Pređi na sadržaj

Biološka klasifikacija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
The various levels of the scientific classification system.Životdomencarstvorazdeo/tipklasaredporodicarodVrsta
The various levels of the scientific classification system.
Biološka klasifikacija osam glavnih taksonomskih rangova.

Taksonomske kategorije predstavljaju nivoe hijerarhije u biološkim klasifikacijama, odnosno u taksonomiji. Ovim apstraktnim pojmovima dodeljuju se konkretna značenja u vidu imena neke grupe organizama (takson), čime je omogućeno određivanje hijerarhijske pozicije tog taksona među svim živim bićima. Osnovna taksonomska kategorija je vrsta, a postoje hijerarhijski i niže i više kategorije. Taksonomija (od grč. τάξις taxis, uređenje, i -νομία -nomia, metod[1]) nauka je koja se bavi definisanjem grupa bioloških organizama na bazi zajedničkih karakteristika i davanja imena tim grupama. Organizmi se grupišu u taksone i te grupe se nazivaju taksonomskim rangovima; grupe datog ranga se mogu agregirati tako da formiraju supergrupu nižeg ranga, čime se formira taksonomska hijerarhija.[2][3] Švedski botaničar Karl Lin se smatra ocem taksonomije, jer je on razvio sistem poznat kao Lineova klasifikacija za kategorizaciju organizama i binomijalnu nomeklaturu za imenovanje organizama.

Glavne taksonomske kategorije su: vrsta (lat. species), rod (lat. genus), porodica (lat. familia), red (lat. ordo), klasa (lat. classis), razdeo (u botanici) odnosno tip ili kolo (u zoologiji) - lat. phylum, carstvo (lat. regnum) i domen (lat. domain). Dodatne taksonomske kategorije nastaju dodavanjem prefiksa pod- ili nad- (lat. sub-, super-), ili su, u slučaju da su niže od ranga potporodice, definisane posebnim imenom. Hijerarhija taksonomskih kategorija predstavljena je u sledećoj tabeli, gde svaka glavna kategorija sadrži bar jednu glavnu kategoriju neposredno ispod nje (tako je rod izgrađen od jedne ili više vrsta, porodica od bar jednog roda itd.).

Sa razvojem polja kao što su filogenetika, kladistika, i sistematika, Lineanski sistem je unapređen do sistema moderne biološke klasifikacije baziranog na evolucionim odnosima između organizama, živih i izumrlih.

Mikrotaksonomija i makrotaksonomija

[uredi | uredi izvor]

Kako vrste trebaju da budu definisane u datoj grupi organizama stvara praktične i teoretske probleme koji se nazivaju problemom vrsta. Naučni rad na odlučivanju načina definisanja vrsta se naziva mikrotaksonomijom.[4][5][6] Makrotaksonomija je izučavanje grupa na višim taksonomskim rangovima, od podrodova i iznad, umesto vrsta.[6]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Dok neki od opisa taksonomske istorije pokušavaju da datiraju taksonomiju do antičkih civilizacija, primetno je da do istinski naučnih pokušaja klasifikacije organizama nije došlo do 18. veka. Raniji radovi su bili prvenstveno opisni, i imali su fokus na biljkama koje su bile korisne za poljoprivredu ili medicinu. Postoje brojni stupnjevi naučnog razmišljanja. Rana taksonomija je bila bazirana na proizvoljnim kriterijumima, takozvanim „veštačkim sistemima“, uključujući Linesov sistem polne klasifikacije. Kasnije su proizvedeni sistemi bazirani na kompletnijim razmatranjima karakteristika taksona, koji se nazivaju „prirodnim sistemima“, kao što su oni koje su proizveli de Žise (1789), de Kandol (1813) i Bentam i Huker (1862–1863). Oni su bili bazirani na pre-evolucionom razmišljanju. Objavljivanje Čarls Darvinovog rada Poreklo vrsta (1859) dovelo je do novog načina shvatanja klasifikacije baziranog na evolucionim odnosima. To je osnova filogenetičkih sistema, od 1883 na dalje. Tipični predstavnici takvog pristupa su radovi Ejhlera (1883) i Englera (1886–1892). Napredak molekularno genetičke i statističke metodologije je omogućio kreiranje filogenetičkih sistema moderne ere baziranih na kladistici, umesto isključivo na morfologiji.[7][8][9]

