Jovan Komnin (sin cara Andronika I)
| Jovan Komnin | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1159 |
| Mesto rođenja | Konstantinopolj, |
| Datum smrti | 12. septembar 1185. (25/26 god.) |
| Mesto smrti | Trakija, |
| Porodica | |
| Roditelji | Andronik I Komnin |
Jovan Komnin (grč. Ιωαννης Κομνηνος; avgust/septembar 1159 – septembar 1185) bio je drugi sin vizantijskog aristokrate i cara Andronika I Komnina. Otac ga je postavio za savladara iako je imao starijeg brata Manojla, ali kada je car Andronik I svrgnut 12. septembra 1185, Jovan je takođe uhvaćen i verovatno ubijen.
Mladost
[uredi | uredi izvor]Jovan je bio sin budućeg cara Andronika I Komnina i njegove prve žene, čije ime nije poznato, rođen je u avgustu ili septembru 1159. godine.[1] Začet je početkom 1159. godine, kada mu je majka bila u zatvoru, a Andronik ju je jedne noći tajno posetio.[1] Mladi Jovan je verovatno bio u pratnji svog oca kada je ovaj bio imenovan za vojnog guvernera (duksa) Kilikije 1166. godine, jer je definitivno bio sa svojim ocem tokom njegovog kasnijeg izgnanstva i dugih lutanja po kneževinama Bliskog istoka, dok su njegov stariji brat Manojlo i njegova sestra Marija ostali u Carigradu.[2] Tek krajem 1178. ili početkom 1179. godine Androniku je dozvoljeno da se vrati u vizantijsku prestonicu, dovodeći sa sobom Jovana, njegovu bratanicu i ljubavnicu Teodoru Komnin i njihovu decu.[3] U ovom trenutku, Jovan je možda dobio titulu sevasta od svog strica, cara Manojla I Komnina (1143–1180).[3]
Nakon smrti cara Manojla I, Jovan i njegov stariji brat Manojlo stali su na stranu ćerke cara Manojla I, kesarise Marije Komnine, protiv namesništva mladog cara Aleksija II Komnina (1180–1183), na čelu sa caricom-udovicom Marijom od Antiohije i još jednim rođakom, protosevastom Aleksijem Komninom. Zavera je, međutim, otkrivena, i Jovan i Manojlo su bili zatvoreni sve dok njihov otac nije zbacio namesništvo u aprilu 1182. godine.[3]
Car - savladar
[uredi | uredi izvor]Kada je njegov otac preuzeo namesništvo, Jovan je dobio neodređenu visoku titulu, ali u novembru 1183. godine, nakon što je Andronik krunisan za cara, a car Aleksije II svrgnut i ubijen, Jovan je takođe imenovan za cara - savladara i naslednika njegovog oca.[3] Andronikov izbor je pao na Jovana, a ne na starijeg Manojla, jer je poznato da se Manojlo protivio politici svog oca. Jovan se smatrao lojalnijim, dok je osim toga njegovo uzdizanje na tron bilo u skladu sa proročanstvom AIMA (KRV) tako što je imao cara čije je ime počelo sa "A" nakon čega je sledio onaj čije je ime (na grčkom) počelo sa "I".[4]
Iako Manojlo nikada nije skrivao svoje neodobravanje prema Andronikovoj politici, Jovan je u početku podržavao ili tolerisao politiku svoga oca. Kada je najzad kritikovao svog oca zbog progona aristokratije, prema Evstatiju Solunskom, dobio je ukor da su on i Manojlo „žene“, koje ne mogu bezbedno da vladaju sve dok ne budu eliminisani svi čelni ljudi države, pa sve dok ne ostane samo običan narod.[5] Prema naučniku Konstantinu Varzosu, „bez sumnje je da je mlađi sin bio mnogo manje sposoban od starijeg brata Manojla“. Prema Nikiti Honijatu, jednog od Andronikovih vodećih ministara, mega hetaireiarkesa Konstantina Tripsihosa, njegov ogorčeni rival logotet droma Stefan Hagiohristopforit optužio je da iznosi omalovažavajuće opaske o Jovanovom karakteru i kvalitetima, upoređujući ga sa šaljivcima, šaljivcem Zintzijem, običnim vulgarnim čovekom poznat kao zabavljač po kafanama i ulicama prestonice. Iako su očigledno klevete, ove optužbe su morale sadržati zrnce istine, prema Varzosu, jer je Tripsihos propisno degradiran i zatvoren.[6]
Godine 1185, italo-normanski kralj Sicilije Vilijam II započeo je invaziju na Vizantijsko carstvo, a njegove trupe su opsedale drugi grad Carstva, Solun. Jovan je bio jedan od komandanata koje je poslao car Andronik I da pomogne gradu i da se suprotstavi Normanima, dajući mu komandu nad trupama u Filipopolju. Umesto da se suoči sa ratnim opasnostima, Jovan je više voleo da ostane u lovu u Filipopolju. Prema svedočenju očevica Evstatija Solunskog, opkoljeni su pozivali i molili „dobrog Jovana“ da dođe i spase ih, ali uzalud; pošto je grad pao, Normani su podrugljivo ponovili ove molbe zarobljenim Solunjanima.[7]
Konačno, 12. septembra 1185. narodni ustanak u Carigradu zbacio je cara Andronika I, koji je pobegao iz grada. Istog dana, Manojlo je uhvaćen i oslepljen. Ubrzo nakon toga, vest o Andronikovom padu stigla je do Filipopolja. Vojska se odmah pobunila, a Jovan je uhvaćen i oslepljen pre nego što je ubijen.[8]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Varzos 1984b, str. 528
- ^ Varzos 1984b, str. 528–529
- ^ a b v g Varzos 1984b, str. 529
- ^ Varzos 1984b, str. 521, 529–530
- ^ Varzos 1984b, str. 520–522, 530
- ^ Varzos 1984b, str. 530–531
- ^ Varzos 1984b, str. 531–532
- ^ Varzos 1984b, str. 532
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Magoulias, Harry J. (2011). „Andronikos I Komnenos: A Greek Tragedy”. Byzantina Symmeikta. 21: 101. doi:10.12681/byzsym.1032.
- Varzos, Konstantinos (1984b). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (na jeziku: Greek). B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784665. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 01. 2021. g. Pristupljeno 30. 06. 2023.
