Hičensova britva
| Deo serije o ateizmu |
| Ateizam |
|---|
Hičensova britva je epistemološka britva koja tvrdi da se teret dokazivanja istinitosti tvrdnje nalazi kod onoga koji iznosi tvrdnju, a ako nema dokaza, tvrdnja je neosnovana i protivnici ne moraju da debatuju o njoj kako bi je odbacili. Drugim rečima, protivnik ne mora raspravljati o neosnovanim tvrdnjama.
Pregled
[uredi | uredi izvor]Koncept je nazvan po novinaru i piscu Kristoferu Hičensu koji ga je u članku iz 2003. godine formulisao kao: "Ono što se tvrdi bez dokaza se može bez dokaza i opovrći".[1][2] Koncept je namerno nazvan Hičensova britva kako bi podsećao na Okamovu britvu. Britva se takođe pojavljuje i u Bog nije veliki: kako religija truje sve, knjizi koju je Hičens objavio 2007. godine.[3]
Hičensova britva je prevod latinske izreke "Quod gratis asseritur, gratis negatur" koja se koristila u 19. veku.[4][5]
Vidi takođe
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Hitchens, Christopher (20. 10. 2003). „Mommie Dearest”. Slate. Pristupljeno 24. 4. 2016.
- ^ McGrattan, Cillian (2016). The Politics of Trauma and Peace-Building: Lessons from Northern Ireland. Abingdon: Routledge. str. 2. ISBN 978-1138775183.
- ^ Hitchens, Christopher (2007). God Is Not Great: How Religion Poisons Everything. New York, NY: Twelve Books. str. 150. ISBN 978-1843545743.
- ^ Reinhardt, Damion (25. 7. 2015). „The Long History of Hitchens' Razor”. Skeptic Ink. Pristupljeno 31. 3. 2017.
- ^ Jon R. Stone, The Routledge Dictionary of Latin Quotations (2005). str. 101.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Hitchens, Christopher (2007). God Is Not Great: How Religion Poisons Everything. New York, NY: Twelve Books. str. 150. ISBN 978-1843545743.
- McGrattan, Cillian (2016). The Politics of Trauma and Peace-Building: Lessons from Northern Ireland. Abingdon: Routledge. str. 2. ISBN 978-1138775183.