Pređi na sadržaj

Ektropijanizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ektropijanizam, takođe označen kao filozofija ekstropije, predstavlja „okvir vrednosti i standarda koji se razvija i menja, čiji je cilj stalno poboljšanje ljudskog stanja“.[1] Ekstropijanisti veruju da će napredak nauke i tehnologije jednog dana omogućiti ljudima da večito žive. Ekstropijanista može želeti da doprinese ovom cilju, npr. učešćem u istraživanju i razvoju ili volontiranjem da testira novu tehnologiju.

Nastalo iz niza principa koje je razvio filozof Maks Mor, Principi ekstropije (engl. The Principles of Extropy),[2] ekstropijanističko razmišljanje stavlja snažan naglasak na racionalno razmišljanje i na praktičan optimizam. Prema Moru, ovi principi „ne preciziraju određena uverenja, tehnologije ili politike“. Ekstropijanisti dele optimističan pogled na budućnost, očekujući znatan napredak u računarskoj snazi, produženju ljudskog života, nanotehnologiji i slično. Mnogi ekstropijanisti predviđaju da će pre ili kasnije biti ostvaren neograničen ljudski životni vek, kao i oporavak, zahvaljujući budućim dostignućima u biomedicinskoj tehnologiji ili učitavanju uma, onih čija su tela/mozgovi sačuvani pomoću krionike.[traži se izvor]

Ekstropija

[uredi | uredi izvor]

Termin „ekstropija“, kao antonim „entropije“, korišćen je u akademskom radu iz 1967. godine, u kojem se raspravlja o kriogenici[3] i u akademskom radu o kibernetici iz 1978. godine.[4] Dajen Dvejn je prva upotrebila izraz „ekstropija“ da označi potencijalnu transhumanu sudbinu čovečanstva.[5] Takođe je objavljen 1983. godine roman Dž. Nila Šulmana, Kadenca duge (engl. The Rainbow Cadenza), koji je osvojio nagradu „Prometej“, a u kojem je upotrebljen termin „ekstropijska“ za označavanje vrste skale u vizuelnoj muzici.[6] „Ekstropija“ kako ju je 1988. skovao Tom Bel (T.O. Morou) i definisao Maks Mor, predstavlja „obim inteligencije živog ili organizacionog sistema, njegovog funkcionalnog poretka, vitalnosti, energije, života, iskustva i kapaciteta i nagona za poboljšanjem i rastom.“[traži se izvor] Ekstropija nije strogo definisan stručni pojam u filozofiji ili nauci; u metaforičnom smislu jednostavno izražava suprotnost entropije.

Institut za ekstropiju

[uredi | uredi izvor]

Mor se 1986. pridružio krioničkoj kompaniji Alcor i pomogao osnivanju (zajedno sa Majklom Prajsom, Garetom Smitom i Luiđijem Vorenom) prve evropske krioničke organizacije, Mizar Limited (kasnije Alcor UK).[7] Mor se 1987. preselio u Los Anđeles sa Univerziteta u Oksfordu u Engleskoj da bi radio na doktoratu iz filozofije na Univerzitetu Južne Kalifornije.

Ekstropija: časopis transhumanističke misli (engl. The Journal of Transhumanist Thought) prvi put je objavljen 1988. godine. (U prvih nekoliko izdanja, zvao se „Ekstropija: vakcina za šok budućnosti“.) Okupio je mislioce koje zanima veštačka inteligencija, nanotehnologija, genetički inženjering, produženje života, učitavanje uma, tržište predviđanja, robotika, istraživanje svemira, memetika i politika i ekonomija transhumanizma. Organizacije alternativnih medija ubrzo su počele da pišu recenzije časopisa i on je privukao interesovanje istomišljenika. Kasnije su Mor i Bel osnovali Institut za ekstropiju, neprofitnu obrazovnu organizaciju tipa 501 (c) (3). Institut za ekstropiju (ExI) je formiran kao transhumanistički centar za umrežavanje i informisanje radi korišćenja aktuelnih naučnih shvatanja zajedno sa kritičkim i kreativnim razmišljanjem kako bi definisao mali skup principa ili vrednosti koji bi mogli da pomognu u razumevanju novih mogućnosti koje se otvaraju čovečanstvu.

