Pređi na sadržaj

Bruto domaći proizvod

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Gross domestic product)
Ekonomija
Ekonimija po regijama
Opšti aspekti
Metodologija
Polja i podele
Ekonomske ideologije

Bruto domaći proizvod (BDP; engl. Gross domestic product, GDP) je ukupna vrednost proizvedenih krajnjih (finalnih) dobara i pruženih usluga (proizvodnih i neproizvodnih) u jednoj zemlji u određenom vremenskom razdoblju (najčešće godinu dana).[1][2][3][4] To je ekonomski izraz koji predstavlja ukupnu proizvodnju krajnjih roba i usluga, ostvarenu u nacionalnoj ekonomiji (domicilnoj zemlji), bez obzira na vlasništvo. To podrazumeva da BDP uključuje vrednost proizvodnje stranih lica (preduzeća) u zemlji, a isključuje aktivnosti preduzeća u vlasništvu domaćih stanovnika u inostranstvu. BDP predstavlja ukupno stvoren domaći dohodak.


„Bruto domaći proizvod po tržišnim cenama“ (engl. Gross domestic product at market prices – po tržišnoj koncepciji) predstavlja krajnji rezultat proizvodne aktivnosti. Sastoji se od ukupne proizvodnje dobara i usluga umanjene za međufaznu potrošnju. Dobija se a) sabiranjem bruto dodatne vrednosti svih proizvodnih jedinica rezidenata ili b) sabiranjem svih dohodaka ostvarenih u tekućoj proizvodnji (zarade zaposlenih, poslovni višak, amortizacija osnovnih sredstava) i poreza na proizvode umanjenih za subvencije ili v) sabiranjem vrednosti dobara i usluga za finalnu potrošnju, obračunatih po nabavnim cenama i umanjenih za vrednost uvoza dobara i usluga.

Najčešće korišćen makroekonomski agregat u Sistemu nacionalnih računa je bruto domaći proizvod, koji predstavlja meru finalne proizvodnje. Naime, proizvodnja se u sistemu nacionalnih računa definiše po širem konceptu i obuhvata niz usluga (finansijske usluge, obrazovanje, zdravstvo, socijalna zaštita, delatnost državne uprave i odbrane, usluge privrednih i stručnih udruženja, humanitarnih organizacija, udruženja građana itd.) koje nisu obuhvaćene društvenim proizvodom po materijalnom konceptu proizvodnje. Bruto domaći proizvod (po sistemu nacionalnih računa) ne treba mešati sa društvenim bruto proizvodom (po materijalnom konceptu), makroekonomskim agregatom korišćenim u socijalističkoj Jugoslaviji.

BDP (nominalni) po glavi stanovnika, međutim, ne odražava razlike u troškovima života i stopama inflacije u zemljama; stoga, korišćenje osnovice BDP-a po stanovniku po paritetu kupovne moći (PPP) može biti korisnije za poređenje životnog standarda među državama, dok je nominalni BDP korisniji za poređenje nacionalnih ekonomija na međunarodnom tržištu.[5] Ukupni BDP se takođe može raščlaniti na doprinos svake industrije ili sektora privrede.[6] Odnos BDP-a prema ukupnom stanovništvu regiona je BDP po glavi stanovnika i isti se naziva Prosečni životni standard.

Definicije BDP-a održavaju brojne nacionalne i međunarodne ekonomske organizacije. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) definiše BDP kao „zbirnu meru proizvodnje jednaku zbiru bruto dodate vrednosti svih rezidentnih i institucionalnih jedinica koje se bave proizvodnjom i uslugama (plus svi porezi i minus sve subvencije, na proizvodima koji nisu uključeni u vrednost njihovih proizvoda)".[7] U jednoj publikaciji MMF-a se navodi da „BDP meri novčanu vrednost krajnjih dobara i usluga - koje kupuje krajnji korisnik - proizvedenih u nekoj zemlji u određenom vremenskom periodu (recimo kvartal ili godinu dana).“[8]

BDP se često koristi kao metrika za međunarodna poređenja, kao i široka mera ekonomskog napretka. Često se smatra „najmoćnijim svetskim statističkim pokazateljem nacionalnog razvoja i napretka“.[9] Međutim, kritičari imperativa rasta često tvrde da mere BDP-a nikada nisu imale za cilj merenje napretka i izostavljaju ključne druge eksterne faktore, poput ekstrakcije resursa, uticaja na životnu sredinu i neplaćenog domaćeg rada.[10] Kritičari često predlažu alternativne ekonomske modele poput „ekonomije uštipka” koji koriste druge mere uspeha ili alternativne pokazatelje poput OECD-ovog indeksa boljeg života kao bolje pristupe merenju uticaja ekonomije na ljudski razvoj i blagostanje.

