Pređi na sadržaj

Granica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Državna granica)
Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Granica (višeznačna odrednica).
Granica između Italije i Švajcarske

Granica je linija koja u geografiji predstavlja među između dve države, oblasti, teritorije, regije i sl, u pogledu nadležnosti. Granice se obično definišu kao geografske granice, koje nameću karakteristike kao što su okeani i teren, ili politički subjekti kao što su vlade, suverene države, savezne države i drugi subnacionalni entiteti. Političke granice se mogu uspostaviti ratovanjem, kolonizacijom ili međusobnim sporazumima između političkih subjekata koji borave u tim oblastima;[1] stvaranje ovih sporazuma naziva se razgraničenjem.[2]

Neke granice — kao što su unutrašnje administrativne granice većine država ili međudržavne granice unutar Šengenskog prostora — su otvorene i potpuno nečuvene.[3] Većina spoljnih političkih granica je delimično ili u potpunosti kontrolisana i mogu se preći legalno samo na određenim graničnim prelazima; mogu se kontrolisati i susedne granične zone.

Tipovi granica

[uredi | uredi izvor]

Prema opštim osobenostima granice mogu biti:

Na nivou državnog uređenja granice se dele na:

Tipovi granične regulacije

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Granični prelaz

Regulisane granice

[uredi | uredi izvor]
Prelazak mosta u Kanadu, iz SAD. Ovo je Ambasadorski most.

Regulisane granice imaju različite stepene kontrole kretanja ljudi i trgovine između nacija i jurisdikcija. Većina industrijalizovanih zemalja ima propise o ulasku i zahtevaju jednu ili više od sledećih procedura: proveru vize, proveru pasoša ili carinsku proveru.[4] Većina regulisanih granica ima propise o imigraciji, vrstama divljih životinja i biljaka, i ilegalnim objektima kao što su droga ili oružje. Opšte granične propise postavljaju nacionalne i lokalne vlade i mogu se razlikovati u zavisnosti od nacije i trenutnih političkih ili ekonomskih uslova. Neke od najviše regulisanih granica na svetu imaju: Australija, Sjedinjene Države, Izrael, Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo i Ujedinjeni Arapski Emirati.[5] Ove nacije imaju granične agencije i organizacije koje kontroliše vlada koje sprovode politiku regulisanja granica na i unutar svojih granica.

Otvorene granice

[uredi | uredi izvor]
Indijski i pakistanski granični službenici na indijsko-pakistanskoj granici

Otvorena granica je deregulacija i/ili nedostatak regulative o kretanju lica između nacija i jurisdikcija. Ova definicija se ne primenjuje na trgovinu ili kretanje između zemljišnih površina u privatnom vlasništvu.[6] Većina nacija ima otvorene granice za putovanja unutar svojih zemalja, mada autoritarnije države mogu ograničiti slobodu unutrašnjeg kretanja svojih građana, kao na primer u bivšem SSSR-u. Međutim, samo nekoliko nacija je deregulisalo otvorene granice sa drugim nacijama, primer za to su evropske zemlje prema Šengenskom sporazumu ili otvorena granica Belorusije i Rusije.[7] Otvorene granice su nekada bile veoma česte među svim nacijama, međutim to je postalo manje uobičajeno nakon Prvog svetskog rata, što je dovelo do regulisanja otvorenih granica, čineći ih manje uobičajenim i više neizvodljivim za većinu industrijalizovanih nacija.[8]

Demilitarizovane zone

[uredi | uredi izvor]

Demilitarizovana zona (DMZ) je granica koja razdvaja dve ili više nacija, grupa ili armija koje su se složile da zabrane upotrebu vojnih aktivnosti ili sile unutar graničnog područja. DMZ može delovati kao ratna granica, linija prekida vatre, rezervat za divlje životinje ili de fakto međunarodna granica. Primer demilitarizovane međunarodne granice je 38. paralela između Severne i Južne Koreje.[9] Druge značajne zone DMZ obuhvataju Antarktik i svemir (koji se sastoji od celog prostora udaljenog 100 milja od zemljine površine), obe su sačuvane za svetska istraživanja i istraživanja.[10][11]Zabrana kontrole od strane nacija može učiniti DMZ neizloženim ljudskom uticaju i tako se razviti u prirodnu granicu ili rezervat divljih životinja, kao što su Korejska demilitarizovana zona, Vijetnamska demilitarizovana zona i Zelena linija na Kipru.[12][13]

Granična ekonomija

[uredi | uredi izvor]
Granica Sjedinjenih Država i Meksika: San Dijego-Tihuana.
Granični zid na plaži koji razdvaja Sjedinjene Države i Meksiko

Granice potkopavaju ekonomsku aktivnost i razvoj smanjujući trgovinsku aktivnost.[14][15][16]

Prisustvo granica često podstiče određene ekonomske karakteristike ili anomalije. Gde god dve jurisdikcije dođu u kontakt, pojavljuju se posebne ekonomske mogućnosti za pograničnu trgovinu. Krijumčarenje predstavlja klasičan slučaj; naprotiv, pogranični region može cvetati na pružanju akciza ili uvozno-izvoznih usluga — legalnih ili kvazi-legalnih, korumpiranih ili legitimnih. Različiti propisi sa obe strane granice mogu podstaći službe da se pozicioniraju na toj granici ili blizu nje: stoga se snabdevanje pornografijom, prostitucijom, alkoholom, vatrometom i/ili narkoticima može grupirati oko granica, gradskih granica, okružnih linija, luka i aerodroma. U više planiranom i zvaničnom kontekstu, specijalne ekonomske zone (SEZ) često imaju tendenciju da se grupišu u blizini granica ili luka.

