Pređi na sadržaj

Književnost za decu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za knjigu Tihomira Petrovića pogledajte stranicu Književnost za decu (knjiga).
Majka čita bajke svojoj deci (Jessie Willcox Smith), ilustracija sa kraja 19. veka

Književnost za decu je književni žanr gde su deca ciljana publika, iako je moguće da u ovim knjigama uživaju i odrasli. Neki smatraju da je dečja literatura napisana isključivo za decu, ali mnoge knjige koje su pisane za odrasle danas se smatraju dečjim, kao na primer Mark Tvenove „Pustolovine Haklberi Fina“. Dešavalo se i suprotno, da knjige pisane za decu imaju primarno odraslu publiku. Dosta klasika dečje literature u stvari imaju nekoliko nivoa tako da ih rado čitaju i deca i odrasli. Na primer, mnogi će pročitati „Alisu u Zemlji čuda“ kao deca, ali i kao odrasli, i uočiti značenja koja su im bila skrivena kao deci. Pokušaj da se identifikuju karakteristike dela pod nazivom dečja literatura pruža nam dobre smernice, koje kritičari obično prihvataju. Međutim, za svaku od ovih osobina postoje brojni izuzeci, ili knjige za odrasle koje poseduju iste. U ovu grupu spadaju i knjige koje deca sama izabiru i čitaju, kao i one koje nastavnici, roditelji, kritičari, izdavači, bibliotekari ili knjižare odrede pogodnim za decu.

Pojam

[uredi | uredi izvor]
Scena iz Ilijade
Orbis Pictus (Svet u slikama) autora Jana Komeniusa, reprint izdanje iz 18. veka (smatra se jednom od prvih ulustrovanih dečjih knjiga)
Ivica i Marica, bajka braće Grim (Arthur Rackhan)
Braća Grim (desno Jakob, Levo Vilhelm)
Hans Kristijan Andersen (danski pisac) iz 1869. godine
Stranica iz originalnog rukopisa Alise u zemlji čuda iz 1864. godine

Najbolje knjige za decu su one koje s podjednakim zanimanjem i zadovoljstvom čitaju mlađi i stariji.[1] Po Kročeu, književnost za mlade „nije nikada ona koju pišu pisci, već ona koju deca čitanjem prihvataju i usvajaju, biraju i predodređuju, koja zadovoljava njihove osećajne potrebe.“ Deca, kao po nekom prirodnom pravu, preuzimaju ostvarenja koja poseduju izuzetnu poetsku vrednost.[1] U praksi se javljaju dva naziva: dečja književnost i književnost za decu. Zasnivaju se na odnosu književnost – dete koji se ispoljava u nekoliko vidova: književnost koju su napisala sama deca; književnost o deci, u kojoj su teme ili motivi iz dečjeg života; književnost za decu, odnosno koju je neko za njih napisao.

Česte karakteristike dečje literature

[uredi | uredi izvor]
  • Deca imaju glavne uloge
  • Tematski odgovara dečjem uzrastu
  • Relativno kratka, sadrži slike (pogotovo za manju decu)
  • Napisana jednostavnim jezikom
  • Ritam i igra su bitni u stvaranju dečjeg dodira sa umetnošću, pa su uz jednostavnost primarni elementi u delima za decu
  • Usko povezana sa događajima - dosta dijaloga a malo opisa
  • Sadrži avanture
  • Pokušava da vaspitava decu u vezi sa ponašanjem u određenim situacijama
  • Srećan kraj (dobro pobeđuje zlo)

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Književnost za decu je deo šire usmene tradicije pre nego što je štampa izmišljena. Razvoju rane književnosti za decu je teško ući u trag. Više literature je od 1400. godine verskog i moralnog sadržaja usmereno na decu. Kraj devetnaestog i početak 20. veka je označen kao zlatno doba književnosti za decu. Objavljena dela iz tog perioda se danas smatraju klasicima dečje književnosti.[2]

Prva književna dela na staroslovenskom

[uredi | uredi izvor]

Prva književna dela nastala na staroslovenskom jeziku, ili prevedena na njega, sadržala su u sebi mogućnost da u većini budu lektira za mlade, pa i za decu koja će se na njima, najčešće, učiti pismenosti. Postoji niz svedočanstava da su se apokrifima, srednjevekovnim pričama i romanima, a naročito žitijima svetaca, zanosili mladi čitaoci, da je na njih snažno delovala umetnička sugestivnost ovih dela.[2]

Doba renesanse i baroka

[uredi | uredi izvor]

