Pređi na sadržaj

Hremonidin rat

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hremonidin rat

Novac sa likom Antigona Gonata
Vreme267. godina p. n. e. - 262. godina p. n. e.
Mesto
Ishod Makedonska pobeda
Sukobljene strane
Antička Makedonija Antička Grčka
Egipat
Komandanti i vođe
Antigon II Gonata Hremonida
Arej I
Ptolemej II Filadelf
Jačina
nepoznati nepoznati
Žrtve i gubici
nepoznati nepoznati

Hremonidin rat (267. god. p. n. e. — 261. god. p. n. e.) vođen je između Grčke i Makedonije i predstavlja jedan od poslednjih pokušaja Grčke da se oslobodi makedonske prevlasti.

Pod uticajem Egipta, koji je zazirao od jačanja Makedonije pod Antigonom Gonatom, Atinjani pod braćom Glaukonom i Hremonidom u avgustu 267. p. n. e. zbacili su promakedonsku vlast svoga grada i stupili u savez sa Egiptom kojem se pridružila Sparta, a za njom je pošlo i više grčkih gradova-država Peloponeza. Antigon je u proleće 266. p. n. e. upao u Atiku dok je Arej sa spartanskim snagama Peloponeza došao pred Korintsku prevlaku koju su Makedonci držali i utvrdili. Egipatska flota se pod Makedoncem Patroklom pojavila u zalivu Saronikos. Antigon je krenuo kroz Megaru na Areja, ali je pobuna Gala u njegovoj vojsci paralizovala dalje akcije. Naredne godine Antigon je tukao Areja pod zidinama Korinta posle čega su se mnoge peloponeske države povukle iz saveza. Tek 264. p. n. e. epirski kralj Aleksandar upao je u Makedoniju, ali je tučen i izbačen. Pošto je ostala sama, opsednuta Atina branila se do krajnjih mogućnosti. Predala se 262. p. n. e. naterana glađu.

Ovaj rat je ojačao uticaj Makedonije na Peloponezu, a Atina, iako joj je 255. p. n. e. vraćena autonomija, izgubila je još više u političkom značaju.

Reference

[uredi | uredi izvor]