Pređi na sadržaj

Atrioventrikularna nodalna reentri tahikardija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Atrioventrikularna reentri tahikardija.
Atrioventrikularna nodalna reentri tahikardija
SinonimiAtrioventricular-nodal reentrant tachycardia
Primer EKG kod AVNRT. Žutom bojom je istaknut P-talas koji pada posle QRS kompleksa.
Specijalnostikardiologija
Simptomipalpitacije, stezanje u grudima, pulsiranje vrata
Dijagnostički metodEKG, elektrofiziološki testovi
Slična oboljenjaAtrioventrikularna reentri tahikardija, fokalna atrijalna tahikardija, junkciona ektopična tahikardija
Lečenjevagalni manevri, adenozin, ablacija
Lekoviadenozin, antagonisti kalcijumovih kanala, beta blokatori, flekainid
Frekvencija2,25 slučajeva na 1.000.[1]

Atrioventrikularna nodalna reentri tahikardija (AVNRT) je vrsta abnormalnog brzog srčanog ritma i vrsta supraventrikularne tahikardije (SVT), što znači da potiče sa mesta unutar srca iznad Hisovog snopa. Ona je jedan od najčešćih oblika supraventrikularna tahikardija. Češće je kod žena nego kod muškaraca (približno 75% slučajeva se javlja kod žena). Glavni simptom su palpitacije. Lečenje može biti specifičnim fizičkim manevrima, lekovima ili, retko, sinhronizovanom kardioverzijom. Česti napadi mogu zahtevati radiofrekventnu ablaciju, u kojoj se uništava abnormalno provodno tkivo u srcu.[1]

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]

AVNRT se može javiti kod bilo koje osobe, češć kod žena nego kod muškaraca, a može se javiti čak i kod mladih, inače zdravih odraslih osoba.

Atrioventrikularna nodalna reentri tahikardija (AVNRT) se javlja kod 60% pacijenata sa paroksizmalnom supraventrikularnom tahikardijom (SVT), a drugi glavni tipovi su bajpas posredovane tahikardije i atrijalne tahikardije.[2] Njena prevalencija je 2,25 slučajeva na 1.000 u opštoj populaciji a incidenca 35 na 100.000 pacijenata.[3] Na glovbalnom nivou, pojava AVNRT je slična onoj u Sjedinjenim Američkim Državama.

AVNRT se može javiti kod osoba bilo kog uzrasta. Uobičajena je kod mladih odraslih osoba, ali neki pacijenti se javljaju lekaru tek u sedmoj ili osmoj deceniji života ili kasnije.

Etiopatogeneza

[uredi | uredi izvor]
Tokom tipične AVNRT, električni impulsi putuju sporim putem AV čvora a vraćaju se brzim putem.

Električni signali kontrolišu brzinu i ritam srca. Počinju u sinoatrijalnom (SA) čvoru (prirodnom pejsmejkeru srca.), posebnoj grupi mišićnih vlakana u gornjoj desnoj komori srca (atrijumu).

U zdravom srcu, električni impuls iz sinoatrijalnog čvora čine da se obe pretkomore kontrahuju (pumpaju krv). Impuls zatim putuje kroz sprovodne puteve do atrioventrikularnog (AV) čvora i do dve donje komore srca. AV čvor deluje kao kapija između gornjih i donjih komora.

Tako normalno srce pokreće krv kroz komore u ostatak tela. Ali problem sa električnim sistemom srca može izazvati abnormalan rad srca (nepravilan, prebrz ili presporo) ili aritmiju kao što je AVNRT.

Atrioventrikularna nodalna reentri tahikardija (AVNRT) je najčešća vrsta supraventrikularne tahikardije (SVT) zbog dodatnog električnog puta, koji čini da srce iznenada kuca mnogo brže nego normalno.

Normalan otkucaj srca je oko 60 do 100 otkucaja u minuti kada osoba miruje. Ali osoba sa AVNRT doživljava iznenadne epizode ​​abnormalno brzog otkucaja srca, često od 140 do 280 otkucaja u minuti.