Čak i ako se roba ne smatra nepoželjnom, države će i dalje nastojati da dokumentuju i regulišu prekograničnu trgovinu kako bi naplatile carine i ostvarile korist od deviznih prihoda.[17] Dakle, postoji koncept nezvanične trgovine robom inače legalne; na primer, prekogranična trgovina stokom od strane stočara na Rogu Afrike. Etiopija svake godine nezvanično proda oko 250 do 300 miliona dolara stoke Somaliji, Keniji i Džibutiju, što je preko 100 puta više od zvanične procene.[17]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Slater, Terry (2016). „The Rise and Spread of Capitalism”. Ur.: Daniels, Peter; Bradshaw, Michael; Shaw, Denis; Sidaway, James; Hall, Tim. An Introduction To Human Geography (5th izd.). Pearson. str. 47. ISBN 978-1-292-12939-6. 
  2. ^ Sidaway, James; Grundy-Warr, Carl (2016). „The Place of the Nation-State”. Ur.: Daniels, Peter; Bradshaw, Michael; Shaw, Denis; Sidaway, James; Hall, Tim. An Introduction To Human Geography (5th izd.). Pearson. ISBN 978-1-292-12939-6. 
  3. ^ Fehlen, Fernand (2017). „Mental Barriers Replacing Nation-State Borders”. Ur.: Andrén, Mats; Lindkvist, Thomas; Söhrman, Ingmar; Vajta, Katharina. Cultural Borders of Europe: Narratives, Concepts and Practices in the Present and the Past. Berghahn Books. str. 122. ISBN 978-1-78533-591-4. 
  4. ^ Vogeler, Ingolf. „Types of International Borders along the U.S.-Mexico Border”. www.siue.edu. Pristupljeno 28. 7. 2018. 
  5. ^ Groundwater, Ben (30. 11. 2016). „Border Force: The world's toughest customs and immigration”. Traveller (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 7. 2018. 
  6. ^ „open border Definition in the Cambridge English Dictionary”. 3. 5. 2016. Arhivirano iz originala 3. 5. 2016. g. Pristupljeno 27. 7. 2018. 
  7. ^ Anonymous (6. 12. 2016). „Schengen Area - Migration and Home Affairs - European Commission”. Migration and Home Affairs - European Commission (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 7. 2018. 
  8. ^ „International Union for the Scientific Study of Population : XXIV General Population Conference, Salvador da Bahia, Brazil : Plenary Debate no 4” (PDF). Population Environment Research. 24. 8. 2001. Arhivirano iz originala (PDF) 1. 8. 2014. g. Pristupljeno 26. 7. 2018. 
  9. ^ „demilitarized zone (DMZ) | Definition, Facts, & Pictures”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 7. 2018. 
  10. ^ „Antarctic Treaty | 1959”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 7. 2018. 
  11. ^ „Outer Space Treaty | 1967”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 7. 2018. 
  12. ^ „Wildlife preserve planned for Korean demilitarized zone”. The New York Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 7. 2018. 
  13. ^ Ahearn, Ashley. „Military Zones Mean Boon For Biodiversity” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 26. 7. 2018. g. Pristupljeno 26. 7. 2018. 
  14. ^ Anderson, James E.; van Wincoop, Eric (2003). „Gravity with Gravitas: A Solution to the Border Puzzle”. American Economic Review (na jeziku: engleski). 93 (1): 170—192. ISSN 0002-8282. S2CID 7277314. doi:10.1257/000282803321455214. 
  15. ^ Nagy, Dávid Krisztián (2022). „Trade and Urbanization: Evidence from Hungary”. American Economic Journal: Microeconomics (na jeziku: engleski). 14 (3): 733—790. ISSN 1945-7669. S2CID 239873111. doi:10.1257/mic.20180270 Slobodan pristup. 
  16. ^ Brakman, Steven; Garretsen, Harry; van Marrewijk, Charles; Oumer, Abdella (2012). „The Border Population Effects of EU Integration”. Journal of Regional Science (na jeziku: engleski). 52 (1): 40—59. S2CID 55067930. doi:10.1111/j.1467-9787.2011.00752.x. 
  17. ^ a b Pavanello, Sara (2010). „Working across borders – Harnessing the potential of cross-border activities to improve livelihood security in the Horn of Africa drylands”. Overseas Development Institute. London. Arhivirano iz originala 12. 11. 2010. g. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Granica na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Граница&oldid=27934200”