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Tromesečni bruto domaći proizvod
Karta svetskih ekonomija prema veličini BDP-a (nominalna) u USD, Svetska banka, 2014.[11]
Procentualno učešće zemalja Komonvelta u BDP-u

Vilijam Peti je došao do osnovnog koncepta BDP-a kako bi napao stanodavce protiv nepoštenog oporezivanja tokom ratova između Holanđana i Engleza vođenih između 1654. i 1676.[12] Čarls Davenant je dalje razvio metod 1695.[13] Savremeni koncept BDP-a prvi je razvio Sajmon Kuznec za izveštaj Američkog Kongresa 1934.[14] U ovom izveštaju, Kuznec je upozorio da BDP ne treba da se koristi kao mera blagostanja[14] (vidi dole pod ograničenjima i kritikama). Nakon konferencije u Breton Vudsu 1944. godine, BDP je postao glavno oruđe za izražavanje ekonomskog stupnja jedne zemlje.[15] U to vreme je bruto nacionalni proizvod (BNP) bio poželjna procena, koja se razlikovala od BDP-a po tome što je merila proizvodnju građana zemlje u zemlji i inostranstvu, a ne njene 'rezidentne institucionalne jedinice' (pogledajte gornju definiciju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj). Prelazak sa BNP-a na BDP u SAD izvršen je 1991. godine, zaostajući za većinom drugih nacija. Uloga koju su merenja BDP-a imala u Drugom svetskom ratu bila je ključna za kasnije političko prihvatanje vrednosti BDP-a kao pokazatelja nacionalnog razvoja i napretka.[16] Ključnu ulogu ovde je odigralo Ministarstvo trgovine SAD pod vođstvom Miltona Gilberta, gde su Kuznecove ideje bile ugrađene u institucije.

Istoriju koncepta BDP-a treba razlikovati od istorije mnogobrojnih promena načina njegove procene. Dodata vrednost preduzeća se relativno lako može izračunati na osnovu njihovim izveštaja, ali je dodata vrednost javnog sektora, finansijske industrije i stvaranja nematerijalne imovine složenija. Ove aktivnosti postaju sve važnije u razvijenim ekonomijama, a međunarodne konvencije koje uređuju njihovu procenu i njihovo uključivanje ili isključivanje u BDP redovno se menjaju u pokušaju da idu u korak sa napretkom industrije. Prema rečima jednog akademskog ekonomiste, „stvarni broj BDP-a je, dakle, proizvod ogromnog mnoštva statističkih podataka i komplikovanog niza procesa koji se izvode na sirovim podacima kako bi se uklopili u konceptualni okvir.”[17]

BDP je postao istinski globalan 1993. godine kada ga je Kina zvanično usvojila kao pokazatelj ekonomskih performansi. Kina se ranije oslanjala na nacionalni računovodstveni sistem inspirisan marksizmom.[18]

Bruto nacionalni proizvod naspram bruto domaćeg proizvoda

[uredi | uredi izvor]

„Bruto nacionalni proizvod“ (BNP; engl. Gross national product, GNP) predstavlja ukupnu proizvodnju finalnih roba i usluga jedne nacionalne ekonomije, u određenom periodu po tržišnim cenama. On uključuje sve dohotke domaćih lica ostvarene ekonomskim aktivnostima u zemlji i inostranstvu. BNP meri ukupan dohodak zarađen od strane nacije. Na primer, ukoliko građanin Srbije poseduje stambenu zgradu u Minhenu, zakupni dohodak koji zaradi je deo nemačkog BDP-a, zato što je zarađen u Nemačkoj. Ali kako je ovaj zakupni dohodak činilac plaćanja inostranstvu, u krajnjem svođenju računa ipak nije deo nemačkog BDP-a, već srpskog. Drugim rečima, bruto nacionalni proizvod uključuje dohotke (plate, profite i zakupninu – rentu) od ostatka sveta, a isključuje plaćanja činilaca dohotka ostatku sveta, tj.:

