Socijalna sigurnost
Socijalna sigurnost, u najširem smislu, znači stvaranje jednakih mogućnosti pojedincima da sebi i svojoj porodici mogu obezbediti uslove života koji će im pružiti šansu da zadovolje svoje osnovne i izvedene potrebe.[1] U institucionalnom smislu, socijalna sigurnost je temelj organizacije socijalne države sa svim ustanovama koje takve mogućnosti obezbeđuju.[2][3] Socijalna sigurnost podrazumeva i stabilnost društvenog položaja, materijalnih i kulturnih uslova života, mogućnosti produkcije i reprodukcije života, stvaranje uslova za obavljanje radnih i društvenih uloga. To uključuje i sprečavanje rizika koji vode pogoršanju ili smanjenju uslova za život i rad pojedinaca, porodice, društvenih grupa i organizacija.[4][5] Veoma široko shvaćen pojam, naročito u društvima koja se zalažu za kompleksnu primenu ljudskih prava. Podrazumeva obavezu društva da svakom pojedincu obezbedi i garantuje fizički integritet i odgovarajuće obrazovanje, stvaranje uslova za zaposlenje i stanovanje, kao i pravnu sigurnost u slučajevima gubitka neke sposobnosti, a posebno sposobnosti za samostalno privređivanje.[6][7]
Međunarodna organizacija rada definiše socijalno osiguranje kao podršku starijima, podršku za izdržavanje dece, lečenje, roditeljsko odsustvovanje i bolovanje, beneficije za nezaposlene i invalidninu, kao i podršku osobama sa povredama na radu.[8][9]
U širem smislu, socijalno staranje takođe može da obuhvata napore da se obezbedi osnovni nivo blagostanja kroz besplatne ili subvencionisane socijalne usluge kao što su zdravstvena zaštita, obrazovanje, stručna obuka i javno stanovanje.[10][11] U državi blagostanja, država preuzima odgovornost za zdravlje, obrazovanje i dobrobit društva, pružajući niz socijalnih usluga poput onih koje su opisane.[11]
Prvo kodifikovano univerzalno državno blagostanje ustanovljeno je u 7. veku (634. godine) u vreme Rašidunskog halife Omara.[12] Prva država blagostanja bila je Imperijalna Nemačka (1871–1918), gde je Bizmarkova vlada uvela socijalno osiguranje 1889.[13] Početkom 20. veka, Ujedinjeno Kraljevstvo je uvelo socijalno osiguranje oko 1913. godine i usvojilo državu blagostanja Zakonom o nacionalnom osiguranju iz 1946. godine, za vreme Etlijeve vlade (1945–1951).[11] U zemljama zapadne Evrope, Australiji i Novom Zelandu, socijalnu pomoć uglavnom obezbeđuje država iz nacionalnih poreskih prihoda, a u manjoj meri nevladine organizacije (NVO) i dobrotvorne organizacije (socijalne i verske).[11] Pravo na socijalnu sigurnost i adekvatan životni standard je potvrđeno članovima 22 i 25 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.[4]
Istorija
[uredi | uredi izvor]
U Rimskom carstvu, prvi car Avgust je obezbedio Cura Annonae ili žitni prilog za građane koji nisu mogli da priušte da kupuju hranu svakog meseca. Socijalno blagostanje je povećao car Trajan.[14] Trajanov program je doneo priznanje mnogih, uključujući Plinija Mlađeg.[15] Vlada dinastije Song (960. godine) podržavala je više programa koji bi se mogli klasifikovati kao socijalna pomoć, uključujući osnivanje domova za penzionere, javnih klinika i groblja siromašnih. Prema ekonomisti Robertu Henriju Nelsonu, „Srednjovekovna rimokatolička crkva je vodila dalekosežan i sveobuhvatan sistem socijalne zaštite za siromašne...“[16][17] Od 14. veka pa nadalje, vlade italijanskih gradova-država počele su da sarađuju sa crkvom da se obezbedi blagostanje i obrazovanje nižim klasama.[18] U kasnijim protestantskim evropskim nacijama, kao što je Republika Holandija, dobrobitnim aktivnostima su upravljali lokalni cehovi sve do ukidanja sistema cehova početkom 19. veka.[19][20] U slobodnim carskim gradovima Svetog rimskog carstva, gradske vlasti u gradovima poput Nirnberga mogle su da preuzmu kontrolu nad prikupljanjem i distribucijom javnog blagostanja.[21][22]
Halifa Omar iz 7. veka primenio je oblik zekata, jedan od pet stubova islama, kao kodifikovani univerzalni porez na socijalno osiguranje.[23] Tradicionalno procenjena na 2,5% imovine pojedinca, vladina sredstva za zekat su podeljena različitim grupama muslimana, uključujući siromašne ljude i one sa velikim dugovima.[24][25] Prikupljanje zekata se povećalo tokom Omejadskog i Abasidskog kalifata, iako je sistem zekata često bio neefikasan i korumpiran; Islamski pravnici su često upućivali muslimane da direktno dele pomoć onima kojema je to potrebno da bi maksimizirali njehov uticaj.[26]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Social welfare program”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski).
