Sram

Ogist Roden: "Eva posle pada"

Sram, stid ili sramota je subjektivni doživljaj zbog niske ocene svog ponašanja u objektivnoj situaciji. Sramota može biti trenutna i može da se predstavi kao uporni stav prema tumačenju stvarnosti i ponašanja pojedinaca. Postoji tzv. eksterna (prenesena) sramota - kada u određenoj situaciji osoba može iskusiti sramotu, ali ne zbog svog ponašanja, već zbog onih drugih ljudi koji se ne ponašaju na odgovarajući način.

Opšte manifestacije srama su obično rezultat niskog samopoštovanja uz anksioznost, depresiju, povlačenje u sebe i izbegavanje socijalnih kontakata. Uzroci sramote mogu se tražiti u specifičnim i karakterističnim ličnostima društva. Za razliku od anksioznosti, sramota je trenutna.

Definicija

Sram je diskretna, osnovna emocija, opisana kao moralna ili društvena emocija koja pokreće ljude da sakriju ili negiraju svoje greške. Fokus sramote je na sebi ili pojedincu; to je jedina emocija koja je nefunkcionalna za pojedinca i funkcionalna na nivou grupe. Sramota se takođe može opisati kao neprijatna samosvesna emocija koja uključuje negativno ocenjivanje sebe. Sram može biti bolna emocija koja se posmatra kao „... poređenje svojih akcija sa sopstvenim standardima ...” ali može podjednako da potiče i od poređenja svog stanja postojanja sa standardom idealnog društvenog konteksta.

Neke skale mere sram radi ocenjivanja emocionalnih stanja, dok se druge skale srama koriste za procenu emocionalnih osobina ili dispozicija - sklonosti sramu. „Posramiti” generalno znači aktivno pripisati ili komunicirati stanje srama drugoj osobi. Ponašanja namenjena „otkrivanju” ili „razotkrivanju” drugih se ponekad koriste da se posrami druga osoba. Dok poznavanje srama predstavlja održavanje osećaja suzdržavanja od vređanja drugih (kao kod skromnosti, poniznosti i poštovanja). U kontrastu od sramežljivosti je odsustvo srama; ponašanje se bez uzdržavanja od vređanja drugih, slično drugim emocijama kao što su ponos ili oholost.

Samoevaluacija

Kad ljudi osete sram, fokus njihove ocene je na svojoj ličnosti ili identitetu. Sram je samokažnjavajuće priznanje da nešto nije u redu. To je povezano sa „mentalnim upropaštavanjem”. Studije srama su pokazale da kada su posramljeni ljudi osećaju da je njihova celokupna ličnost bezvredna, nemoćna i mala, oni takođe osećaju da su izloženi publici - stvarnoj ili zamišljenoj - koja postoji isključivo za svrhu potvrde da je sopstvena ličnost bezvredna. Sram i osećaj samog sebe su stigmatizovani, ili se tretiraju nepravedno, poput otvorenog odbacivanja roditelja u korist potreba braće i sestara, a drugi dodeljuju osudu spolja, bez obzira na sopstveno iskustvo ili svest.

„Osjećaj stida” je osjećaj poznat kao krivnja, dok „savest” ili svest o „sramoti kao stanju” definišu sržnu/toksičnu sramotu. Ključna emocija u svim oblicima sramote je prezir. Dve oblasti u kojima se iskazuje sram su svest o sebi kao lošem i sebi kao neadekvatnom. Ljudi upotrebljavaju negativne suočavajuće odgovore da bi se oduprli duboko ukorenjenim, povezanom osećaju „dostojnosti srama”. Spoznaja srama se može javiti kao rezultat doživljaja sramote, ili generalnije, u bilo kojoj situaciji osramoćivanja, obesčašćivanja, bruke, neadekvatnosti, poniženja ili zgražanja.

Sramota, devalvacija i njihova međusobna povezanost su slični širom kultura, zbog čega neki istraživači smatraju da postoji univerzalna ljudska psihologija kulturnog vrednovanja i devalvacije.