AVNRT se javlja kada se reentrantni krug formira unutar ili neposredno pored atrioventrikularnog čvora. Krug obično uključuje dva anatomska puta: brzi i spori put, koji su oba u desnoj pretkomori. Spori put (koji je obično ciljan za ablaciju) nalazi se inferiorno i blago pozadi od AV čvora, često prateći prednju ivicu koronarnog sinusa. Brzi put se obično nalazi iznad i iza AV čvora. Ovi putevi se formiraju od tkiva koje se ponaša veoma slično AV čvoru, a neki autori ih smatraju delom AV čvora.

Brzi i spori putevi ne treba mešati sa pomoćnim putevima koji dovode do Volf-Parkinson-Vajtovog sindroma (VPV sindrom) ili atrioventrikularne reentri tahikardije (AVRT). Razlika između ove tri tahikardije je u tome što se u AVNRT, brzi i spori putevi nalaze unutar desne pretkomora blizu ili unutar AV čvora i pokazuju elektrofiziološka svojstva slična tkivu AV čvora, dok se omoćni putevi koji dovode do VPV sindroma i AVRT nalaze u atrioventrikularnim valvularnim prstenovima. Oni obezbeđuju direktnu vezu između pretkomora i komora, a imaju elektrofiziološka svojstva slična mišićnom srčanom tkivu srčanih komora.


Električni signali kontrolišu brzinu i ritam vašeg srca. Počinju u sinoatrijalnom (SA) čvoru, posebnoj grupi mišićnih vlakana u gornjoj desnoj komori vašeg srca (atrijumu). SA čvor je prirodni pejsmejker vašeg srca.

U zdravom srcu, električni impuls iz sinoatrijalnog čvora čini da se dve gornje komore (pretkomore) kontrahuju (pumpaju). Impuls zatim putuje kroz puteve do atrioventrikularnog (AV) čvora i do dve donje komore vašeg srca (ventrikule). AV čvor deluje kao kapija između gornjih i donjih komora.

Tako normalno srce pokreće krv kroz komore u ostatak vašeg tela. Ali problem sa električnim sistemom vašeg srca može izazvati abnormalan rad srca (nepravilan, prebrz ili presporo). To se zove aritmija .

SVT je jedna vrsta aritmije, a AVNRT je najčešći tip SVT.

Kod AVNRT-a dolazi do preuranjene kontrakcije. Srce ima mali dodatni put u blizini AV čvora , koji se zove reentrantsko kolo. Rana kontrakcija može učiniti da električni impuls uđe u kolo i kruži okolo. To može izazvati iznenadne trajne ubrzane otkucaje srca.

Neke porodice mogu imati nekoliko članova sa ovim stanjem, što sugeriše da se AVNRT može naslediti, ali istraživanje još nije pronašlo genetsko objašnjenje.

Klinička slika

[uredi | uredi izvor]

AVNRT se dešava u epizodama, što znači da ubrzani rad srca dolazi i odlazi u određenim vremenskim intervalima. Osoba sa ovim stanjem može imati simptome godinama pre nego što dobije dijagnozu.[4]

Uobičajeni znaci uključuju:

  • nelagodnost u vratu ili grudima,
  • vrtoglavicu,
  • ubrzani rad srca (140 do 280 otkucaja u minuti),
  • palpitacije,
  • poliuriju, prekomernu količinu mokraće,
  • kratkog dah.

U retkim, teškim slučajevima, AVNRT može izazvati ozbiljnije simptome i komplikacije kao što su:

  • bol u grudima,
  • konfuzija,
  • nesvestica ( sinkopa),
  • nizak krvni pritisak (hipotenzija),
  • šok.

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza AVNRT sa postavlja na osnovu: [4]

