Pređi na sadržaj

Hajnrih Kipert

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hajnrih Kipert
Hajnrih Kipert
Lični podaci
Datum rođenja(1818-07-31)31. jul 1818.
Mesto rođenjaBerlin, Nemačka
Datum smrti21. april 1899.(1899-04-21) (80 god.)
Mesto smrtiBerlin, Nemačka
DržavljanstvoNemac
Naučni rad
Poljegeografija
kartografija

Hajnrih Kipert (nem. Heinrich Kiepert; Berlin, 31. jul 1818 — Berlin, 21. april 1899) bio je nemački geograf i kartograf.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Već u mladosti, prilikom putovanja s roditeljima, Kipert je pokazivao poseban interes za geografiju i crtao je razne skice. Njegov talenat prepoznao je Leopold fon Ranke, istoričar i porodični prijatelj Kipertovih, koji im je davao smernice za školovanje mladog Hajnriha. Gimnaziju je pohađao kod mladog filologa Augusta Majnekea, prilikom čega je razvio interes i za antički period. Već tokom tog razdoblja, mladi Kipert je kritikovao greške na školskim istorijskim kartama.

Visoko obrazovanje Kipert je stekao na Univerzitetu u Berlinu, gde je pohađao istoriju, filologiju i geografiju. Krajem 1840-ih, u saradnji s Karlom Riterom objavio je svoj prvi rad — Atlas Grčke i njenih kolonija (nem. Atlas von Hellas und den hellenischen Kolonien) kojim se istaknuo u sferi istorijske kartografije. Nedugo potom, Kipert je sastavio i Istorijsko-geografski atlas starog sveta (nem. Historisch-geographischer Atlas der alten Welt). Godine 1863. u Berlinu je izdat i Antički atlas (lat. Atlas antiquus) na nemačkom jeziku koji je narednih decenija bio preveden i na engleski, francuski, ruski, holandski i italijanski jezik.

Godine 1893. Kipert je na latinskom izdao i prvi veliki atlas antičkog sveta pod nazivom Formae orbis antiqui, koji se delom temeljio i na njegovim putovanjima osmanlijskom Malom Azijom. Kipert je predavao geografiju na Berlinskom univerzitetu od 1854. godine, pa do svoje smrti, 21. aprila 1899. godine,[1] a opsežan i nedovršeni rad koji je ostavio iza sebe nastavio je da dorađuje njegov sin Ričard.

Kipertova ostrva u Arktičkom okeanu dobila su ime po njemu.[2]

Dela

[uredi | uredi izvor]
  • (jezik: nemački) Topographisch-historischer Atlas von Hellas und den hellenischen Colonien (Berlin, 1848)
  • (jezik: nemački) Historisch-geographischer Atlas der alten Welt (Vajmar, 1851)
  • (jezik: nemački) Karte von Palastina für Schulen (Berlin, 1857)
  • (jezik: nemački) Atlas antiquus (Berlin, 1863)
  • (jezik: nemački) General-karte des Osmanischen Reiches in Asien (Berlin, 1867)
  • (jezik: italijanski) Mirabilia Romae, e codicibvs vaticanis emendata (Rim, 1869)
  • (jezik: nemački) Neuer hand atlas über alle theile der erde (Berlin, 1871)
  • (jezik: engleski) A manual of ancient geography (London, 1881)
  • (jezik: nemački) Lehrbuch der alten geographie (Berlin, 1878)
  • (jezik: francuski) Manuel de géographie ancienne (Pariz, 1887)
  • (jezik: nemački) Formae orbis antiqui (Berlin, 1893)
  • (jezik: latinski) Formae urbis Romae antiquae (Berlin, 1896)

Galerija

[uredi | uredi izvor]
  • Imperium Romanum (reizdanje iz 1903)
    Imperium Romanum
    (reizdanje iz 1903)
  • Nova generalna mapa Azijskih/Istočnih provincija Osmanskog carstva: Bez Arabije
    Nova generalna mapa Azijskih/Istočnih provincija Osmanskog carstva: Bez Arabije
  • Austrougarska i Rumunija (etnička karta)
    Austrougarska i Rumunija (etnička karta)
  • Etnička mapa Balkanskog poluostrva (1882)
    Etnička mapa Balkanskog poluostrva (1882)

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „New General Map of the Asian/Eastern Provinces of the Ottoman Empire: Without Arabia”. World Digital Library. 1884—1912. Pristupljeno 2013-07-25. 
  2. ^ „Stadnamn i norske polarområde: Kiepertøya (Svalbard).”. Arhivirano iz originala 03. 06. 2016. g. Pristupljeno 29. 09. 2017. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хајнрих_Киперт&oldid=27430659”