BNP = BDP + plaćanje činilaca iz inostranstva – plaćanja činilaca inostranstvu

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Devetaković, dr Stevan. „Makroekonomski agregati (prezentacija)”. Ekonomski fakultet Beograd. str. 7. Arhivirano iz originala 10. 01. 2017. g. Pristupljeno 04. 12. 2017. 
  2. ^ „Finance & Development”. Finance & Development | F&D (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 2. 2019. 
  3. ^ „Gross Domestic Product | U.S. Bureau of Economic Analysis (BEA)”. www.bea.gov. Pristupljeno 23. 2. 2019. 
  4. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 185. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ Hall, Mary. „What Is Purchasing Power Parity (PPP)?”. Investopedia. Pristupljeno 23. 2. 2019. 
  6. ^ Dawson, Graham (2006). Economics and Economic Change. FT / Prentice Hall. str. 205. ISBN 0-273-69351-4. 
  7. ^ „OECD”. Arhivirano iz originala 27. 06. 2021. g. Pristupljeno 14. 8. 2014. 
  8. ^ Callen, Tim. „Gross Domestic Product: An Economy's All”. IMF. Pristupljeno 3. 6. 2016. 
  9. ^ Lepenies, Philipp (2016). The Power of a Single Number: A Political History of GDP. New York: Columbia University strategy-3-1-33252415-37392257_9257a4574cf75f9d33bf6a486ecb145d these measures affects in greater extent, the GDP will already be drastically affected by the health crisis the world is experiencing by COVID-19, which will reduce these expectations. 
  10. ^ Raworth, Kate (2017). Doughnut economics : seven ways to think like a 21st-century economist. London. ISBN 978-1-84794-138-1. OCLC 974194745. 
  11. ^ „GDP (Official Exchange Rate)” (PDF). World Bank. Pristupljeno 24. 8. 2015. 
  12. ^ „Petty impressive”. The Economist. 21. 12. 2013. Pristupljeno 1. 8. 2015. 
  13. ^ Coyle, Diane (6. 4. 2014). „Warfare and the Invention of GDP”. The Globalist. Pristupljeno 1. 8. 2015. 
  14. ^ a b Congress commissioned Kuznets to create a system that would measure the nation's productivity in order to better understand how to tackle the Great Depression.Simon Kuznets, 1934. "National Income, 1929–1932". 73rd US Congress, 2d session, Senate document no. 124, page 5-7 Simon Kuznets, 1934. "National Income, 1929–1932". 73rd US Congress, 2d session, Senate document no. 124, page 5-7 Simon Kuznets, 1934. "National Income, 1929–1932". 73rd US Congress, 2d session, Senate document no. 124, page 5-7. https://fraser.stlouisfed.org/title/971
  15. ^ Dickinson, Elizabeth. „GDP: a brief history”. ForeignPolicy.com. Pristupljeno 25. 4. 2012. 
  16. ^ Lepenies, Philipp (april 2016). The Power of a Single Number: A Political History of GDP. Columbia University Press. ISBN 9780231541435. 
  17. ^ Coyle, Diane (2014). GDP: A Brief but Affectionate History. Princeton University Press. str. 6. ISBN 9780691156798. 
  18. ^ Heijster, Joan van; DeRock, Daniel (29. 10. 2020). „How GDP spread to China: the experimental diffusion of macroeconomic measurement”. Review of International Political Economy. 0: 1—23. ISSN 0969-2290. doi:10.1080/09692290.2020.1835690 Slobodan pristup. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Bruto domaći proizvod na Vikimedijinoj ostavi.
Vikicitat ima citate vezane za članak Bruto domaći proizvod.
Globalno
Podaci
Članci i knjige
Bibliotečki resursi o
Gross domestic product
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бруто_домаћи_производ&oldid=28464759”