Pređi na sadržaj

Strani državljani odlikovani Ordenom narodnog heroja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prvi stranci odlikovani Ordenom narodnog heroja, s leva na desno: Pavel Jakimov, Boris Kalinkin i Aleksandar Šornikov

Strani državljani odlikovani Ordenom narodnog heroja su 22[a] ličnosti — 16 iz Sovjetskog Saveza, troje iz Narodne Republike Albanije i po jedan iz Čehoslovačke Republike, Narodne Republike Poljske i Italije, koji su pored 1.323 jugoslovenskih državljana, odlikovani za doprinos pobedi nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.[2]

Prvo odlikovanje stranih državljana Ordenom narodnog heroja bilo je 7. septembra 1944. kada je Predsedništvo AVNOJ-a Ukazom broj 35/44, a na predlog maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita, odlikovalo trojicu sovjetskih vazduhoplovaca — majora Aleksandra Šornikova i starijeg lajtnanta Borisa Kalinkina, pilote i kapetana Pavela Jakimova, navigatora koji su februara 1944. u Jugoslaviju dovezli prvu sovjetsku vojnu misiju predvođenu generalom Kornjejevim, a potom vršili nekoliko letova za potrebe NOV i POJ, uključujući i prebacivanje članova Vrhovnog štaba NOV i POJ sa Kupreškog polja u Bari, početkom juna 1944, nakon desanta na Drvar. Za uspešno obavljene zadatke, Šornikov, Kalinkin i Jakimov su 20. juna 1944. Ukazom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR proglašeni herojima Sovjetskog Saveza. Ordene narodnog heroja trojici vazduhoplovaca uručio je Josip Broz Tito 6. oktobra 1944. u Krajovi.[3][4][5]

Nekoliko dana nakon oslobođenja Beograda 6. novembra 1944. Predsedništvo AVNOJ-a je Ukazom 50/44 odlikovalo general-lajtnanta Vladimira Ždanova, komandanta Četvrtog motorizovanog korpusa i general-majora Semjona Kozaka, komandanta 73. staljingradske gardijske streljačke divizije za zasluge u Beogradskoj operaciji.[5] Do kraja Drugog svetskog rata, maja 1945. odlikovana su još četvorica stranih državljana — general-major Andrej Vitruk, komandant Desete gardijske jurišne avijacijske divizije, odlikovan 29. januara 1945. Ukazom 118/45[6] i kapetan druge klase Grigorij Ohrimenko, komandant brigade minolovaca u Dunavskoj ratnoj floti, odlikovan 30. aprila 1945. Ukazom 183/45;[7] kao i dvojica albanskih partizana Vojo Kušić i Rešid Čolaku, koji su posthumno odlikovani 12. aprila 1945. Ukazom 142/45.[8][4] Ordeni narodnog heroja uručen je Vitruku 4. marta 1945,[9] a Ohrimenku 17. jula iste godine.[10]

Orden narodnog heroja

Par nedelja nakon kapitulacije Trećeg rajha i završetka rata u Evropi, Predsedništvo AVNOJ-a je 31. maja 1945. odlikovalo maršala Sovjetskog Saveza Fjodora Tolbuhina, komandanta Trećeg ukrajinskog fronta koji je nakon oslobođenja Rumunije i Bugarske, sa jedinicama NOV i POJ učestvovao u oslobođenju istočnih delova Jugoslavije, a potom u oslobođenju Mađarske i zauzimanju Beča.[11] Njemu je Orden 2. juna u Mariboru predao Vrhovni komandant JA maršal Josip Broz Tito.[12]

Nakon Tolbuhina, 21. juna 1945. Ukazom 239/45 odlikovana je grupa vazduhoplovaca — major Vasilj Ulisko, stariji lajtnant Aleksandar Managadze, kapetan Ivan Konstantinov i ober-lajtnanti Ivan Bulkin i Pavel Dmitrijenko — koja je od 1944. letela u razne krajeve Jugoslavije i partizanskim jedinicama dopremala naoružanje i vojnu opremu.[13][14][15][4]

U toku 1946. odlikovana su ukazima Prezidijuma Narodne skupštine FNR Jugoslavije trojica stranih državljana. Prilikom posete Josipa Broza Tita Poljskoj i Čehoslovačkoj, marta 1946. odlikovani su — Ukazom 108/46 maršal Poljske Mihail Žimjerski, glavnokomandujući Poljske armije i Ukazom 109/46 armijski general Ludvik Svoboda, ministar Narodne odbrane Čehoslovačke. Nakon njih, 25. juna 1946. Ukazom 329/46 odlikovan je prilikom posete Beogradu general-pukovnik Enver Hodža, predsednika Vlade NR Albanije i Vrhovni komandant NOV Albanije.[16][4] Posle toga, nastupila je dugogodišnja pauza u odlikovanju stranih državljana, koja je usledila nakon političkog sukoba Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom i drugim istočnoevropskim zemljama, usled Rezolucije Informbiroa 1948, s obzirom da su ove zemlje isticane kao najvažniji saveznici Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