Doba renesanse i baroka nisu doneli diferencijaciju u književnom stvaralaštvu u kom bi se razvio i uobličio poseban vid literature za decu i omladinu. Najznačajniju ulogu u odabiranju dela za dečju i omladinsku lektiru imaju učitelji, tj. kaluđeri (učitelji u redovno organizovanim školama ili domaći učitelji pri dvorovima vlastele i bogataša). U lektiri koju su birali ovi učitelji prvenstvo su imali grčka i rimska klasika i religiozne knjige.[2]

Doba racionalizma i prosvetitetljstva

[uredi | uredi izvor]

Tek u osamnaestom veku dolazi do sistemskog i društveno organizovanijeg rada na obrazovanju i vaspitanju omladine. Tada je i pokrenuto pitanje odabiranja i stvaranja književnih dela koja bi bila pogodna lektira za mlađe. Još uvek to nije bila književnost za decu i omladinu u današnjem značenju, već niz školskih priručnih tekstova koji su uzimani u bukvarima i pismenicama. Uz njih su preporučivani i izbori knjiga do kojih se moglo doći i koje su mogle da se čitaju kao lepa, zanimljiva, zabavna i iznad svega vaspitna literatura.[2]

Ideja prosvetiteljstva

[uredi | uredi izvor]

Prosvetiteljstvo je negovalo ideju o izmeni i poboljšanju sveta pomoću planskog i dobro organizovanog vaspitanja. Tom cilju su bila podređena sva sredstva, uključujući i književnost. Prosvetiteljske ideje se najbolje sprovode ukoliko se u tom duhu vaspitavaju deca. Literarno delo ove oblasti trebalo je da bude ovaploćenje ideje o preobražaju sveta i stvaranju novog čoveka, humaniste - primera ka kome će se usmeravati razvoj mladih.[2]

Moderna literatura za decu i omladinu

[uredi | uredi izvor]

Početno doba

[uredi | uredi izvor]

Roman Žan Žak Rusoa (1712—1778) Emil ili O vaspitanju , francuskog književnika, filozofa i prosvetitelja, je prethodnica delima književnosti za decu i omladinu. Emil je postao uzor, polazište mnogim piscima, ne samo u doba prosvećenosti već i kasnije. Uporedo sa Emilom javlja se uticaj nešto ranije napisanog romana Fransoa Fenelona Doživljaji Telemaka, sina Odisejevog (1699), uglavnom poznatog pod kraćim nazivom Telemak. Fenelon je dao osavremenjenu putopisnu fantastičnu istoriju didaktičkog karaktera. Delo je u osamnaestom veku prevođeno na mnoge evropske jezike i bilo lektira mladih. Emil i Telemak su smatrani za osnovna dela na koja se oslanjalo obrazovanje prosvećenih ljudi, pogotovo pisaca.[2]

Poreklo modernog žanra

[uredi | uredi izvor]

Omiljena dečja i omladinska lektira u drugoj polovini osamnaestog veka su bila dela koja autori nisu pisali za mlade. To su Robinzon Kruso Danijela Defoa (1660 - 1731) i Guliverova putovanja Džonatana Svifta (1667 - 1745). Avanturizam, putešestvije, fantastičnost, akcija i živost su odgovarali prirodi mladih čitalaca i oni su ta dela počeli da intenzivno čitaju. Vrlo rano su se u ovoj grupi našle i basne Ezopove, Lafontenove i drugih basnopisaca.[2]U ranom devetnaestom veku danski književnik Hans Kristijan Andersen (1805—1875) putovao je Evropom i pisao mnogobrojne poznate bajke. U to vreme stvaraju i braća Grim, Jakob (1785—1863) i Vilhelm (1785—1863) i čuvaju i stvaraju tradicionalne bajke u Nemačkoj.[3]

Zlatno doba književnosti za decu

[uredi | uredi izvor]

Ovaj period su označila važna dela u literaturi.[4]

  • Luis Kerol: Alisa u zemlji čuda (1865)
  • Karlo Kolodi: Pinokio (1883)
  • Johana Špiri: Hajdi (1880-1881, Švajcarska)
  • Robert Luis Stevenson: Ostrvo s blagom (1883)
  • Radjard Kipling: Knjiga o džungli (1894)

Klasifikacija po uzrastu deteta

[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo i čitalačko doba je vrlo teško odrediti kada počinje. Većina psihologa smatra da je detinjstvo doba razvoja mladog ljudskog bića od rođenja do puberteta.[5]Gornja vremenska granica toga razvoja je relativna i teško se može označiti godinama starosti. Pubertet je uslovljen individualnim odlikama svakog deteta, sredinom i pogodnostima razvoja i javlja se između dvanaeste i petnaeste godine života. Još je teže odrediti kada dete postaje čitalac.[6]