Spisak imejl adresa Instituta za ektropiju pokrenut je 1991. godine (i sa aprilom 2015. godine i dalje postoji kao „Ektropija-čet“), a 1992. godine institut je počeo da realizuje prve konferencije o transhumanizmu.[traži se izvor] Pridruženi članovi širom sveta počeli su da organizuju svoje transhumanističke grupe. Konferencije, sastanci, zabave, onlajn rasprave i dokumentarni filmovi na temu ekstropije nastavljaju da šire transhumanizam u javnosti.

Upravni odbor Instituta za ekstropiju je 2006. doneo odluku o zatvaranju organizacije, navodeći da je njegova misija „u suštini završena“.[8]

Ekstropizam

[uredi | uredi izvor]

Ekstropizam je savremeni ogranak transhumanističke filozofije ekstropijanizma. On sledi istu tradiciju - otuda i sličan naziv - ali je revidiran kako bi se bolje prilagodio postojećim paradigmama 21. veka. Kao što je predstavljeno u Ekstropističkom manifestu (engl. The Extropist Manifesto),[9] on promoviše optimističku futurističku filozofiju koja se može sažeti u sledećih pet fraza čija početna slova čine reč „EXTROPISM“ (Ekstropizam):

  • Endless eXtension (Beskrajno širenje)
  • Transcending Restriction (Prevazilaženje ograničenja)
  • Overcoming Property (Prevazilaženje imovine)
  • Intelligence (Inteligencija)
  • Smart Machines (Pametne mašine)

Ekstropisti žele da svoj životni vek produže do skoro besmrtnog stanja i postoje u svetu u kome su veštačka inteligencija i robotika učinili da rad postane suvišan. Kao i u utilitarizmu, svrha nečijeg života treba da bude povećanje sveukupne sreće svih stvorenja na Zemlji kroz saradnju.[9]

Ekstropistički manifest su u januaru 2010. napisali veb preduzetnik Breki Tomason i pisac Henk Pelisijer, koji su se i ranije dugo zanimali za transhumanizam.[9] Detaljno opisuje načine na koje se ekstropizam tokom svog razvoja udaljio od ekstropijanizma, dalje razrađujući svoje izvorne postavke. Na primer, udaljava se od izvornih Ekstropijskih principa[10] stavljanjem značajnog akcenta na potrebu ukidanja i/ili ograničavanja aktuelne upotrebe zakona o nadzoru, autorskim pravima i patentima.[9]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Max More (2003). „Principles of Extropy (Version 3.11) : An evolving framework of values and standards for continuously improving the human condition”. Extropy Institute. Arhivirano iz originala 2013-10-15. g. 
  2. ^ Max More (2003). „Principles of Extropy (Version 3.11) : An evolving framework of values and standards for continuously improving the human condition”. Extropy Institute. Arhivirano iz originala 2013-10-15. g. 
  3. ^ Cryogenics, IPC Science and Technology Press, vol. 7, pg. 225 (1967)
  4. ^ Proceedings of the Fourth International Congress of Cybernetics & Systems: "Current Topics in Cybernetics and Systems", pg. 258 (1978)
  5. ^ Duane, Diane. "The Wounded Sky" (1983)
  6. ^ Schulman, J. Neil (jul 1999). The Rainbow Cadenza. Pulpless.Com. str. 211. ISBN 978-1584451235. Pristupljeno 13. 6. 2018. 
  7. ^ „The Alcor Team”. Arhivirano iz originala 01. 06. 2020. g. Pristupljeno 26. 5. 2016. 
  8. ^ Extropy Institute (2006). „Next Steps”. Arhivirano iz originala 2011-02-25. g. Pristupljeno 2006-05-05. 
  9. ^ a b v g The Extropist Manifesto. The Extropist Examiner (blog).
  10. ^ More, Max (1998). „The Extropian Principles (Version 3.0) : A Transhumanist Declaration”. Extropy Institute. Arhivirano iz originala 2010-01-14. g. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ектропијанизам&oldid=27818222”