- ^ Brown, Taylor Kate (26. 8. 2016). „How US welfare compares around the globe”. BBC News.
- ^ Séguin, Gilles. „Welfare”. Canadian Social Research. Arhivirano iz originala 4. 5. 2012. g. Pristupljeno 10. 2. 2011.
- ^ a b Weissbrodt & Vega 2007, str. 130
- ^ Walker, Robert (1. 11. 2004). Social Security And Welfare: Concepts And Comparisons: Concepts and Comparisons. McGraw-Hill Education (UK). str. 4. ISBN 978-0-335-20934-7.
- ^ „Social Security Versus Welfare: Differences and Similarities”. e-forms.us. Arhivirano iz originala 29. 11. 2020. g. Pristupljeno 02. 07. 2022.
- ^ „Social Security And Welfare – What Is The Difference?”. www.get.com. Arhivirano iz originala 07. 03. 2023. g. Pristupljeno 02. 07. 2022.
- ^ „International Labour Standards on Social security”. www.ilo.org (na jeziku: engleski).
- ^ Pennings, Frans (1. 1. 2006). Between Soft and Hard Law: The Impact of International Social Security Standards on National Social Security Law. Kluwer Law International B.V. str. 32—41. ISBN 978-90-411-2491-3.
- ^ Vrooman, J. C. (2009). Rules of Relief: Institutions of Social Security, and Their Impact (PDF). Netherlands Institute for Social Research, SCP. str. 111—126.
- ^ a b v g The New Fontana Dictionary of Modern Thought Third Edition (1999), Allan Bullock and Stephen Trombley Eds., p. 919.
- ^ „Benthall, Jonathan & Bellion-Jourdan, J. The Charitable Crescent: Politics of Aid in the Muslim World, 2nd ed. (London: I.B. Tauris, 2009)”. str. 17. Pristupljeno 20. 5. 2020.[mrtva veza]
- ^ „Social Security History”. Social Security. 28. 9. 2019. Arhivirano iz originala 28. 9. 2019. g. Pristupljeno 28. 9. 2019.
- ^ „Trajan”. Britannica.com. Pristupljeno 8. 11. 2017.
- ^ „The Roman Empire: in the First Century. The Roman Empire. Emperors. Nerva & Trajan – PBS”. Pbs.org. Pristupljeno 8. 11. 2017.
- ^ Robert Henry Nelson (2001). Economics as religión: from Samuelson to Chicago and beyond. Penn State Press. str. 103. ISBN 0-271-02095-4. Spoljašnja veza u
|title=(pomoć) - ^ "Chapter1: Charity and Welfare", the American Academy of Research Historians of Medieval Spain.
- ^ Jones, Philip (22. 5. 1997). The Italian City-State: From Commune to Signoria. Clarendon Press. str. 447. ISBN 978-0-19-159030-6.
- ^ Marco H. D. Van Leeuwen (31. 8. 2016). Mutual Insurance 1550-2015: From Guild Welfare and Friendly Societies to Contemporary Micro-Insurers. Palgrave Macmillan UK. str. 70—71. ISBN 978-1-137-53110-0.
- ^ Harris, Bernard; Bridgen, Paul (6. 4. 2012). Charity and Mutual Aid in Europe and North America Since 1800. Routledge. str. 90. ISBN 978-1-134-21508-9.
- ^ Holborn, Hajo (21. 12. 1982). A History of Modern Germany: The Reformation. Princeton University Press. str. 26. ISBN 978-0-691-00795-3. OCLC 1035603175.
- ^ Collins, James B.; Karen L. Taylor (15. 4. 2008). Early Modern Europe: Issues and Interpretations. John Wiley & Sons. str. 224. ISBN 978-1-4051-5207-5.
- ^ „Benthall, Jonathan & Bellion-Jourdan, J. The Charitable Crescent: Politics of Aid in the Muslim World, 2nd ed. (London: I.B. Tauris, 2009)”. str. 17. Pristupljeno 20. 5. 2020.[mrtva veza]
- ^ Benthal, Jonathan. „The Qur'an's Call to Alms Zakat, the Muslim Tradition of Alms-giving” (PDF). ISIM Newsletter. 98 (1): 13.
- ^ M.A. Mohamed Salih (2004). Alexander De Waal, ur. Islamism and its enemies in the Horn of Africa. Indiana University Press. str. 148—149. ISBN 978-0-253-34403-8.
- ^ Fauzia, Amelia (2013). Faith and the State: A History of Islamic Philanthropy in Indonesia. Brill. str. 45—55. ISBN 9789004233973.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Weissbrodt, David S.; Vega, Connie de la (2007). International Human Rights Law: An Introduction. University of Pennsylvania Press. str. 130. ISBN 978-0-8122-4032-0.
- Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
- Blank, R.M (2001), „Welfare Programs, Economics of”, International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences, str. 16426—16432, ISBN 9780080430768
- Sheldon Danziger, Robert Haveman, and Robert Plotnick (1981). "How Income Transfer Programs Affect Work, Savings, and the Income Distribution: A Critical Review", Journal of Economic Literature 19(3), pp. 975–1028.
- Haveman, R.H (2001), „Poverty: Measurement and Analysis”, International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences, str. 11917—11924, ISBN 9780080430768, doi:10.1016/B0-08-043076-7/02276-2
- Steven N. Durlauf et al., ed. (2008) The New Palgrave Dictionary of Economics, 2nd Edition:
- "social insurance" by Stefania Albanesi. Abstract.
- "social insurance and public policy" by Jonathan Gruber Abstract.
- "Welfare state" by Assar Lindbeck. Abstract.
- Premilla Nadasen, Jennifer Mittelstadt, and Marisa Chappell (2009). Welfare in the United States: A History with Documents, 1935–1996. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-98979-4.. 241 pp.
- Samuel Lézé, "Welfare", in : Andrew Scull, J. (ed.), Cultural Sociology of Mental Illness, Sage, 2014, pp. 958–60
- Alfred de Grazia, with Ted Gurr (1961). American Welfare. New York University Press.. New York (1962)
- Alfred de Grazia, (ur.). Grass roots private welfare: winning essays of the 1956 national competition of the Foundation for voluntary Welfare. New York University Press.. New York 1957.
- Arts, Wil; Gelissen, John (2002). „Three worlds of welfare capitalism or more? A state-of-the-art report”. Journal of European Social Policy. 12 (2): 137—158. S2CID 154811175. doi:10.1177/0952872002012002114.
- Bartholomew, James (2015). The Welfare of Nations. Biteback. str. 448. ISBN 9781849548304.
- Castles, Francis G.; et al. (2010). The Oxford Handbook of the Welfare State. Oxford Handbooks Online. str. 67. ISBN 9780199579396.
- Esping-Andersen, Gøsta; Politics against markets, Princeton, NJ: Princeton University Press (1985).
- Esping-Andersen, Gøsta (1990). The Three Worlds of Welfare Capitalism. Princeton NJ: Princeton University Press. ISBN 9780069028573.
- Kenworthy, Lane (februar 2014). Social Democratic America. Oxford University Press. ISBN 9780199322510.
- Korpi, Walter; "The Democratic Class Struggle"; London: Routledge (1983).
- Koehler, Gabriele and Deepta Chopra; "Development and Welfare Policy in South Asia"; London: Routledge (2014).
- Kuhnle, Stein (2000). „The Scandinavian welfare state in the 1990s: Challenged but viable”. West European Politics. 23 (2): 209—228. S2CID 153443503. doi:10.1080/01402380008425373.
- Kuhnle, Stein (2000). Survival of the European Welfare State. ISBN 041521291X. Spoljašnja veza u
|title=(pomoć) Routledge - Menahem, Georges (2007). „The decommodified security ratio: A tool for assessing European social protection systems” (PDF). International Social Security Review. 60 (4): 69—103. S2CID 64361693. doi:10.1111/j.1468-246X.2007.00281.x.
- Pierson, P (1994). Dismantling the Welfare State?: Reagan, Thatcher and the Politics of Retrenchment. Cambridge: Cambridge University Press.
- Pierson, Paul (1996). „The New Politics of the Welfare State” (PDF). World Politics. 48 (2): 143—179. JSTOR 25053959. S2CID 55860810. doi:10.1353/wp.1996.0004.
- Rothstein, Bo (1998). Just institutions matter: the moral and political logic of the universal welfare state. Cambridge University Press.
- Radcliff, Benjamin (2013). The Political Economy of Human Happiness. Cambridge University Press.. (New York:).
- Reeves, Rachel; McIvor, Martin (2014). „Clement Attlee and the foundations of the British welfare state”. Renewal. 22 (3–4): 42—59. Arhivirano iz originala 6. 8. 2020. g. Pristupljeno 30. 1. 2020.
- Tanner, Michael (2008). „Welfare State”. Ur.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: SAGE; Cato Institute. str. 540—542. ISBN 9781412965804. LCCN 2008009151. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n327.
- Van Kersbergen, K. "Social Capitalism"; London: Routledge (1995).
- Vrooman, J Cok (2012). „Regimes and cultures of social security: Comparing institutional models through nonlinear PCA”. International Journal of Comparative Sociology. 53 (5–6): 444—477. S2CID 154903810. doi:10.1177/0020715212469512.
- Silvestri, Paolo (2019). „The All Too Human Welfare State: Freedom Between Gift and Corruption”. Teoria e Critica della Regolazione Sociale. 2 (2): 123—146. doi:10.7413/19705476007.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- CATO Institute
- Koordinacija socijalne sigurnosti
- International Social Security Review[mrtva veza]
- OECD Social Expenditure database (SOCX) Website
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