Medalja Zlatna zvezda heroja Sovjetskog Saveza

U periodu političke krize, vršena je obostrana revizija ratnih događaja, pa je u Jugoslaviji minimizirana uloga sovjetske Crvene armije u oslobođenju delova Jugoslavije, a u zemljama istočnog bloka je minimiziran doprinos Jugoslavije savezničkoj pobedi. To je uslovilo zaborav stanih državljana koji su odlikovani Ordenom narodnog heroja. U Zborniku narodnih heroja iz 1957. izostavljena su imena i biografije stranih državljana narodnih heroja Jugoslavije, a u kasnijim izdanjima iz 1975. i 1982. nisu uneta imena trojice odlikovanih državljana Albanije. Posle normalizacije jugoslovensko-sovjetskih odnosa, 1955. uspostavljene su i veze između veteranskih udruženja iz Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, a delegacije bivših boraca odlazile su jedne drugoj u posetu. Tokom posete Jugoslaviji, ministra odbrane Sovjetskog Saveza maršala Rodiona Malinkovskog, predsednik SFRJ Josip Broz Tito ga je 27. maja 1964. Ukazom 54/64 odlikovao Ordenom narodnog heroja za zasluge u ratu i razvoj prijateljskih odnosa između oružanih snaga SSSR i SFRJ.[17][18]

Oktobra 1964, prilikom dolaska sovjetske delecije na proslavu dvadesete godišnjice oslobođenja Beograda, dogodila se avionska nesreća na Avali, u kojoj je stradala čitava delegacija, a među njima i general Vladimir Ždanov, narodni heroj Jugoslavije. Ova tragedija bila je povod za novo odlikovanje sovjetskih boraca Ordenom narodnog heroja, upravo na Dan oslobođenja Beograda 20. oktobra 1964. godine. Poginuli maršal Sergej Birjuzov, koji je 1944. komandovao 37. armijom, sa kojom je učestvovao u borbama u Jugoslaviji, odlikovan je Ukazom 102/64. Maršal Vladimir Sudec, koji se nalazio na čelu nove sovjetske delegacije, a koji se u jesen 1944. nalazio na dužnosti komandanta 17. vazduhoplovne armije, odlikovan je Ukazom 103/64.[19][4]

Poslednji strani državljanin odlikovan Ordenom narodnog heroja bio je italijanski antifašista i komunista Luiđi Longo, koga je 11. marta 1980. odlikovalo Predsedništvo SFRJ. Longo je kao dobrovoljac, učestvovao u Španskom građanskom ratu, nakon čega se nalazio u logorima u Francuskoj, a 1941. je izručen Italiji. Sve do pada Musolinijevog režima 1943. nalazio se u logoru, a nakon toga je radio na organizovanju italijanskih partizanskih jedinica u okolini Rima.[20][21]

Od ukupno 16 odlikovanih državljana Sovjetskog Saveza samo četvorica (Bulkin, Dimitrijenko, Managadze i Ulisko) nisu proglašeni za heroje Sovjetskog Saveza, dok su svi ostali „dvostruki heroji” Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Semjon Kozak i Rodion Malinovski bili su dvostruki heroji Sovjetskog Saveza, dok su maršali Tolbuhin i Sudec, pored zvanja heroja Sovjetskog Saveza imali i zvanje heroja Bugarske, odnosno heroja Mongolije. Sva trojica odlikovanih državljana Albanije nosioci su i Ordena narodnog heroja Albanije, dok je Svoboda Ludvik trostruki heroj Čehoslovačke i heroj Sovjetskog Saveza.

