Marko Grk (lat.Marcus Graecus) bio je vizantijski vojni pisac neutvrđennog identiteta. Živeo je i pisao u Vizantiji, verovatno, u 7. ili 8. veku. Zaslužan je za prvi opis pripreme baruta u Evropi.[1]
Originalni rukopisi na grčkom jeziku nisu sačuvani; poznati su samo neki prevodi na latinski iz 10, 11. i 12. veka. Kako su prevodi, po svemu sudeći, vremenom dopunjavani - neki istoričari tvrde da je Knjiga o spaljivanju neprijatelja vatrom (lat.Liber ignium ad comburendos hostes), koje se pripisuje Marku Grku, u stvari delo više autora, iz čega izvlače zaključak da Marko nije ni postojao. Ovaj spis, koji je Žan Efer (fr.Jean Chrétien-Ferdinand Hoefer) štampao u prvoj svesci Istorije hemije (fr.Histoire da la chimie) u Parizu, 1842-1843, veoma je značajan za istoriju vatrenog oružja, jer sadrži uputstva za izradu već od ranije poznate grčke vatre, i nove vatrene smeše leteća vatralat.ignis volans - u stvari baruta.[1]