Lineanska era

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Lineova taksonomija
Naslovna strana knjige Systema Naturae, Leiden, 1735

Švedski botaničar Karl fon Line (1707–1778)[10] je uveo novu eru taksonomije. Svojim glavnim radovima Systema Naturae čije 1. izdanje je objavljeno 1735,[11] Species Plantarum 1753,[12] i Systema Naturae 10. izdanje,[13] on je proizveo preokret u modernoj taksonomiji. Njegovi radovi su implementirali standardizovani binomijalni imenski sistem za životinjske i biljne vrste,[14] koji se pokazao elegantnim rešenjem za haotičnu i neorganizovanu taksonomsku literaturu. Ne samo da je uveo standard klase, reda, roda, i vrsta, nego je isto tako omogučio identifikaciju biljki i životinja iz njegove knjige, koristeći manje delove organizama.[14] Tako je rođen Lineov sistem koji se još uvek koristi na esencijalno isti način danas kao što je korišten u 18. veku.[14] U današnje vreme, biljni i životinjski taksonomisti smatraju Lineov rad početnom tačkom za validna imena (u 1753 i 1758 respektivno).[15] Imena koja su objavljena pre toga se nazivaju „pre-lineanskim“, i ne smatraju se validnim (izuzev pauka objavljenih u Svenska Spindlar[16]). Čak i taksonomska imena koja je sa Line objavio pre tih datuma se smatraju pre-lineanskim.[17]

Moderni sistemi klasifikacije

[uredi | uredi izvor]
Glavni članci: Evoluciona taksonomija i Filogenetička nomenklatura
Evolucija kičmenjaka na klasičnom nivou, gde je vretenima označen broj familija
Isti odnos izražen kladogramom što je tipično za kladistiku

Dok je Line klasifikovao imajući na umu jednostavnost identifikacije, ideja Lineove taksonomije kao translacije u neki vid dendrograma životinjskog i biljnog carstva je bila formulisana pri kraju 18. veka, znatno ranije od objavljivanja Porekla vrsta.[18] Među ranim radovima koji su istraživali ideju transmutacije vrsta su bili Erasmus Darvinova knjiga Zoönomia iz 1796. godine i Žan Batist Lamarkova knjiga Philosophie Zoologique iz 1809.[6] Ideja je bila popularisana u aglofonskom svetu putem spekulativne mada veoma popularne publikacije Vestiges of the Natural History of Creation, koju je anonimno objavio Robert Čejmbers 1844. godine.[19]

Nakon objavljivanja Darvinove teorije, brzo se ustalio opšti konsenzus da klasifikacija treba da odražava Darvinove principe zajedničkog porekla.[20] Reprezentacije stabla života su postale popularne u naučnim radovima, i u njima su poznate fosilne grupe bile inkorporirane. Jedna od privih modernih grupa koje su bile vezane za fosilne pretke su bile ptice.[21] Koristeći novootkrivene fosile iz rodova Archaeopteryx i Hesperornis, Tomas Henri Haksli je izveo zaključak da su one evoluirale iz dinosaurusa, grupe koju je formalno imenovao Ričard Oven 1842. godine[22][23] Rezultirajući opis, da su dinosaurusi „doveli do“ ili bili „preci“ ptica, je esencijalna oznaka evolucionarno taksonomskog razmišljanja. Kako je sve više i više fosilnih grupa nađeno i i postalo poznato tokom kasnog 19. i ranog 20. veka, paleontolozi su aktivno doprinosili saznanjima o istoriji životinja kroz vekove povezujući poznate grupe.[24] Sa modernom evolucionom sintezom ranih 1940-ih, jedno esencijalno moderno razumevanje evolucije glavnih grupa je bilo utvrđeno. Evoluciona taksonomija je bazirana na Lineovim taksonomskim rangovima, i ta dva termina su u znatnoj meri sinonimna u modernoj upotrebi.

