Suverenitet
Suverenitet (fr. souveraineté,[1] od lat. superanus = „vrhovna vlast, neograničena vlast, neprikosnovenost“[2]) je nezavisnost države u vršenju spoljašnjih i unutrašnjih poslova[3]. Sloboda, nezavisnost od bilo kakvih spoljanih uticaja na državnu vrhovnu vlast.[4] Koncept suvereniteta izražava opštu imovinu bilo koje države. U ruskoj naučnoj terminologiji postoje pojmovi nacionalnog i narodnog suvereniteta.[5] U savremenoj politici, pored prethodnog, ovaj termin se koristi i kao suverenitet pojedinca ili građanina.[6]
NARODNA SUVERENOST je drugim rečima SUVERENOST GRAĐANA. To je osnov i temelj demokratskog društva:vlast koja proizilazi iz naroda, za narod.
Predstavnici
[uredi | uredi izvor]Džon Lok – engleski filozof koji je zastupao pretpostavku da je prirodno stanje u društvu sloboda i jednakost. Njegova dela predstavljaju osnov savremene demokratije. On je smatrao da je nosilac suverenosti narod, koji samo privremeno suverenost poverava zakonodavcu. U slučaju da se poverenje naroda izneveri, ono ima pravo na revoluciju.
Šarl Monteskije – francuski filozof koji je živeo vek posle Loka, poznat je po svom delu "O duhu zakona" u kome ističe da kada je u republici narod nosilac suverenosti - radi se o demokratiji. On je podelio vlast na sudsku, izvršnu i zakonodavnu, kao što je i danas u svim demokratskim državama.
Žan Žak Ruso – francuski filozof je smatrao da je osnov upravljanja državom Sporazum članova društvene zajednice na osnovu pristanka svih. Zakoni koji se donose su izraz opšte volje. Opšta volja predstavlja izraz suverenosti tj. društvo je suvereno u celini.
Istorijat
[uredi | uredi izvor]Filozofi koji se „vezuju“ za ovaj pojam su Džon Lok, Šarl Monteskije i Žan Žak Ruso.
Ovi filozofi i politički mislioci, kao i mnogi drugi, inspirišu najveće građanske revolucije, od kojih su najpoznatije u Francuskoj i Americi. Nakon ovih promena, u državama Građanska demokratija i suverenost postaju sinonimi, tj.ne mogu postojati nezavisno jedna od druge. Totalitarni režimi su kočili narodnu suverenost i demokratiju u njenom razvoju. Pojam narodne suverenosti je danas neodvojiv deo svake moderne države i nemoguće je zamisliti demokratsko društvo bez nje.
Pojam Narodne suverenosti
[uredi | uredi izvor]Načelo koje se pojavilo nakon Francuske revolucije i Američkog građanskog rata je „vlast koja proizilazi iz naroda i pripada narodu“. Nosilac suverenosti je narod i ona (kao i demokratija) afirmiše jednakost i ljudska prirodna urođena prava. Narodna suverenost u ovom smislu ne podrazumeva narod kao etničku kategoriju, već pod tim podrazumeva sve građane.
Suverenost nacije predstavlja pravo etničke kategorije da odlučuje u kojoj i kakvoj će državnoj zajednici živeti. Ovaj oblik suverenosti je povezan sa pravom na samoopredeljenje.
Način ostvarivanja
[uredi | uredi izvor]Načini ostvarivanja narodne suverenosti kroz oblike demokratije :
- NEPOSREDNO (referendum, narodna inicijativa, plebiscit, narodni veto)
- POSREDNO (parlamentarni - predstavnički sistem)
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Suverenitet gosudarstvennый; Bolьšaя sovetskaя эnciklopediя. 25. Gl. redaktor A. M. Prohorov (3-e izd.). M.: Izdatelьstvo «Sovetskaя эnciklopediя». 1976.
- ^ Bolьšoй francuzsko-russkiй slovarь ABBYY Lingvo. Glavnый redaktor M. N. Sizыh. M.: ABI Press. 2010. ISBN 978-5-391-00028-0.
- ^ Rossiйskiй эnciklopedičeskiй slovarь. Glavnый redaktor A. M. Prohorov. M.: Naučnoe izd-vo «Bolьšaя Rossiйskaя эnciklopediя». 2000. str. 1517. ISBN 978-5-85270-324-8.
- ^ Politologiя: Эnciklopedičeskiй slovarь. Pod obщ. red. Ю. I. Averьяnova. M.: Izd-vo Mosk. kommerč. un-ta. 1993. str. 367.
- ^ Ušakov N. A. (1994). Suverenitet i ego voploщenie vo vnutrigosudarstvennom i meždunarodnom prave. Moskovskiй žurnal meždunarodnogo prava. str. 3—4.
- ^ Politologiя: Эnciklopedičeskiй slovarь. Pod obщ. red. Ю. I. Averьяnova. M.: Izd-vo Mosk. kommerč. un-ta. 1993.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Ustav i prava građana, Milan Gačanović
