Pređi na sadržaj

Okskarbazepin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Actinium)
Okskarbazepin
Klinički podaci
Prodajno imeActinium, Barzepin, Carbox, Deprectal
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije2 h
Identifikatori
CAS broj28721-07-5 ДаY
ATC kodN03AF02 (WHO)
PubChemCID 34312
DrugBankDB00776 ДаY
ChemSpider31608 ДаY
KEGGC07492 ДаY
ChEBICHEBI:7824 ДаY
ChEMBLCHEMBL1068 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC15H12N2O2
Molarna masa252,268
  • NC(=O)N1C2=CC=CC=C2CC(=O)C2=CC=CC=C12
  • InChI=1S/C15H12N2O2/c16-15(19)17-12-7-3-1-5-10(12)9-14(18)11-6-2-4-8-13(11)17/h1-8H,9H2,(H2,16,19) ДаY
  • Key:CTRLABGOLIVAIY-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja2.155 °C (3.911 °F)

Okskarbazepin je organsko jedinjenje, koje sadrži 15 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 252,268 Da.[1][2][3]

Osobine

[uredi | uredi izvor]
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 2
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 2,1
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -3,1
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 63,4

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Mazza M, Della Marca G, Di Nicola M, Martinotti G, Pozzi G, Janiri L, Bria P, Mazza S: Oxcarbazepine improves mood in patients with epilepsy. Epilepsy Behav. 2007 May;10(3):397-401. Epub 2007 Feb 14. PMID 17300991
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).