  • Medicinske istorija: koja uključuje pitanja o zdravstvenim problemima, nedavnim simptomima i svim lekovima ili drugim supstancama koje pacijent koristiti.
  • Fizičkog pregleda: vitalne znakova, uključujući auskultaciju srca i pluča, krvni pritisak i otkucaje srca.
  • Elektrokardiograma: kojim se prati električna aktivnost u srcu, uključujući vreme i trajanje svakog otkucaja srca. EKG se može koristiti za potvrđivanje dijagnoze tokom akutne epizode.
EKG kod pacijenta sa AVNRT
  • Testovi krvi za identifikaciju drugih problema koji mogu uticati na srce.
  • Ehokardiogram (eho), koji proizvodi slike srca kojim se utvrđuje struktura ili aktivnost srca kao pumpe.
  • Holter monitor ili drugi ambulantni monitoring, uređaj koji pacijent nosi nekoliko dana za praćenje srčanog ritma dok obavljate svoju dnevnu rutinu. Ovaj tip uređaja može otkriti epizode aritmije koje se nisu dogodile tokom EKG-a.
  • Test stresa pri vežbanju , koji prati aktivnost srca tokom naprezanja na traci za trčanje ili stacionarnom biciklu.
  • Elektrofiziološki testovi i kardijalno mapiranje, invazivna procedura koja se može koristiti za određivanje tačne etiologije i lokacije aritmije.

Terapija

[uredi | uredi izvor]
Adenozin je lek prve linije u terapiji AVNRT

Postoji nekoliko strategija lečenja AVNRT:[4]

Vagalni manevri: ima za cilj da zaustavite epizodu AVNRT jednostavnim strategijama kod kuće. Primeri uključuju kašalj, zadržavanje daha ili potapanje lica u hladnu vodu.

Električna kardioverzija: isporučuje električni udar u srce preko elektroda ili flastera na grudima. Postupak može vratiti normalan srčani ritama.

Kateterska ablacija: stvara ožiljno tkivo u srčanom mišiću, koje može blokirati neispravne električne signale i izlečiti određene vrste aritmija, kao što je AVNRT.

Lekovi: koji se koriste za prekid akutne epizode atrioventrikularne nodalne reentri tahikardije (AVNRT) daju se intravenozno. Ovi lekovi uključuju sledeće preparate:[5]

  • Adenozin (prva linija),
  • Blokatori kalcijumovih kanala (npr diltiazem, verapamil),
  • Beta-blokatori (npr esmolol, propranolol, metoprolol, atenolol),
  • Digitalis

Lekovi koji se koriste za sprečavanje recidiva: daju se oralno (preko usta) uključuju:[5]

  • blokatore kalcijumskih kanala,
  • ugodelujuće beta-blokatore,
  • digitalis.
Normalizacija srčanog ritma nakon primene adenozina

Napomena: primena adenozina ili drugih agensa za blokadu AV čvorova može, u retkim slučajevima, dovesti do ventrikularne fibrilacije ili čak do asistolije u kratkom vremenskom periodu.[5]

Prognoza

[uredi | uredi izvor]

Prognoza za pacijente sa atrioventrikularnom nodalnom reentri tahikardijom (AVNRT) je obično dobra u odsustvu strukturne srčane bolesti. Većina pacijenata akutno reaguje na vagusne manevre ili adenozin i dugoročno na lekove za sprečavanje recidiva ili na radiofrekventnu ablaciju, koja je u približno 95% slučajeva uspešna i ima nizak rizik od komplikacija. Zato se radiofrekventna ablacija smatra poželjnom metodom lečenja za većinu pacijenata.[6]

Komplikacije

[uredi | uredi izvor]

Komplikacije AVNRT uključuju:[6]

  • hemodinamski kompromis,
  • kongestivnu srčanu insuficijenciju,
  • sinkopu,
  • anginu izazvanu tahikardijom,
  • kardiomiopatiju,
  • ishemiju miokarda i
  • infarkt miokarda.

Prevencija aritmije

[uredi | uredi izvor]

Iako preventivni tretman može biti od velike pomoći u zaustavljanju neprijatnih simptoma povezanih sa AVNRT, pošto je ova aritmija benigno stanje, preventivno lečenje najčešće nije neophodno,[7] a neki od onih koji odluče da se ne leče na kraju postati asimptomatski.[8]

Izbegavanjem okidače aritmije, može se prevantivno smanjite učestalost epizoda. Okidači koje treba izbegavati mogu uključivati:

  • alkohol,
  • kofein,
  • određene vrste fizičkih vežbi,
  • biljne dodatke.
  • rekreativne droge (povremena upotreba jedne ili više psihoaktivnih droga za izazivanje izmenjenog stanja svesti, bilo iz zadovoljstva ili za neke druge povremene svrhe ili zabave sa ciljem da se modifikuju percepcije, osećanja i emocije),[9]
  • pušenje ili upotreba duvanskih proizvoda.,
  • intezivan stres,