  • 0-5 godina ; najpogodnije su slikovnice
  • 5-7 godina; knjige posebno koncipirane da omogućavaju detetu da izgradi čitalačke veštine
  • 7-12 godina; knjige sa poglavljima
  • 12-15 godina; knjige prilagođene adolescentima i mladima[7][8]

Lektira za decu

[uredi | uredi izvor]

Potrebno je imati u vidu razliku između književnosti za decu i lektire za decu. Pojam lektire je širi od pojma književnosti za decu. Pojam lektire nastajao je zajedno sa razvojem i učvršćenjem škole kao institucije i usmeravanjem njene društvene funkcije. Lektiru su birali odrasli u cilju širenja verskih i moralnih sadržaja, kao i vaspitnih materijala. U lektiru spadaju i dela sa istorijskom i naučnofantastičnom sadržinom pisana u književnoj formi, i niz napisa iz drugih oblasti koji se graniče sa književnošću. Lektiru mogu da čine i odlomci pojedinih složenijih dela, a koji su po svom sastavu nešto jednostavniji da bi ih deca mogla razumeti.[9]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Uvod u književnost za decu / Tihomir Petrović. - Novi Sad : Zmajeve dečje igre, 2011 (Niš : Sven). - Str:88.
  2. ^ a b v g d đ e Zapisi o književnosti za decu / Slobodan Ž. Marković. - 5. izd. - Beograd : Naučna knjiga, 1991. - Str:16-18
  3. ^ Silvey, Anita (editor) (2002). The Essential Guide to Children's Books and their Creators. New York: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-618-19082-9.
  4. ^ Hunt, Peter (editor) (1996). International Companion Encyclopedia Of Children's Literature. . Taylor & Francis. ISBN 978-0-203-16812-7. 
  5. ^ Psihologija deteta / Fridrih Troj. - 11. neizmenjeno izd. - Beograd : Naučna knjiga, 1975 (Bor : Štamparija). - 190 str. : ilustr.- (Biblioteka naučnih i stručnih dela)
  6. ^ Uvod u književnost za decu / Tihomir Petrović. - Novi Sad : Zmajeve dečje igre, 2011 (Niš : Sven). - Str:37-63
  7. ^ Cruz, Gilbert. Naslovi za mlade adolescente
  8. ^ Zapisi o književnosti za decu / Slobodan Ž. Marković. - 5. izd. - Beograd : Naučna knjiga, 1991. - Str:8-9
  9. ^ Zapisi o književnosti za decu / Slobodan Ž. Marković. - 5. izd. - Beograd : Naučna knjiga, 1991. - Str:14-15

