Razgovor:Sui generis/Arhiva 1
 | Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
| Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Prvi podnaslov
Ukoliko se ja dobro sećam filosofije, ovaj pojam su skovali sholastičari mnogo vremena posle Tertulijana tako da nisam siguran kakve veze njegovo učenje ima za objašnjenje pojma koji se danas koristi u pretežno ne-filosofskom kontekstu. Bilo bi zgodno da se taj deo prebaci na članak o Terulijanu a ovde da ostane jedna proširena definicija sa eventualnim kontekstualnim značenjima --Kale 02:29, 12. jul 2006. (CEST)
Objašnjenje NPOV
Ako se dobro sećam, to je bio jedan od Domatriosovih članaka koji je stojao u kategoriji Za sređivanje. Pokušao sam da ga barem malčice sredim (boldovan pojam na početku teksta i još neke međuveze), ali kako nisam imao vremena, samo sam lupio NPOV da bih skrenuo pažnju drugima. Konkretno, ovo mi je zasmetalo:
- Tertulijan je dokazivao ne samo političku lojalnost i nevinost hrišćana već i izuzetnost hrišćanske vere. Najpre, hrišćani, za razliku od pagana, obožavaju pravog boga (Veliki bog, Magnus Deus).
Trebalo bi ipak staviti samo jednog boga. I izuzetnost hrišćanske vere? Ne bi trebalo da favorizujemo nijednu religiju ili ateizam.
Ima još par sitnica koje bi trebalo srediti poput Tertulijanovog polu-citatata.
Znam da sam dosadan sam ovim trebalo bi, ali filozofija stvarno nije moja jača strana. Bojan 07:09, 12. jul 2006. (CEST)
Novi članak
Preveo sam deo engleskog članka, i zamenio ovaj stari, koji je bio kontroverzne neutralnosti. Ovde ću da pejstujem stari članak da bi se lakše našao ukoliko nekome zatreba.
Sui generis je latinski srednjovekovni filozofsko-teološki pojam koji znači „sam po sebi“ odnosno „svojstveno sebi samom“.
Tertulijan je dokazivao ne samo političku lojalnost i nevinost hrišćana već i izuzetnost hrišćanske vere. Najpre, hrišćani, za razliku od pagana, obožavaju pravog boga (Veliki bog, Magnus Deus). Druge religije i sekte uzimaju za boga nekoga ko je ranije bio čovek. On, s osloncem na stoike, boga određuje ne samo kao stvoritelja već i kao sudbinu, dobrotu, moć koja sve vidi i sve čuje. Pod uticajem filozofa on iznosi, za radikalnog hrišćanskog apologetu „jednu zapanjujuću tvrdnju“ (F. Koplston), da je sve što postoji, uključujući i boga, materijalne prirode. Zapanjeni Koplston ovo ne tumači kao materijalizam, već kao tezu da bog ima vlastitu supstancijalnost ili corpus sui generis koji mora biti corpus spiritus. Odnos boga i njegovih tvorevina Tertulijan određuje neoplatonovski i alegorijski, pomoću sunca ili izvora koji ne presušuje: sunce je u zracima, Bog je u Sinu i Duhu, a supstancija se ne odvaja, već se širi kao svetlost a ne smanjuje se. To mnoštvo je samo u rangu. Božji zraci, (dei radius) postali su meso, meso je prožeto duhom. To je Hrist.
Danas se pojam koristi u različite svrhe osim gore navedene, pa čak i na nekim porno sajtovima.
-- Obradović Goran (razgovor) 01:18, 25. maj 2007. (CEST)
latinski izrazi se ne transkribuju.--Jagoda
ispeci pa reci 14:33, 3. januar 2008. (CET)