Od 1960-ih, trend zvan filogenetička nomenklatura (ili kladizam[6]) se pojavio, inspirisan kladističkim metodom.[20] Godine 1958, Džulijan Haksli je koristio termin klada.[6] Kasnije, 1960. godine, Kejn i Harison su uveli termin kladistika.[6][Note 1] Njeno suštinsko svojstvo je uređivanje taksona u hijerarhijsko evoluciono stablo, ignorišući rangove.[20] Ako takson obuhvata sve potomačke i neke od predačkih formi, on se naziva monofiletskim.[25][26] Grupe bez svih potomačkih grupa (е.г. dinosaurusi, sa pticama kao potomačkom grupom) se nazivaju parafiletskim,[25] dok grupe koje predstavljaju više od jedne grane stabla života se nazivaju polifiletskim.[25][26] Međunarodni kod filogenetičke nomenklature ili PhyloCode je namenjen regulisanju formalnog imenovanja klada.[27][28] Lineovi rangovi će biti opcioni pri upotrebi filo kodova. Novi kodovi će koegzistirati sa sadašnjim, na rangu baziranim kodovima.[28]

Taksonomske kategorije Primer hijerarhije biljnih taksona[Note 2]
carstvo (regnum) Zelene biljke (Viridaeplantae)
razdeo, tip (phylum) Skrivenosemenice (Magnoliophyta)
podrazdeo (subphylum)
natklasa (superclassis)
klasa (classis) Dikotiledone biljke (Magnoliopsida)
potklasa (subclassis) Asteridae
infraklasa (infraclassis)
nadred (superordo) Asteranae
red (ordo) Asterales
podred (subordo)
natporodica (superfamilia)
porodica (familia) glavočike (Asteraceae)
potporodica (subfamilia)
pleme (tribus) Anthemideae
nadrod (supergenus)
rod (genus) Achillea
podrod (subgenus)
sekcija (sectio, sect.) sect. Achillea
serija (series, ser.)
agregat vrsta (agg.) Achillea millefolium agg.
vrsta (species) hajdučka trava (Achillea millefolium L.)
podvrsta (subspecies) A. millefolium L. subsp. sudetica
varijetet (varietas, var.)
forma (f.) A. millefolium L. subsp. sudetica f. rosea

Carstva i domeni

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Carstvo (biologija)

Dugo pre Linea, biljke i životinje su smatrane zasebnim carstvima.[29] Line je koristio tu podelu kao najviši rang, deleći fizički svet u biljno, životinjsko i mineralno carstvo. Kad su napreci u polju mikroskopije omogućili klasifikaciju mikroorganizama, broj carstava je poveća, te se često sreću sistemi sa pet ili šest carstava.

Domeni su relativno nova grupacija. Sistem stabla domena je prvi put predložen 1977, ali je generalno prihvaćen znatno kasnije.[30] Glavna karakteristika metoda stabla domena je separacija carstava Archaea i Bacteria, koja su ranije grupisana u jedno carstvo Bacteria (koje je ponekad takođe zvano Monera).[29] Konsekventno, tri domena života su konceptualizovana kao Archaea, Bacteria, i Eukaryota (koji obuhvata eukariote sa jedrom).[31] Veoma mali broj naučnika smatra da su Archaea šesto carstvo, i ne prihvata metod domena.[29][Note 3]