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • The Oxford encyclopedia of children's literature / Jack Zipes. - Oxford ; New York : Oxford University Press, 2006.
  • Basne ; Istina i prelest ; Put u jedan dan / Dositej Obradović ; [priredio Miodrag Maticki]. - Beograd : Zadužbina Dositej Obradović, 2007 (Beograd : Akademija). - 283 str. : ilustr. ; 21 cm. - (Sabrana dela Dositeja Obradovića : u šest knjiga ; knj. 2). - "Povodom 200 godina Dositejevog dolaska u Srbiju 1807/2007" --> kolofon. - Autorova slika. - Tiraž 1.000. - pp. 5-12: Uvodne beleške o izdanju sabranih dela Doositeja Obradovića / M. D. S. [Mirjana D. Stefanović]. - Napomene: pp. 231-248. - Rečnik manje poznatih reči: pp. 251-269. - Registri.
  • Basne : izbor / Ezop ; [preveo s grčkog izvornika pogovorom i bilješkama propratio Milivoj Sironić]. - Zagreb : Mladost, 1963 (Zagreb : "Ognjen Prica"). - 164 str. - (Biblioteka Vjeverica / Mladost, Zagreb ; Sv. 61). - Prevod dela: Αισοπειον μυτχον συναθοθχ. - Beleška o autoru: pp. 163-164.
  • Žitije Svetoga Save / Domentijan ; predgovor, prevod dela i komentari Ljiljana Juhas-Georgievska ; izdanje na srpskoslovenskom Tomislav Jovanović. - Beograd : Srpska književna zadruga, 2001 (Novi Beograd : Poligraf). - CXXXIV, 505 str. ; 18 cm. - (Srpska književna zadruga ; kolo 93, knj. 614-615). - Književno delo jermonaha Domentijana: str. VII-CXXXIV. - Komentari: pp. 437-505. - O srpskoslovenskom izdanju: str. [508]. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Sadrži i: Integralni tekst Žitija na srpskoslovenskom jeziku.
  • Žitija / Teodosije ; [priredio Dimitrije Bogdanović ; današnja jezička verzija Lazar Mirković, Dimitrije Bogdanović]. - Beograd : Prosveta : Srpska književna zadruga, 1988 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod). - 373 str., [4] str. s tablama ; 21 cm. - (Stara srpska književnost u 24 knjige ; knj.5, sv.1). - Str: 9-42: Teodosije / Dimitrije Bogdanović. - Str: 43-91: Žitije Petra Koriškog u svetlu dubinske psihologije / Vladeta Jerotić. - Str: 92-96: Teodosijevo Žitije Petra Koriškog / Miodrag Pavlović. - Komentar: pp. 305-368. - Bibliografija o Teodosiju: pp. 293-295.
  • Književnost za decu i njena uloga u vaspitanju i obrazovanju dece predškolskog uzrasta : tematski zbornik / [glavni i odgovorni urednik Sunčica Denić]. - Vranje : Učiteljski fakultet, 2012 (Vranje : Aurora). - 422 str. : ilustr. - Radovi na srp., mak., i bug. jeziku. - Na vrhu nasl. str.: Univerzitet u Nišu. - "Održavanje naučnog skupa 'Književnost za decu i njena uloga u vaspitanju i obrazovanju dece predškolskog uzrasta ' na Učiteljskom fakultetu u Vranju 18. 11. 2011. godine ..."--> prelim. str. - Tiraž 300. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija uz većinu radova. - Abstracts.
  • Deca i biblioteke : zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa odrđanog u Beogradu od 5. do 9. oktobra 2005. / urednik Aleksandra Vraneš ; [prevod Smilja Mišović ... i dr.]. - Beograd : Filološki fakultet Univerziteta : Bibliotekarsko društvo Srbije, 2006 (Beograd : MST Gajić). - 665 str. - Tekst ćir. i lat. - Delimično upor. tekst na srp. i engl. jeziku. - Na spor. nasl. str.: Children and libraries. - Tiraž 500. - pp. 17-20: Uvodna reč / Aleksandra Vraneš. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija uz pojedine radove. - Summaries.
  • Antologija srpske priče za decu / [priredio] Slobodan Ž. Marković. - Beograd : Srpska književna zadruga, 1984 (Beograd : Kultura). - 345 str. - (Antologije / Srpska književna zadruga). - Str: 335-340: Pogovor / Slobodan Ž. Marković. - Pisci i dela: pp. 329-334.
  • Sabrane bajke / Grozdana Olujić ; priredila Zorana Opačić. - 1. izd. - Beograd : Učiteljski fakultet, 2011 (Beograd : Akademija). - 574 str. - (Biblioteka Mali princ ; knj. 1). - Str: 539-544: Hladno je među zvezdama / Aleksandar Jovanović. - Str: 545-562: Bajka kao pogled na svet / Zorana Opačić. - Str: 563-565: Biografija Grozdane Olujić / Zorana Opačić. - Bibliografija Grozdane Olujić: pp. 567-572. - Str: 573-[575]: Izabrana bibliografija izdanja Grozdane Olujić / Zorana Opačić.
  • Snežna kraljica i druge bajke / Hans Kristijan Andersen ; ilustrovao Anton Huter ; [s danskog preveli Mara Špic i Josip Tabak]. - Beograd : Dečja knjiga, 1953 (Beograd : Jugoštampa). - 123 str. : ilustr. - (Biblioteka Kolibri ; kolo 1, knj. 2). - Prevod dela: Eventyr og historier.
  • Bajke / braća Grim ; [preveo s ruskog Aleksandar D. Đurić]. - Beograd : Novo pokoljenje, 1950 (Beograd : Omladina). - 70 str. - (Moja knjiga).
  • Emil ili O vaspitanju / Žan Žak Ruso ; [preveo s francuskog Dušan Tamindžić]. - Beograd : Znanje, 1950 (Beograd : "Vuk Karadžić"). - 494 str: autorova slika. - Prevod dela: L'Emile ou traité de l'éducation.
  • Alisa u zemlji čuda / Luis Kerol. - [2. izd.]. - Požega : Epoha, 1997 ([b. m. : b. i.]). - 148 str. ; 17 cm. - (Edicija Golub / [Epoha, Požega]. Kolo 3)
  • Ostrvo s blagom / Robert L. Stivenson. - [2. izd.]. - Sarajevo : Oslobođenje, 1990 (Bezdan : Vojvodina). - [32 str.] : ilustr. ; 24 cm. - (Biblioteka Ja volim klasike).

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Književnost za decu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Књижевност_за_децу&oldid=27740045”