Velemajstor (šah)
Appearance
(preusmereno sa Велемајстор)
Ovaj članak je nedovršen. |
Velemajstor je titula najuspešnijeg šahovskog majstora. Dodeljuje se šahistima na osnovu uspeha postugnutim na međunarodnim takmičenjima. Odlukom FIDE (Međunarodna šahovska federacija) pravilnik o dodeljivanju titule je ustanovljen 1950. godine za muškarce, a od 1976. godine i za žene.
Uslovi za osvajanje titule velemajstora
[uredi | uredi izvor]Za muškarce, titula velemajstora[1] osvaja se ostvarenjem jednog od sledećih uslova:
- dve ili više velemajstorskih normi sa najmanje 24 odigrane partije na turnirima po Bergerovom sistemu (30 partija na ostalim takmičenjima ili na olimpijadama) i rejting od najmanje 2500 poena u momentu kada Kongres FIDE razmatra zahtev za priznavanje titule ili u razdoblju od sedam godina od dana postizanja prve norme;
- plasman na mečeve kandidata za prvenstvo sveta;
- jedna velemajstorska norma na međuzonskom turniru
- čisto prvo mesto na juniorskom prvenstvu sveta (deoba prvog mesta računa se kao velemajstorska norma sa devet partija, kao i čisto prvo mesto na kontinentalnim prvenstvima, računajući i arapska i centralnoameričko-karipska prvenstva)
- na olimpijadama titula se može steći sa jednom velemajstorskom normom i 13 odigranih partija
Za titulu ženskog velemajstora[1], uslovi su isti (s tim što je neophodan rejting od 2300 poena), uz dodatak:
- pobeda u meču za ženskog šampiona sveta (pobeda na ženskom turniru kandidata računa se kao velemajstorska norma sa devet partija);
- dovoljan je plasman na mečeve kandidata za prvenstvo sveta, zatim jedan ženski velemajstorski rezultat u ciklusu za prvenstvo sveta sa 13 partija, kao i čisto prvo mesto na šampionatu sveta za omladinke (deoba prvog mesta donosi jednu velemajstorsku normu sa 9 partija, kao i čisto prvo mesto na kontinentalnom prvenstvu).
Ako žena ispuni uslove za titulu muškog velemajstora (npr. rejting od 2500 poena), Kongres FIDE dodeliće joj titulu muškog velemajstora.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „Pravilnik o titulama FIDE”. Arhivirano iz originala 15. 03. 2008. g. Pristupljeno 12. 03. 2008.