Korisnik:Jana Obradovic/pesak

Sokratova smrt

Sokratova smrt (fra. La Mort de Socrate) je slika Žaka-Luja Davida iz 1787. godine koja prikazuje smrt grčkog filozofa Sokrata kako ju je opisao Platon u svom delu Fedon (o besmrtnosti duše).^[1] Naime, Sokrat je bio osuđen na smrt zbog „iskvarivanja“ atinske omladine svojim učenjem, te mu je dat izbor između izgnanstva, čime bi se odrekao svog učenja, i smrti ispijanjem kukute. Sokrat je iskoristio svoju smrt kao poslednju lekciju svojim učenicima i mirno je prihvatio osudu, što Platon spominje i u svojim delima Eutifron (o pobožnosti), Apologija (obrana Sokratova) i Kriton (o poslušnosti zakonima). Žak-Lik David ovom slikom na svoj način daje moralnu pouku francuskim revolucionarima kako se za ideje treba boriti i umirati. Sokrat, koji se sprema da ispije putir sa otrovom, prikazan je ovde ne samo kao primer antičke vrline, već i kao osnivač „religije razuma”, lik sličan Hristovom (u prizoru na slici učestvuje dvanaest učenika).

Karakteristike

Sokrat je prikazan u trenutku uzimanja putira sa otrovom od učenika, dok desnom rukom pokazuje prema nebu kao znak poštovanja prema bogovima i besmrtnosti duše. Sokrat svesno poseže za putirom dok ravnodušno nastavlja da govori o onome što je zaista važno, o idealima i ciljevima. Ovaj njegov položaj ruke snažno podseća na prikaz Platona na Rafaelovoj slici Atinska škola. Kompozicija slike je horizontalna i širi se poput antičkog reljefa, paralelno sa planom slike. Likovi su takođe modelovani hladnim koloritom i crtežom kao temeljnim likovim elementom, pa ostavljaju utisak da su čvrsti i nepomični poput kipova. Sokrat i njegovi učenici, među kojima je najpoznatiji Platon, su naslikani u jednostavnom arhitektonskom okruženju i izrazito hladnom koloritu. Dubina prostora naglašena je prikazom detalja iz susedne sobe koja se nazire kroz lučni otvor na zidu. Osvetljenje je oštro i baca precizne sene, čime detalji na slici, poput ruku, nogu i nameštaja, izgledaju veoma realistično.

David se potpisao na dva mesta na slici; inicijale je stavio ispod lika Platona (prvi sleva, sedi okrenut leđima) kako bi odao počast njegovom delu po kom je nastala slika, dok je svoj puni potpis smestio ispod lika Kritona koji saosećajno steže Sokratovo bedro, jer se najviše identifikovao s tim likom. Naime, David se osećao kao osoba koja se čvrsto drži za moralne vrednosti koje predstavlja Sokrat.^[2]

Reference

^ De Nanteuil, Luc (1990). Jacques-Louis David. New York: Harry N. Abrams, Inc. str. 64.
^ Ewa, Necklines: The Art of Jacques-Louis David after the Terror (1999). Lajer-Burcharth. New Haven: Yale: Yale University Press. str. 57.

Europe in the age of enlightenment and revolution, katalog, Metropolitan Museum of Art

Spoljašnje veze

[1] De Nanteuil, Luc (1990). Jacques-Louis David. New York: Harry N. Abrams, Inc. str. 64.

[2] Ewa, Necklines: The Art of Jacques-Louis David after the Terror (1999). Lajer-Burcharth. New Haven: Yale: Yale University Press. str. 57.

[1]

[2]