Tomas Kejvali-Smit, koji je objavio mnoštvo radova o klasifikaciji protista, je nedavno predložio da je Neomura, klada koja grupiše zajedno Archaea i Eukarya, evoluirala iz Bacteria, preciznije iz Actinobacteria. Njegova klasifikacija iz 2004. godine tretira archaeobacteria kao deo podcarstva carstva Bacteria, tj. on u potpunosti odbacuje trodomenski sistem.[32] Stefan Luketa je 2012. godine predložio sistem sa pet domena, dodajući Prionobiota (acelularne i bez nukleinske kiseline) i Virusobiota (acelularne sa nukleinskom kiselinom) na tradicionalna tri domena.[33]

Nedavne sveobuhvatne klasifikacije

[uredi | uredi izvor]

Parcijalne klasifikacije postoje za mnoge pojedinačne grupa organizama i one bivaju revidirane i zamenjene kad nove informacije postanu dostupne, međutim, sveobuhvatni tretmani većine ili svih životnih formi su ređi. Dva nedavna primera su Adl et al., 2012,[34] koji pokriva eukariote sa naglaskom na protistima, i Ruggiero et al., 2015,[35] koji pokriva eukariote i prokariote do ranga reda,[Note 4] mada obe klasifikacije izostavljaju fosilne predstavnike.[36]

Primena

[uredi | uredi izvor]

Biološka klasifikacija je poddisciplina biologije, i generalno je praktikuju biolozi poznati kao taksonomisti, mada i entuzijastični prirodnjaci često uzimaju učešće u objavljivanju novih taksona. Rad taksonomista ima ključni značaj u razumevanju biologije u celini. Dva polja primenjene biologije u kojima je taksonomski rad od fundamentalnog značaja su studije biološke raznovrsnosti i konzervacije.[37] Bez razrađene klasifikacije organizama u bilo kojoj datoj oblasti, procene količine prisutne raznovrsnosti bi bile nerealistične, te bilo nemoguće da se donesu informisane konzervacione odluke. S porastom političkog značaja konzervacije, pojavile su se tvrdnje da na na taksonomski rad utiče ne samo naučna zajednica, već i celokupno društvo.[38]

Biološka klasifikacija je kritična komponenta taksonomskog procesa. Konsekventno, ona informiše korisnika ko su pretpostavljeni srodnici taksona. Biološka klasifikacija koristi taksonomske rangove, obuhvatajući između ostalog (po redosledu od najviše do najmanje inkluzivnog): domen, carstvo, razdeo, klasu, red, familiju, rod, i vrstu.[39][Note 5]

Taksonomski opis

[uredi | uredi izvor]
Uzoraka za Nepenthes smilesii, tropsku biljku.

„Definicija“ taksona je obuhvaćena u njegovom opisu ili njegovoj dijagnozi ili u kombinaciji ta dva činioca. Ne postoje unapred utvrđena pravila koja je neophodno slediti pri definisanju taksona. Za razliku od toga, za imenovanje i objavljivanje novih taksona postoje pravila. U zoologiji, nomenklatura za češće korišćene rangove (od superfamilija do podvrsta), regulisana je posredstvom Međunarodnog kodeksa zoološke nomenklature (ICZN).[40] U poljima botanike, fikologije, i mikologije, imenovanjem taksona se reguliše putem Međunarodnog kodeksa nomenklature algi, gljiva i biljaka (ICN).[41]

Inicijalni opis taksona obuhvata pet glavnih zahteva:[42]

  1. Takson mora da ima ime bazirano na 26 slova latinskog jezika (binomijalno za nove vrste, ili uninomijalno za druge rangove).
  2. Ime mora da bude jedinstveno (tj. ne može da bude homonim).
  3. Opis mora da bude baziran na bar jednom imenovanom tipu uzorka.
  4. Opis treba da sadrži izjave o odgovarajućim atributima bilo da bi opisao (definisao) takson, ili da bi se napravila razlika od drugih taksona (dijagnoza, ICZN kod, član 13.1.1, ICN, član 38). Oba koda namerno razdvajaju definiciju kontenta taksona od definisanja njegovog imena.
  5. Ova prva četiri zahteva moraju biti navedena u radu koji je dostupan u brojnim identičnim kopijama, kao permanentan naučni zapis.