Oni koji žele da se preventivno leče mogu izabrati da uzimaju dugotrajne antiaritmičke lekove. Lekovi prve linije su antagonisti kalcijumovih kanala i beta blokatori, dok lekovi druge linije uključuju flekainid, amiodaron i povremeno digoksin. Ovi lekovi su umereno efikasni u sprečavanju daljih epizoda, ali ih treba uzimati dugoročno.[7]

Alternativno, invazivna procedura koja se zove elektrofiziološka metoda i kateterska ablacija mogu se koristiti da se potvrdi dijagnoza i potencijalno ponudi lek. Ova procedura podrazumeva uvođenje žica ili katetera u srce kroz venu na nozi.[10] Vrh jednog od ovih katetera se može koristiti za zagrevanje ili zamrzavanje sporog puta AV čvora, i uništavanje njegove sposobnosti da sprovodi električne impulse i sprečava AVNRT. [8] Pre nego što se ovo uradi, procenjuju se rizici i koristi. Kateterska ablacija sporog puta, ako se uspešno sprovede, može potencijalno da izleči AVNRT sa stopom uspeha od >95%, u ravnoteži sa malim rizikom od komplikacija uključujući oštećenje AV čvora i naknadno potrebu za pejsmejkerom.[7]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Atrioventricular Nodal Reentry Tachycardia: Background, Etiology, Epidemiology”. emedicine.medscape.com. 2022-07-25. 
  2. ^ Hafeez Y, Armstrong TJ. Atrioventricular nodal reentry tachycardia. StatPearls [Internet]. 2022 Jan.
  3. ^ Orejarena LA, Vidaillet H Jr, DeStefano F, et al. Paroxysmal supraventricular tachycardia in the general population. J Am Coll Cardiol. 1998 Jan. 31(1):150-7.
  4. ^ a b v „Atrioventricular Nodal Reentrant Tachycardia (AVNRT)”. Cleveland Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-09. 
  5. ^ a b v „Atrioventricular Nodal Reentry Tachycardia Medication: Cardiovascular, Other, Calcium Channel Blockers, Beta-Blockers, Beta-1 Selective”. emedicine.medscape.com. Pristupljeno 2022-11-09. 
  6. ^ a b „Atrioventricular Nodal Reentry Tachycardia: Prognosis”. emedicine.medscape.com. 2022-07-25. 
  7. ^ a b v Page, Richard L.; Joglar, José A.; Caldwell, Mary A.; Calkins, Hugh; Conti, Jamie B.; Deal, Barbara J.; Estes, N. A. Mark; Field, Michael E.; Goldberger, Zachary D. (May 2016). "2015 ACC/AHA/HRS Guideline for the Management of Adult Patients With Supraventricular Tachycardia: A Report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Clinical Practice Guidelines and the Heart Rhythm Society". Journal of the American College of Cardiology. 67 (13): e27–e115.
  8. ^ a b Kumar, Darpan S.; Dewland, Thomas A.; Balaji, Seshadri; Henrikson, Charles A. (maj 2017). „How to Approach Difficult Cases of AVNRT”. Current Treatment Options in Cardiovascular Medicine. 19 (5): 34. ISSN 1092-8464. PMID 28374333. S2CID 21354961. doi:10.1007/s11936-017-0531-9. 
  9. ^ Crocq, Marc-Antoine (December 2007). Thibaut, Florence (ed.). "Historical and cultural aspects of man's relationship with addictive drugs". Dialogues in Clinical Neuroscience. Laboratoires Servier. 9 (4): 355–361
  10. ^ Ayala-Paredes, Félix; Roux, Jean-Francois; Verdu, Mariano Badra (2014), Kibos, Ambrose S.; Knight, Bradley P.; Essebag, Vidal; Fishberger, Steven B. (eds.), "AVNRT Ablation: Significance of Anatomic Findings and Nodal Physiology", Cardiac Arrhythmias, Springer London, pp. 387–400,

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Атриовентрикуларна_нодална_реентри_тахикардија&oldid=27820182”