Обични врабац

Cvrkut vrapca
Vrabac pokućar
	Cvrkut vrapca (pomoć·info)
	Ženka vrapca pokućara
Status ugroženosti
	; Najmanje ugrožen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Passeriformes
Porodica:	Passeridae
Rod:	Passer
Vrsta:	P. domesticus
Binomno ime
	Passer domesticus; (L., 1758)
	Karta rasprostranjenosti domaćeg vrapca: prirodno stanište oblast gde ih je čovek uveo

Vrabac pokućar, vrabac obični, samo vrabac, domaći vrabac ili dživdžan (lat. Passer domesticus), je pripadnik porodice vrabaca (Passeridae). Naseljava većinu prostora Evrope i Azije. Danas je to najrasprostranjenija ptica na planeti.^[2]

Čovek ih je namerno ili nenamerno uveo u podsaharsku Afriku, u veći deo obe Amerike, na Novi Zeland i u Australiju. U Americi ga nazivaju engleskim vrapcem kako bi ga razlikovali od autohtonog američkog vrapca. U gradove Sjedinjenih Država su evropski vrapci masovno donošeni između 1850. i 1875. godine kako bi smanjili broj štetočina. Greška je kasno uviđena, a vrapci su se već odomaćili. Do 1883. godine su ih smatrali za štetočinu, a njihovo uvođenje kao katastrofu.^[3]

Opis i ishrana

Domaći vrabac je mala ptica dužine od 14 do 16 centimetara. Mužjak ima sivu krunu, obraze i stomak, dok su vrat i kljun crne boje. Na leto, kljun je plavo-crn, a noge su braon boje. U zimu, perje je blede i sumorne boje, dok je kljun žućkasto-braon. Ženka nema crnu boju na vratu, kljunu i glavi, niti sivu krunu. Mladi vrapci imaju tamnije braon paperje i perje, a kljun je svetložut.

Mladi vrapci se hrane larvama insekata, uglavnom larvama štetočina. Odrasli, između ostalog, jedu semenje i zrnevlje, a ponekad love i leptire. U proleće, vrapce privlači cveće, pogotovo žute boje, kojim se takođe hrane (šafran, jagorčevina).

Gnežđenje

Vrapci se gnezde na različitim mestima: ispod strehe, u rupama i šupljinama zgrada, na puzavici i bršljanu oko kuća, na morskim grebenima i u žbunju. Gnezdo smešteno u bršljanu ili u rupi često je neuredno, izgrađeno od slamki i ostataka smeća i napunjeno perjem. Prostrana i dobro izgrađena gnezda su ona na drveću i u grmlju, najviše u seoskim krajevima.

Domaći vrapci su veoma agresivni oko otimanja mesta gde će se gnezditi i često nasilno uništavaju gnezda prethodnih stanara, a ponekad direktno grade sopstveno gnezda na postojeće, u kojem se nalaze živi ptići. Laste i ptice iz roda plave ptice (lat. Sialia) su posebno osetljive na ovakvo ponašanje.

Pet do šest prašnjavih jaja, išaranih crno-sivim pegama na krem beloj podlozi su tipičan opis jaja koja legu vrapci. Variraju u veličini i obliku, kao i u šarama. Domaći vrabac ima najkraći inkubacioni period od svih ptica — 10 do 12 dana. U Novoj Engleskoj, u SAD, ženka u toku leta može da izleže i do 25 jaja.

Domaći vrapci u svetu

Domaći vrapci u Evropi

U velikim delovima Evrope populacije domaćih vrabaca opada. U Holandiji, vrapci se čak smatraju za ugroženu vrstu ptica, a od 1980-ih godina njihov broj je prepolovljen. Ali, posle kosa, to je ipak druga najčešća ptica tamo. Trenutno se broj procenjuje na pola do milion parova. Slična je situacija i u Ujedinjenom Kraljevstvu gde je 64 % ukupne populacije nestalo u poslednjih 25 godina.^[4]

Ukupna brojnost populacije u Evropi, na osnovu podataka IUCN Crvene liste, iznosi između 130 i 270 miliona jedinki^[1].

Postoji nekoliko razloga zbog čega se smanjuje broj ovih ptica. Jedan od iznenađujućih je i uvođenje bezolovnog goriva, koje pri sagorevanju oslobađa visoko otrovna jedinjenja, kao što je metil nitrit.^[5]

Domaći vrapci u Australiji

Domaći vrapci su doneseni u Australiju između 1863. i 1870. godine. Prvobitno su pušteni u državi Viktorija, a potom i u ostale gradove, uključujući Sidnej, Brizbejn i Hobart na Tasmaniji. Ubrzo su postali štetočina u celoj istočnoj Australiji, ali se njihova invazija sprečila u Zapadnoj Australiji, gde se svaki primerak uništio.^[6]

Domaći vrapci u Severnoj Americi

Iako postoje podaci o opadanju brojnosti populacije, domaći vrapci su i dalje jedna od najčešćih ptica koje naseljavaju Severnu Ameriku. Populacija se procenjuje na približno 150 miliona.^[7]

U SAD i Kanadi domaći vrabac je jedna od tri vrsta ptica koje nisu zakonom zaštićene. Druge dve vrste ptica su evropski čvorak i domaći golub. Sve tri vrste su uvedene i sada su najrasprostranjenije. Vrapci, kao i čvorci, ubijaju odrasle plave ptice i njihove mlade, kako bi zauzeli svoje područje za gnežđenje.^[8]