Međutim, obično znatno veća količina informacija biva uvrštena, poput geografskog opsega taksona, ekoloških napomena, hemije, ponašanja, itd. Način na koji istraživači dolaze do taksona varira: u zavisnosti od dostupnih podataka i resursa, metodi variraju od jednostavnih kvantitativnih ili kvalitativnih poređenja upadljivih svojstava, do složene računarske analize velikih količina podataka o DNK sekvencama.[43]

Autoriteti (autor citacije)

[uredi | uredi izvor]
Glavni članci: Autorske citacije (botanika) i Autorske citacije (zoologija)

Ime stručnjaka može biti stavljeno iza naučnog imena.[44] To je ime naučnika koji je prvi objavio validno ime.[44] Na primer, 1758. godine Line je dao azijskom slonu naučno ime Elephas maximus, i stoga se ime ponekad piše "Elephas maximus Linnaeus, 1758".[45] Imena autora se često skraćuju: skraćenica L. je univerzalno prihvaćena za Linea. U botanici su skraćenice regulisane spiskom standardnih skraćenica.[46] Sistem za dodeljivanje autoriteta se razlikuje između botanika i zoologije. Standard je da ako je ime vrste promenjeno ili je došlo do promene taksonomske pozicije nakon vremena originalnog opisa, da se ime originalnog stručnjaka piše u zagradama.[47]

Baze podataka

[uredi | uredi izvor]

Moderna taksonomija koristi tehnologije baze podataka za pretrage i katalogiranje klasifikacija i drugih dokumenata.[48] Mada ne postoji jedinstvena kompletna baza podataka, postoji nekoliko opširnih baza, kao što je Katalog života, čiji dugoročni cilj je da dokumentuje sve vrste.[49] Taj katalog je sadržao 1,64 miliona vrsta iz svih carstava u aprilu 2016, i procenjuje se da to sačinjava više od tri četvrtine poznatih vrsta.[50]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Poslednjih decenija raste interesovanje sistematičara za kladistiku i kladističku sistematiku. Jedna grupa autora napušta Lineov sistem taksonomije predstavljen gorepomenutim taksonomskim kategorijama (vidi PhyloCode).
  2. ^ Primer prikazan u tabeli je Kronkvistova (Cronquist, 1981) i Tahtadžanova (Тахтаджян, Takhtajan, 1987) modifikovana klasifikacija skrivenosemenica. Noviji pogled na klasifikaciju skrivenosemenica može se pogledati na stranicama APG.
  3. ^ Sa otkrićem razlika između eukariotskih i prokariotskih organizama uvedena je najpre taksonomska kategorija nadcarstva, sa dva taksona - Prokaryote i Eukaryota. Kasnijim istraživanjima ustanovljeno je postojanje i dovoljno velikih razlika između pravih bakterija i arhebakterija, a i između grupa unutar eukariotskih carstava. Stoga je povećan broj eukariotskih carstava (broj varira od autora do autora), a predložena je i hijerarhijski vrhunska kategorija - domen (engl. domain). Postoje tri domena živih organizama - Eubacteria (Bacteria), Archaea i Eukarya.
  4. ^ Jedan od velikih problema taksonomije predstavlja i koncept vrste kod prokariotskih organizama.
  5. ^ This ranking system can be remembered by the mnemonic "Do Kings Play Chess On Fine Glass Sets?"

