Lečenje benignih bolesti štitaste žlezde radiojodidom

Lečenje benignih bolesti štitaste žlezde radiojodidom zasniva se na primeni izotopa ¹³¹J. Benigne bolesti štitaste žlezde koje se danas leče radiojodidom su: Grejvs-Bazedovljeva (GB) bolest (difuzna toksična autoimuna struma); Plamerova bolest (jedan ili više hipersekretujućih autonomnih fokusa); netoksična struma; subklinička hipertireoza (biohemijski definisana kao perzistentno nizak nivo TSH uz normalne nivoe T4 i T3 u krvi).^[1]^[2]

Opšta razmatranja

Tireoidni klirens joda je 50 ml / min. Klirens radiojodida je obrnuto srazmeran unosu stabilnog joda, a 90% oralno unetog radioaktivnog joda se u prvom satu resorbuje u početnim delovima tankog creva, a iz ekstracelularnih prostora se eliminiše akumulacijom u tireoideje i izlučivanjem putem bubrega (u distalnim tubulima Henleove petlje se reapsorbuje 75%, a mokraćom se izluči 40-70%), fecesom (10%). J¹³¹ se nakuplja u pljuvačnim žlezdama, sluzokoži želuca, horioidnom pleksusu, posteljici i tlezdanom tkivu dojke.

Veći deo ciklotronski dobijenog joda je izotop ¹³⁰J, a svega 10% je ¹³¹J. razlike u fizičkim osobinama ova dva terapijska izotopa joda su sledeće:

¹³¹J, emituju ß česticu sa vremenom poluraspada 8,04 dana, njen domet u vodi je ¹³¹J 2,2 mm, a srednja energija 0,191 keV,
¹³⁰J, emituju ß česticu sa vremenom poluraspada 0,525 dana, njen domet u vodi je ¹³¹J 4,2 mm, a srednja energija 0,27 MeV.

Manja energija zračenja, duži polutivot i manja prodornost u tkivu (manje radijaciono razaranje tkiva) čine ¹³¹J pogodnijim za terapijsku upotrebu.^[1]^[3]

Indikacije

Indikacije za terapijsku primenu radiojodida su:

Grejvs-Bazedovljeva (GB) bolest, kod koje nije postignuta trajna remisija godinu dana posle lečenja antitireoidnim lekovima;
Plamerova bolest - ovo je terapija izbora jer primena antitireoidnih lekova nema efekta;
Netoksična struma, ako pacijent ima tegobe kao što su dispneja ili disfagija, a hirurška intervencija nosi prevelik rizik;
Subklinička hipertireoza može biti jedna od indikacija s obzirom da ovi pacijenti imaju povećan rizik od atrijalne fibrilacije i smrti uzrokovane kardiovaskularnim događajem. Zato postoji opšta saglasnost (potekla iz USA) da bi lečenje radiojodidom trebalo razmotriti kod ovakvih pacijenata.^[1]

Kontraindikacije

Apsolutne kontraindikacije

U ovu grupu kontraindikacija za primenu radiojodida spadaju: trudnoća bolesnice, dojenje i spora akumulacija ¹³¹J.

Relativne kontraindikacije

U ovu grupu kontraindikacija za primenu radiojodida spadaju: veliki čvorovi ili velika struma. Iako postoji strah da će edem tireoideje, koji se dešava prvog dana od aplikacije radiojodida, dovesti do ugušenja, to se u praksi nije dogodilo čak ni kod velikih multinodoznih retrosternalnih struma. Zato je veličina žlezde relativna kontraindikacija.^[1]

Izvori

^ ^a ^b ^v ^g Bonnema S, Hegedüs L. Radioiodine therapy in benign thyroid diseases: effects, side effects, and factors affecting therapeutic outcome. Endocr Rev. 2012; 33: 920-80.
^ Stokkel MP, Handkiewicz Junak D, Lassmann M, Dietlein M, Luster M. EANM procedure guidelines for therapy of benign thyroid disease. Eur J Nucl Med Mol Imaging. 2010; 37: 2218-28.
^ Silberstein EB. Radioiodine: the classic theranostic agent. Semin Nucl Med. 2012; 42: 164 -70.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[Bonnema-1] v ^g Bonnema S, Hegedüs L. Radioiodine therapy in benign thyroid diseases: effects, side effects, and factors affecting therapeutic outcome. Endocr Rev. 2012; 33: 920-80.

[2] Stokkel MP, Handkiewicz Junak D, Lassmann M, Dietlein M, Luster M. EANM procedure guidelines for therapy of benign thyroid disease. Eur J Nucl Med Mol Imaging. 2010; 37: 2218-28.

[3] Silberstein EB. Radioiodine: the classic theranostic agent. Semin Nucl Med. 2012; 42: 164 -70.

[1]

[2]

[3]