Spisak stranaca narodnih heroja Jugoslavije

[uredi | uredi izvor]
rb ime i prezime izvorno ime godine života zemlja datum br. ukaza ref
1 Sergej Birjuzov rus. Сергей Семёнович Бирюзо́в 1904—1964.  Sovjetski Savez 20. oktobar 1964. 102/64 [22]
2 Ivan Bulkin rus. Иван Антонович Булкин 1920—1974.  Sovjetski Savez 21. jun 1945. 239/45 [14][15][22]
3 Andrej Vitruk rus. Андрей Никифорович Витрук 1902—1946.  Sovjetski Savez 29. januar 1945. 118/45 [7][11]
4 Pavel Dmitrijenko rus. Павел Игнатьевич Дмитриенко 1920—1951.  Sovjetski Savez 21. jun 1945. 239/45 [14][15][23]
5 Vladimir Ždanov rus. Влади́мир Ива́нович Жда́нов 1902—1964.  Sovjetski Savez 6. novembar 1944. 50/44 [5][11]
6 Mihal Žimjerski polj. Michał Rola-Żymierski 1890—1989.  NR Poljska 12. mart 1946. 108/46 [24]
7 Pavel Jakimov rus. Павел Никитович Якимов 1910—1968.  Sovjetski Savez 7. septembar 1944. 35/44 [5][23]
8 Boris Kalinkin rus. Бори́с Ти́хонович Кали́нкин 1913—1945.  Sovjetski Savez 7. septembar 1944. 35/44 [5][23]
9 Semjon Kozak rus. Семён Антонови́ч Козак 1902—1953.  Sovjetski Savez 6. novembar 1944. 50/44 [5][25]
10 Ivan Konstantinov rus. Иван Никифорович Константинов 1920—?  Sovjetski Savez 21. jun 1945. 239/45 [14][15][25]
11 Vojo Kušić alb. Vojo Kushi 1918—1942.  NR Albanija 12. februar 1945. 142/45 [8]
12 Luiđi Longo ital. Luigi Longo 1900—1980.  Italija 11. mart 1980. 19/80 [21][20]
13 Rodion Malinovski rus. Родион Яковлевич Малиновский 1898—1967.  Sovjetski Savez 27. maj 1967. 54/64 [26]
14 Aleksandar Managadze rus. Алксендар Теопанови́ч Манагдзе 1919—?  Sovjetski Savez 21. jun 1945. 239/45 [14][15][26]
15 Grigorij Ohrimenko rus. Григорий Николаевич Охрименко 1910—1996.  Sovjetski Savez 30. april 1945. 183/45 [27][7][28]
16 Ludvik Svoboda češ. Ludvík Svoboda 1895—1979.  Čehoslovačka 12. mart 1946. 109/46 [28]
17 Vladimir Sudec rus. Влади́мир Алекса́ндрович Суде́ц 1904—1981.  Sovjetski Savez 20. oktobar 1946. 103/64 [28]
18 Fjodor Tolbuhin rus. Фёдор Иванович Толбухин 1894—1949.  Sovjetski Savez 31. maj 1945. [29]
19 Vasilj Ulisko rus. Василий Андреевич Улиско 1915—1956.  Sovjetski Savez 21. jun 1945. 239/45 [14][15][11]
20 Enver Hodža alb. Enver Hoxha 1908—1985.  NR Albanija 21. jun 1946. 329/46 [16]
21 Rešid Čolaku alb. Reshit Çollaku 1914—1943.  NR Albanija 12. februar 1945. 142/45 [8]
22 Aleksandar Šornikov rus. Александр Сергеевич Шорников 1912—1983.  Sovjetski Savez 7. septembar 1944. 35/44 [5][30]
  • Posebnom bojom označeni su narodni heroji odlikovani posthumno

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ U knjizi Narodni heroji Jugoslavije izostavljena su trojica narodnih heroja iz NR Albanije, odlikovana tokom 1945. i 1946.[1]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Narodni heroji 2 1982, str. 393–402.
  2. ^ Narodni heroji 2 1982, str. 463.
  3. ^ Sabrana djela 1982, str. 300.
  4. ^ a b v g d Vojna enciklopedija 1973, str. 767.
  5. ^ a b v g d đ e „Službeni list DFJ 2/45” (PDF). sistory.si. 6. 2. 1945. str. 23. 
  6. ^ Zbornik NOR 1949, str. 627.
  7. ^ a b v Zbornik NOR 1949, str. 638.
  8. ^ a b v Zbornik NOR 1949, str. 628.
  9. ^ „Juče je predat Orden narodnog heroja Jugoslavije heroju Sovjetskog Saveza general-majoru Vitruku”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 4. 3. 1945. str. 3. 
  10. ^ „Predaja Ordena narodnog heroja Jugoslavije sovjetskom kapetanu II ranga G. N. Orhimenku”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 18. 7. 1945. str. 3. 
  11. ^ a b v g Narodni heroji 2 1982, str. 401.
  12. ^ „Maršal Tito predao Orden narodnog heroja maršalu Tolbuhinu”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 3. 6. 1945. str. 1. 
  13. ^ „Odlikovanja generala, oficira i boraca Crvene armije”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 24. 6. 1945. str. 1. 
  14. ^ a b v g d đ „Služben list DFJ 62/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 21. 8. 1945. str. 595. 
  15. ^ a b v g d đ Zbornik NOR 1949, str. 641.
  16. ^ a b „Služben list FNRJ 95/46” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 26. 11. 1946. str. 1206. 
  17. ^ „Predsednik Tito primio maršala Malinovskog i odlikovao ga Ordenom narodnog heroja”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 29. 5. 1964. str. 2. 
  18. ^ „Prijem maršala Malinovskog”. foto.mij.rs. n.d. 
  19. ^ „Prijem članova sovjetske delegacije”. foto.mij.rs. n.d. 
  20. ^ a b Narodni heroji 2 1982, str. 396.
  21. ^ a b „Služben list na SFRJ 50/80” (PDF). sistory.si. 10. 9. 1980. str. 1583. 
  22. ^ a b Narodni heroji 2 1982, str. 393.
  23. ^ a b v Narodni heroji 2 1982, str. 394.
  24. ^ Narodni heroji 2 1982, str. 402.
  25. ^ a b Narodni heroji 2 1982, str. 395.
  26. ^ a b Narodni heroji 2 1982, str. 397.
  27. ^ „Uradni list DFJ 31/45” (PDF). sistory.si. 11. 5. 1945. str. 254. 
  28. ^ a b v Narodni heroji 2 1982, str. 398.
  29. ^ Narodni heroji 2 1982, str. 400.
  30. ^ Narodni heroji 2 1982, str. 399.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Страни_држављани_одликовани_Орденом_народног_хероја&oldid=28841746”