Patrijarh aleksandrijski Joakim

Poseta poslanika patrijarha Joakima caru Ivanu Groznom

Patrijarh Joakim Atinjanin (jez-gr Πατριαρχης Ιωακειμ ο Πανυ; d. 1567) je bio patrijarh aleksandrijski (1487−1565. ili 1567; sa prekidom). Proslavlja se kao svetitelj 17. septembra.

Biografija

Rodom iz Atine, sa roditeljima je napustio Grčku posle osmanske najezde. Na Sinaju je proveo 12 godina, 1480. stigao je u Palestinu, gde se zbližio sa budućim jerusalimskim patrijarhom Germanom.

Često posećujući Egipat, Joakim je stekao slavu i autoritet, a 1487. godine, sa 38 godina, izabran je na patrijaršijski presto u Aleksandriji.

Patrijarh Joakim je stekao slavu kao podvižnik, čiju su pobožnost priznavali čak i neznabošci.

Kada je Egipat okupirao turski sultan Selim I (1512−1520), Joakim je tražio garanciju koja će obezbediti patrijaršijske privilegije. Održavao je vezu sa carskim dvorom Rusije, odakle je dobijao novčanu pomoć za održavanje patrijaršijskog prestola. Na inicijativu Carigradskog sabora 1544. godine, patrijarh Joakim je ustanovio proceduru po kojoj sve naredne sinajske arhiepiskope treba da postavlja jerusalimski patrijarh.

Tokom dugog patrijarhovanja, Joakim je bio svedok dramatičnih političkih promena na Bliskom istoku: 1516−1517. godine Turci su osvojili Siriju i Egipat, nakon čega su ove zemlje na nekoliko vekova postale deo Otomanskog carstva.

Ruski monah Arsenije (Suhanov), koji je posetio Egipat 1651. godine, izvestio je da u Kairu stalno živi 600 pravoslavnih Arapa i Grka, a zajedno sa posetiocima oko hiljadu ljudi.

Za patrijarha Joakima se vezuje legenda o velikim čudima koja su se desila molitvama svetitelja. Kada je u Egiptu besnela kuga, jedan od neprijatelja hrišćanstva, lekar po profesiji, proširio je među Turke glasinu da su za nesreću koja ih je zadesila krivi hrišćani, koji su navodno začarali vodu. Kleveta je stigla do egipatskog sultana, koji je zahtevao da mu se dovede patrijarh Joakim radi objašnjenja. Sultan je najpre imao dug razgovor sa njim o veri, ali, videći da svetac, sa dubokim uverenjem i jasnim dokazima, opravdava hrišćansku veru i opovrgava islam, naredi mu da opravda jevanđelske reči tako da pomeri goru koja se nalazila pored Kaira. Patrijarh se nije pokolebao u veri – tražeći nekoliko dana za molitvu, patrijarh sa vernim hrišćanima umilostivi Gospoda postom, bdenjima i molitvama i zamoli da ih ne sramoti. U određeno vreme, kada se okupilo mnoštvo naroda, patrijarh je rekao gori u Ime Hristovo da se preseli sa svog mesta i pređe na drugo: gora se zatresla u podnožju i ostavila svoje mesto. Zaustavljena istim Hristovim imenom, dobila je ime na turskom "dur-dago" ("postani gora"). Ne znajući kako da uzdrmaju pravoslavne, napadači su pripremili smrtonosni otrov i ubedili sultana da naredi patrijarhu da ga popije, pozivajući se opet na reči Hristove. Sultan je naredio da se patrijarhu servira otrov. Pun vere u moć Krsta Hristovog, patrijarh je blagoslovio čašu sa krstom, ispio i ostao nepovređen. Nakon toga, ispirajući čašu vode, patrijarh je zamolio lekara koji je pripremio napitak da ga popije. Bilo je nemoguće odbiti, jer je sam sultan to zahtevao. Doktor je popio vodu i umro. Kada je carigradski patrijarh Nifont saznao za ove čudesne događaje, poslao je episkopa randinskog Akakija i svetog Teofila u Aleksandriju da detaljno saznaju i utvrde šta se tamo dogodilo. Glasnici su potvrdili čudo.

Umro je 1567. godine u 119. godini.

Kanonizacija i poštovanje

Svetog Joakima je proslavila Aleksandrijska pravoslavna crkva, nakon čega je, odlukom Svetog sinoda od 7. maja 2003. godine, uspomena na njega uvrštena u diptih svetih Ruske pravoslavne crkve.