Stidljivost deteta

Značenje

(značenje izvedeno preko sinonima) sramežljivost, strašljivost, snebivljivost, suzdržanost, povučenost. Stidljivost deteta je karakteristika ličnosti koja onome ko je poseduje nosi iskustvo osećaja anksioznosti, straha, prividne (ne)zainteresovanosti za okolinu, povučenost u sopstveni svet. Osećanje stida u manjoj ili većoj meri postoji skoro kod svakog deteta. Ono je uslovljeno njegovom psihofizičkom prirodom. Da li će se ono razviti do korisnih i potrebnih granica ili će prerasti u preteranu meru i postati štetno za moralni i intelektualni razvoj deteta, ili će sasvim iščeznuti, zavisi navećim delom od porodičnog vaspitanja.

Manifestacije

Crvenilo lica, znojenje dlanova, snažno lupanje srca, knedla u grlu, stegnute vilice, zamuckivanje, drhtanje i tikovi su samo neki od telesnih simptoma stidljivosti. Preterano osećanje stida pojavljuje se i kod dece sa izvesnim nedostacima, telesnim i govornim manama i kod nervozne dece .Stidljivost deteta povezana je sa strašljivošću, nesmelošću, osećanjem manje vrednosti i asocijalnošću. Takvo dete gubi veru u svoje sposobnosti i vremenom postaje sputano.

Suviše razvijeno osećanje stida štetno utiče na funkcije pojedinih organa, na rad srca i krvotoka, na creva i želudac, a u izvesnim prilikama i na funkciju žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Razlozi za nastanak stidljivosti

Postoje različiti faktori koji pogoduju razvoju ove osobine kod deteta;

• prezaštitnički nastrojeni roditelji – često se dešava da roditelji imaju potrebu da zaštite dete i od najmanjih sitnica. U nekim slučajevima, ovakvo ponašanje roditelja dovodi do prekida prijateljstava i veza koje dete uspostavlja sa vršnjacima, a usled toga čak i do nekog oblika socijalne izolacije. U tim slučajevima, dete biva lišeno preko potrebnog socijalnog iskustva. Isto kao što treba da nauči da se samostalno obuče, jede ili se tušira, da samo uči, čita i piše, dete mora da nauči i da samo uspostavi socijalni kontakt sa drugom decom. Roditelji ne bi ni u kom slučaju trebalo da liše dete ovakvog iskustva.
• preterano zahtevni roditelji – neki roditelji od svoje dece zahtevaju stvari koje su daleko iznad njihovih mogućnosti. Ovakvim svojim ponašanjem kod deteta izazivaju osećaj da će svaki put kada započne neku aktivnost doživeti neuspeh. Ova ideja o neuspehu i misao o mogućem pritisku koji će roditelji vršiti nakon tog neuspeha izaziva kod deteta osećaj koji može da dovede do bunta protiv roditelja, ili ako se dete povuče, do pojave stida.

Kako oslobotiti dete osećaja stidljivosti – Detetu treba pružiti mogućnosti da izrazi svoje mišljenje, ne samo u porodici već i pred stranim osobama. Ako učini pogrešku treba ga nasamo na lep način posavetovati. Ne treba ga omalovažavati i ismejavati, pogotovo ne u prisustvu drugova i stidljivost deteta