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Harper, Douglas. „Taxonomy”. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 21. 08. 2016. 
  2. ^ Judd, W.S., Campbell, C.S., Kellogg, E.A., Stevens, P.F., Donoghue, M.J. (2007) Taxonomy. In Plant Systematics – A Phylogenetic Approach, Third Edition. Sinauer Associates, Sunderland.
  3. ^ Simpson, Michael G. (2010). „Chapter 1 Plant Systematics: an Overview”. Plant Systematics (2nd izd.). Academic Press. ISBN 978-0-12-374380-0. 
  4. ^ Mayr, E (1982). „Chapter 6:Microtaxonomy, the science of species”. The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance. Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 9780674364462. 
  5. ^ „Result of Your Query”. www.biological-concepts.com. Arhivirano iz originala 05. 04. 2017. g. Pristupljeno 09. 04. 2017. 
  6. ^ a b v g d đ „Taxonomy: Meaning, Levels, Periods and Role”. Biology Discussion. 2016. 
  7. ^ Datta 1988.
  8. ^ Stace 1989.
  9. ^ Stuessy 2009.
  10. ^ „Biology 101, Ch 20 (23-Mar-1998)”. www.cbs.dtu.dk. 
  11. ^ Linnaeus, C. Systema naturae, sive regna tria naturae systematice proposita per classes, ordines, genera, & species. Haak, Leiden
  12. ^ Linnaeus, C. (1753) Species Plantarum. Stockholm, Sweden.
  13. ^ Linnaeus, C. (1758) Systema naturae, sive regna tria naturae systematice proposita per classes, ordines, genera, & species, 10th Edition. Haak, Leiden
  14. ^ a b v „taxonomy - The Linnaean system | biology”. Encyclopedia Britannica. 
  15. ^ Donk, M. A. (1957). „Typification and later starting-points”. Taxon. 6 (9): 245—256. JSTOR 1217493. doi:10.2307/1217493. 
  16. ^ Carl, Clerck; Carl, Bergquist; Eric, Borg; L., Gottman; Lars, Salvius (01. 01. 1757). „Svenska spindlar :”. 
  17. ^ Manktelow, M. (2010) History of Taxonomy Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. мај 2015). Lecture from Dept. of Systematic Biology, Uppsala University.
  18. ^ „taxonomy | biology”. Encyclopedia Britannica. 
  19. ^ Secord, James A. (2000). „Victorian Sensation: The Extraordinary Publication, Reception, and Secret Authorship of Vestiges of the Natural History of Creation”. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-74410-0. Архивирано из оригинала 16. 05. 2008. г. 
  20. ^ а б в „taxonomy - Classification since Linnaeus | biology”. Encyclopedia Britannica. 
  21. ^ „Fossil of world's earliest modern bird could help us understand the extinction of dinosaurs”. 
  22. ^ Huxley, T. H. (1876): Lectures on Evolution. New York Tribune. Extra. no 36. In Collected Essays IV: pp. 46–138 original text w/ figures
  23. ^ „Thomas Henry Huxley | British biologist”. Encyclopedia Britannica. 
  24. ^ Rudwick, M. J. S. (1985). The Meaning of Fossils: Episodes in the History of Palaeontology. University of Chicago Press. стр. 24. ISBN 978-0-226-73103-2. 
  25. ^ а б в Taylor, Mike. „What do terms like monophyletic, paraphyletic and polyphyletic mean?”. www.miketaylor.org.uk. 
  26. ^ а б „Polyphyletic vs. Monophyletic”. ncse.com. Архивирано из оригинала 05. 04. 2017. г. Приступљено 09. 04. 2017. 
  27. ^ Queiroz, Kevin de; Philip D. Cantino. „The PhyloCode”. www.ohio.edu. 
  28. ^ а б „PhyloCode: Concept, History and Advantages | Taxonomy”. Biology Discussion. 12. 07. 2016. 
  29. ^ а б в „Kingdom Classification of Living Organism”. Biology Discussion. 02. 12. 2014. 
