Pređi na sadržaj

Struveov geodetski luk

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Struveov geodetski luk
Svetska baština Uneska
Zvanično imeStruveov geodetski luk
MestoJiveskile, Tornio, Lapinjärvi, Enontekiö, Ylitornio, Pyhtää, Rusija, Belorusija, Finska, Norveška, Švedska, Estonija, Letonija, Litvanija, Moldavija, Ukrajina Уреди на Википодацима
Координате52° 17′ 22″ С; 25° 38′ 58″ И / 52.2894° С; 25.6494° И / 52.2894; 25.6494
Укључује
  • Aavasaksa
  • Alatornio Church
  • Baranivka geodetic point
  • Bælljašvarri
  • Felschtyn geodetic point
  • Fuglenes survey marker
  • Gireišiai geodetic marker
  • Jupukka geodetic point
  • Katerinowka geodetic point
  • Leskovichi geodetic point
  • Lopaty geodetic point
  • Luvddiidčohkka
  • Meškonys geodetic marker
  • Mustaviiri
  • Mäkipällys
  • Oravivuori geodetic marker
  • Ossovnitsa geodetic point
  • Paliepiukai geodetic marker
  • Perävaara
  • Pullinki
  • Raipas
  • Rudi Geodetic Point
  • Simuna geodetic marker
  • Stara Nekrasivka geodetic point
  • Strūves parks
  • Stuorrahanoaivi
  • Tochka Z
  • Tornikallio geodetic marker
  • Tupiški geodetic point
  • Tynnyrilaki
  • University of Tartu Old Observatory
  • Võivere geodetic marker
  • Ziestu
  • Čekuck geodetic point Edit this on Wikidata
Критеријумкултурна: ii, iv, vi
Референца1187
Упис2005. (29. седница)
Веб-сајтhttps://whc.unesco.org/en/list/1187

Struveov geodetski luk je geodetska mreža trigonometrijskih tačaka lančanog oblika koja se pruža od Hamerfesta u Norveškoj do Crnog mora, kroz deset zemalja u dužini od preko 2.820 km. Luk je stvorio i koristio ruski naučnik nemačkog porekla Fridrih Georg Vilhelm fon Struve od 1816. do 1855. godine, da bi izmerio tačnu veličinu i oblik Zemlje. U tom periodu luk je prolazio kroz dve zemlje: Švedska-Norveška i Ruska Imperija. Ova trigonometrijska mreža izvorno se sastojala od 258 trouglova i 265 trigonometrijskih tačaka. Danas su sačuvane samo 34 tačke koje su stavljene na listu UNESKO-ve svetske baštine 2005. godine, sa svojim različitim oznakama na terenu kao što su belege od prirodnog kamena sa obrađenim vrhom i usađenom čeličnom bolcnom ili uklesanim krstom. Neke od tačaka su obeležene kamenim obeliskom.[1][2]

Karta Struveovog geodetskog luka. Crvene tačke su mesta svetske baštine.
  • "Mäki-päälys" na Hoglandu
  • Hogland, tačka Z
  • "Woibifer" (Võivere) u Avanduse
  • "Katko" (Simuna) u Avanduse
  • "Dorpat" (Tartu observatory) u Tartu
  • "Rudi" u Rudi

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Sawe 2017.
  2. ^ Smith 2005.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Smith, J. R. (2005). The Struve Geodetic Arc [Struveov geodetski luk] (PDF). International Institution for History of Surveying & Measurement. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 12. 2010. g. Pristupljeno 05. 04. 2020. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]