Literatura

• Miodrag V., Matić (1957). Greške roditelja u vaspitanju dece. Beograd: Narodna knjiga. 
• Zoran Milivojević Mala knjiga za velike roditelje-priručnik za vaspitanje dece
• Milica Novković Porodični bukvar
• Bradshaw, J. . Healing the Shame That Binds You, HCI. 1988. ISBN 0-932194-86-9. 
• Gilbert, P. (2002). Body Shame: Conceptualisation, Research and Treatment. Brunner-Routledge. ISBN 1-58391-166-9. 
• Gilbert, P. . Shame: Interpersonal Behavior, Psychopathology and Culture. 1998. ISBN 0-19-511480-9. 
• Goldberg, Carl. Understanding Shame, Jason Aaronson, Inc., Northvale, NJ. . 1991. ISBN 0-87668-541-6. 
• Hutchinson, Phil. Shame and Philosophy. London: Palgrave MacMillan. 2008. ISBN 0-230-54271-9. 
• Lamb, R. E. (1983). „Guilt, Shame, and Morality”. Philosophy and Phenomenological Research. XLIII (3). ,.
• Lewis, Michael. Shame: The Exposed Self. NY: The Free Press. 1992. ISBN 0-02-918881-4. 
• Middelton-Moz, J. (1990) Shame and Guilt: Masters of Disguise, HCI, ISBN 1-55874-072-4
• Miller, Susan B.. Shame in Context, Routledge, . 1996. ISBN 0-88163-209-0. 
• Morrison, Andrew P. (1996). The Culture of Shame. Ballantine Books. ISBN 0-345-37484-3. 
• Morrison, Andrew P. (1989). Shame: The Underside of Narcissism. The Analytic Press. ISBN 0-88163-082-9. 
• Nathanson, D., ed. The Many Faces of Shame. NY: The Guilford Press. 1987. ISBN 0-89862-705-2. 
• Schneider, Carl D.. Shame, Exposure, and Privacy. Boston: Beacon Press, . 1977. ISBN 0-8070-1121-5. 
• Uebel, Michael (2012). „Psychoanalysis and the Question of Violence: From Masochism to Shame”. American Imago. 69 (4): 473—505. doi:10.1353/aim.2012.0022. 
• Uebel, Michael (2016). „Dirty Rotten Shame? The Value and Ethical Functions of Shame”. Journal of Humanistic Psychology. 59 (2): 1—20. doi:10.1177/0022167816631398. 
• Vallelonga, Damian S. „An empirical phenomenological investigation of being ashamed”. 1997. doi:10.1007/978-1-4899-0125-5_6. . In Valle, R. Phenomenological Inquiry in Psychology: Existential and Transpersonal Dimensions. New York: Plenum Press, 123-155.
• Crozier, W. R. (2001). Understanding Shyness: psychological perspectives. Basingstoke: Palgrave. ISBN 978-0-333-77371-0. 
• Keillor, Garrison (1986). „Shy rights: why not pretty soon?”. Happy to be Here. London: Faber. str. 209—216. ISBN 978-0571146963. 
• Kluger, Z.; Siegfried, Z; Ebstein, R. P. (2002). „A meta-analysis of the association between DRD4 polymorphism and novelty seeking”. Molecular Psychiatry. 7 (7): 712—717. PMID 12192615. doi:10.1038/sj.mp.4001082 . 
• Miller, Rowland S.; Perlman, Daniel; Brehn, Sharon S. (2007). Intimate Relationships (4th izd.). Boston: McGraw-Hill. str. 430. ISBN 9780072938012. 
• Moran, Joe (2016). Shrinking Violets: a field guide to shyness. London: Profile. ISBN 978-1-78125-263-5. 
• Rubin, Kenneth H. (2003). The Friendship Factor. New York: Penguin Paperbacks. ISBN 978-0142001899. 
• Zimbardo, Philip G. (1977). Shyness: what it is, what to do about it. Reading, Mass.: Addison-Wesley. ISBN 9780201550184. „Shyness.” 
• Cohen TR; Wolf ST; Panter AT; Insko CA (maj 2011). „Introducing the GASP scale: a new measure of guilt and shame proneness”. J Pers Soc Psychol. 100 (5): 947—66. PMID 21517196. doi:10.1037/a0022641. Arhivirano iz originala 03. 02. 2018. g. Pristupljeno 14. 06. 2020. 
• Cataldo, J. K.; Slaughter, R.; Jahan, T. M.; Pongquan, V. L.; Hwang, W. J. (januar 2011). „Measuring stigma in people with lung cancer: psychometric testing of the cataldo lung cancer stigma scale”. Oncol Nurs Forum. 38 (1): E46—54. PMC 3182474 . PMID 21186151. doi:10.1188/11.ONF.E46-E54. 
• Bradshaw, John (decembar 1996), Bradshaw on the Family: A New Way of Creating Solid Self-Esteem, HCI, ISBN 978-1-55874-427-1 

Spoljašnje veze

• Brene Brown Listening to Shame, TED Talk, March 2012 Архивирано на сајту Wayback Machine (1. март 2014)
• Sample chapter from Phil Hutchinson's book Shame and Philosophy
• Understanding Shame and Humiliation in Torture
• US Forces Make Iraqis Strip and Walk Naked in Public
• Shame
• Humiliation is Simply Wrong (USA Today Editorial/Opinion)
• Hiding from Humanity: Disgust, Shame, and the Law
• Shame and Psychotherapy
• Shame and Group Psychotherapy
• Sexual Guilt and Shame
• Social usage of shame in historical times
• Lynn Henderson and Philip Zimbardo: "Shyness". Entry in Encyclopedia of Mental Health, Academic Press, San Diego, CA (in press)
• Liebowitz Social Anxiety Scale (LSAS-SR)