава до данас. Многи међународни произвођачи злата испоручују тола полуге чистоће 999,96.
Златне полуге се још користе и за инвестиционо злато.
Највећа златна полуга
[уреди | уреди извор]Највећа златна полуга на свету има 250 кг (551 лб), а при дну је 455 мм × 225 мм (17,9 ин × 8,9 ин) и 170 мм (6,7 ин) висока са углом од 5 степени (једнако 15,730 цм³ или 960 цу ин). Произвела га је Митсубисхи Материалс Цорпоратион, подружница Митсубисхи. Био је изложен у Музеју злата Тои 11. јула 2005. Његов садржај злата процењен је 2005. на 400 милиона јена (приближно 3.684.000 америчких долара у то време).[3] Од 18. августа 2020. вреди приближно 16,1 милиона америчких долара, не рачунајући премију повезану са највећом златном полугом на свету.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Србија вратила у земљу све резерве злата због 'глобалне нестабилности'”. Радио Слободна Европа (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-12-12.
- ^ „Политика – у вези са златним полугама”. www.нбс.рс. Приступљено 2022-12-12.
- ^ „Тхе Јапан Јоурнал. Новембер 2005.”. 10. 03. 2010. Архивирано из оригинала 22. 07. 2011. г. Приступљено 11. 12. 2022.