Šarl Lisjen Bonaparta

Šarl Lisjen Bonaparta
Lični podaci
Datum rođenja	(1803-05-24)24. maj 1803.
Mesto rođenja	Pariz, Francuski konzulat
Datum smrti	29. jul 1857.(1857-07-29) (54 god.)
Mesto smrti	Pariz, Drugo francusko carstvo
Naučni rad
Polje	Zoologija

Šarl Lisjen Žil Loran Bonaparta ili Karlo Lučano Đulio Lorenco Bonaparta (fr. Charles Lucien Jules Laurent Bonaparte, ital. Carlo Luciano Giulio Lorenzo Bonaparte; 24. maj 1803. – 29. jul 1857) — bio je francuski biolog i ornitolog. Nosio je titulu „Knez Kanina i Muzinjana“, koju je nasledio od svog oca, Lisjena Bonaparte.

Biografija

Bonaparta je rođen u Parizu, u porodici Lisjena Bonaparte, mlađeg brata cara Napoleona Bonaparte. Odrastao je u Italiji, gde je preuzeo titulu svoga oca. U Briselu se 29. juna 1822. oženio svojom sestrom od strica Zenaidom. Ubrzo nakon venčanja, par se preselio u Filadelfiju (SAD), gde su živeli sa njegovim svekrom i stricem Žozefom Bonapartom. Pre odlaska iz Italije, Šarl je otkrio novu vrstu ptice, ševarskog trstenjaka, do tada nepoznatog nauci, a u toku puta otkrio je Vilsonovog malog burnjaka. Nakon što je stigao u SAD, Bonaparta je predstavio svoj rad o ovoj novoj vrsti ptice, koja je kasnije u čast ornitologa Aleksandra Vilsona, nazvana Vilsonov mali burnjak.

Potom se posvetio izučavanju ornitologije SAD, te je preradio Vilsonovo delo „Ornitologija ili Istorija ptica Sjedinjenih Američkih Država“ (Ornithology or History of the Birds of the United States). Izmenjeno izdanje objavio je između 1825. i 1833. Pokušao je da 1824. izdejstvuje prijem do tada nepoznatog Džona Džejmsa Odibona u „Prirodnjačku akademiju Filadelfije”, no nije uspeo u tome zbog protivljenja Džordža Orda.

Krajem 1826. Bonaparta se sa porodicom vratio u Evropu. Otišao je u Nemačku, gde se sreo sa Filipom Jakobom Krečmarom, zatim je u Engleskoj posetio Džona Edvarda Greja u Britanskom muzeju i ponovo se sreo sa Odibonom. Sa porodicom se 1828. preselio u Rim. U Italiji je organizovao nekoliko naučnih skupova i održao brojna predavanja o američkoj i evropskoj ornitologiji, kao i o drugim oblastima Prirodne istorije. Između 1832. i 1841, Bonaparta je objavio svoje delo o životinjama Italije, naslovljeno „Ikonografija italijanske faune“ (Iconografia della Fauna Italica) i rad Specchio Comparativo delle Ornithologie di Roma e di Filadelfia, u kojem raspravlja o odlikama vrsta ptica iz Filadelfije u poređenju sa onima iz Rima. U ovom periodu svog rada stvorio je rod zenaida (Zenaida) u čast svoje supruge.

Postao je knez Kanina i Muzinjana 1840, nakon očeve smrti, a zatim se uključio u politiku i priklonio se anti-austrijskoj partiji 1848. Međutim, nije izgubio interesovanje za nauku, organizovao je i predsedavao većim brojem naučnih kongresa u Italiji.

Izbran je u rimsku skupštinu 1849. i uzeo je učešće u stvaranju kratkotrajne Rimske Republike, uživao je veliku podršku kao poslanik Viterboa. Iste godine učestvovao je u odbrani Rima od četrdeset hiljada francuskih vojnika koje je poslao njegov brat od strica, francuski car Napoleon III. Nakon poraza republikanske armije u julu 1849. napustio je Rim i otputovao u Marsej, no morao je da napusti zemlju po naredbi Napoleona III. Sledeće godine potvrdio je svoja politička ubeđenja, dajući Vilsonovoj rajskoj ptici naučno ime Cicinnurus respublica, u čast republikanskih ideala.

Posetio je Vilijema Džardina u južnoj Škotskoj. Zatim je počeo rad na metodičnoj klasifikaciji svih ptica na svetu, posećivao je muzeje širom Evrope da bi proučavao njihove ornitološke zbirke. Dobio je dozvolu da se vrati u Francusku 1850, ostao je u Parizu do kraja života. Postavljen je za direktora pariske botaničke bašte 1854. (Jardin des Plantes), a 1855. postao je strani član Kraljevske švedske akademije nauka. Pred smrt je izdao prvi tom dela „Pregled ptičjih rodova“ (Conspectus Generum Avium).

Dela

• „Američka ornitologija ili Prirodna istorija ptica koje naseljavaju Sjedinjene Američke Države“, u četiri toma (American Ornithology, or, The Natural History of Birds Inhabiting the United States; Filadelfija, 1825-1833). U ovom delu Bonaparta je naveo više od 100 vrsta ptica koje je otkrio.
• „Pregled ptičjih rodova“ (Conspectus Generum Avium; Lajden, 1850)
• „Kritički osvrt na evropsku ornitologiju“ (Revue critique de l'ornithologie Européenne; Brisel, 1850)
• „Monografija krstokljuna“ (Monographie des loxiens; Lajden, 1850) u saradnji sa H. Šlegelom
• „Katalog ptica Evrope“ (Catalogue des oiseaux d'Europe; Pariz, 1856)
• „Memoari“ (Memoirs; Njujork, 1836)

Zajedno sa M. Puanse, Bonaparta je izradio i dva opisna kataloga o golubima i papagajima. Među njegovim naučnim radovima se nalaze:

• „Osvrt na nomenklaturatu Vilsonove 'Ornitologije'“ (Observations on the Nomenclature of Wilson's ‘Ornithology’)
• „Kratak pregled ptica SAD“ (Synopsis of the Birds of the United States)
• „Katalog ptica SAD“ (Catalogue of the Birds of the United States)

Izvori

Literatura

• Thomas, Phillip Drennon (2002). „The emperor of nature: Charles-Lucien Bonaparte and his world. [Review of: Stroud, P.T. The emperor of nature: Charles-Lucien Bonaparte and his world. Philadelphia: U. of Pennsylvania Pr., 2000]”. Journal of American history (Bloomington, Ind.). 88 (4). str. 1517. PMID 16845779. 
• Stroud, Patricia Tyson (2000). The Emperor of Nature. Charles-Lucien Bonaparte and his World. ISBN 978-0-8122-3546-3. 
• Mearns, Barbara and Richard (1988). Biographies for Birdwatchers. ISBN 978-0-12-487422-0. 
• Ridley, Jasper - Garibaldi Viking Press (1976)
•  Herbermann, Charles, ur. (1913). „Charles-Lucien-Jules-Laurent Bonaparte”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 

Spoljašnje veze

• Zoologica - Göttingen State and University Library