  30. ^ „Carl Woese | Carl R. Woese Institute for Genomic Biology”. www.igb.illinois.edu. Архивирано из оригинала 28. 04. 2017. г. Приступљено 09. 04. 2017. 
  31. ^ Cracraft, Joel; Donaghue, Michael J., ур. (2004). Assembling the Tree of Life. Oxford, England: Oxford University Press. стр. 45, 78, 555. ISBN 978-0-19-517234-8. 
  32. ^ Cavalier-Smith, T. (1998). „A revised six-kingdom system of life”. Biological Reviews. 73 (03): 203—66. PMID 9809012. doi:10.1111/j.1469-185X.1998.tb00030.x. 
  33. ^ Luketa S. (2012). „New views on the megaclassification of life” (PDF). Protistology. 7 (4): 218—237. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 04. 2015. г. Приступљено 09. 04. 2017. 
  34. ^ Adl, S. M.; Simpson, A.G.B.; Lane, C. E.; Lukeš, J.; Bass, D.; Bowser, S. S.; et al. (2015). „The revised classification of eukaryotes”. Journal of Eukaryotic Microbiology. 59: 429—493. PMC 3483872 Slobodan pristup. PMID 23020233. doi:10.1111/j.1550-7408.2012.00644.x. 
  35. ^ Ruggiero, M. A.; Gordon, D. P.; Orrell, T. M.; Bailly, N.; Bourgoin, T.; Brusca, R. C.; et al. (2015). „A higher level classification of all living organisms”. PLoS ONE. 10 (4): e0119248. PMC 4418965 Slobodan pristup. PMID 25923521. doi:10.1371/journal.pone.0119248. 
  36. ^ „RhymeZone: Sentences that use prokaryotes”. www.rhymezone.com. Arhivirano iz originala 09. 04. 2017. g. Pristupljeno 09. 04. 2017. 
  37. ^ „What is taxonomy?”. Natural History Museum London. 
  38. ^ Knapp, S (2010). „What's in a name? A history of taxonomy”. 
  39. ^ „Mnemonic taxonomy / biology: Kingdom Phylum Class Order...”. 
  40. ^ „ICZN Code”. www.animalbase.uni-goettingen.de. Arhivirano iz originala 03. 10. 2022. g. Pristupljeno 09. 04. 2017. 
  41. ^ „International Code of Nomenclature for algae, fungi, and plants”. www.iapt-taxon.org. Arhivirano iz originala 15. 11. 2015. g. Pristupljeno 09. 04. 2017. 
  42. ^ „How can I describe new species?”. International Commission on Zoological Nomenclature. Arhivirano iz originala 06. 03. 2012. g. Pristupljeno 09. 04. 2017. 
  43. ^ „taxonomy - Evaluating taxonomic characters | biology”. Encyclopedia Britannica. 
  44. ^ a b „Editing Tip: Scientific Names of Species | AJE | American Journal Experts”. www.aje.com. 
  45. ^ „Carolus Linnaeus: Classification, Taxonomy & Contributions to Biology - Video & Lesson Transcript | Study.com”. Study.com. 
  46. ^ Biocyclopedia.com. „Biological Classification”. www.biocyclopedia.com. 
  47. ^ „Zoological nomenclature: a basic guide for non-taxonomist authors”. www.annelida.net. 
  48. ^ Wood, Dylan; King, Margaret; Landis, Drew; Courtney, William; Wang, Runtang; Kelly, Ross; Turner, Jessica A.; Calhoun, Vince D. (26. 08. 2014). „Harnessing modern web application technology to create intuitive and efficient data visualization and sharing tools”. Frontiers in Neuroinformatics. 8. ISSN 1662-5196. PMC 4144441 Slobodan pristup. PMID 25206330. doi:10.3389/fninf.2014.00071. 
  49. ^ „About — The Plant List”. www.theplantlist.org. 
  50. ^ „About the Catalogue of Life: 2016 Annual Checklist”. Catalogue of Life. Integrated Taxonomic Information System (ITIS). Pristupljeno 22. 05. 2016. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Biološka klasifikacija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Биолошка_класификација&oldid=28854941”