Пређи на садржај

Ђинијев индекс

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Џини коефицијент)
Ђинијев индекс по државама у свету 2017.
Ђинијев индекс друштвеног дохотка у свету према подацима CIA Factbook од 1989. до 2009.

Ђинијев индекс, такође познат као Ђинијев коефицијент,[1] представља најчешће коришћену меру дисперзије, а користи се као мера неједнакости прихода, неједнакост дистрибуције или расподеле богатства. Генерално, показује се концентрација тржишта, а коефицијент је произашао из Лоренцове криве дистрибуције. Вредности му се крећу између 0 и 1, где низак Ђинијев индекс представља једнаку расподелу прихода или богатства, а висок Ђинијев индекс представља неједнаку расподелу.[2] Италијански статистичар и социолог Корадо Ђини је измислио и први објавио Ђинијев индекс 1912. године[3] у свом раду Варијабилност и променљивост (итал. Variabilità e mutabilità).[4][5]

У случају апсолутне једнакости Ђинијевог коефицијент има вредност 0 и тада сви имају тачно исти приход. Док у случају апсолутне неједнакости, Ђинијев коефицијент има вредност 1, односно једна особа има све приходе, а остали немају приходе.[6][7] Теоретски је могуће да вредност Ђинијев индекса буде и већа од 1, уколико су приходи неке особе имају негативан приход осталих.

Постоје проблеми при објашњењу Ђинијевог коефицијента. Демографска структура треба да се узме у обзир. Државе са старијом структуром, или где постоји високи наталитет, доживљавају скок Ђинијевог индекса.[8]

Ђинијев коефицијент у пракси

[уреди | уреди извор]
Приказивање једнакости резидената једне земље путем Ђинијевог индекса дистрибуције дохотка

Ђинијев коефицијент рангира учешће учесника од најмањег до највећег, а затим се врши њихова кумулација. Тако се добија крива (права линија под углом од 45 степени) којом се врши компарација са кривом једнаких тржишних учешћа. Крива концетрације је основа за израчунавање овог коефицијента. Идеална конкуренција јесте она која је представљена линијом под углом од 45 степени. Она подразумева да сви учесници на тржишту имају исту снагу. Уколико се она и реална крива са стварним стањем на тржишту поклапају тада су сви тржишни актери равноправни. Такво стање у пракси не постоји За такво стање, Ђинијев коефицијент једнак је нули. Ако се добијена крива поклапа са доњом хоризонталном и левом вертикалном, тада је Ђинијев индекс једнак јединици. То је стање апсолутног монопола.[9]

Статистички подаци

[уреди | уреди извор]

Посматрано на нивоу света, Ђинијев индејс се креће у интервалу до око 25% (скандинавске и неке средњoевропске државе) и до око 60% (углавном афричке државе и Латинска Америка). За државе Организације за економску сарадњу и развој, Ђинијев коефицијент се креће у распону од 0,24 до 0,49, при чему је за Словенију најнижи, а за Чиле највиши.[10] Државе у Африци имају највиши Ђинијев индекс, при чему Јужноафричка република има највиши са 0,7.[11][12]

Према вредностима Ђинијевог индекса Србија се налази на нивоу просека држава региона.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Jevremović, Vesna (2019). Rečnik statističkih termina (PDF) (2. изд.). Београд: Републички завод за статистику Србије. стр. 76. ISBN 978-86-6161-188-9. 
  2. ^ Џини коефицијент, themarketcycle.blogspot.com. Приступљено 8. августа 2014.
  3. ^ „Corrado Gini”. Britannica.com/. Приступљено 23. 12. 2013. 
  4. ^ Gini, C. (1912). "итал. Variabilità e mutabilità" 'Variability and Mutability', C. Cuppini, Bologna, 156 pages. Reprinted in Memorie di metodologica statistica (Ed. Pizetti E, Salvemini, T). Rome: Libreria Eredi Virgilio Veschi (1955).
  5. ^ Gini, C. (1909). "Concentration and dependency ratios" (in Italian). English translation in Rivista di Politica Economica, 87 (1997), 769–789.
  6. ^ „Current Population Survey (CPS) – Definitions and Explanations”. US Census Bureau. 
  7. ^ Напомена: Џини коефицијент постаје 1 само у великим популацијама где једна особа добија све приходе. У посебном случају са две особе, када једна добија све, а друга ништа, Џини коефицијент износи 0,5. Уколико је узорак 5 особа, где четири немају прихода, а једна добија све, Џини коефицијент износи 0,8. За више информација, погледати: FAO, United Nations – Inequality Analysis, The Gini Index Module Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јул 2017) (PDF format), fao.org.
  8. ^ Проблем са Џини коефицијентом, Марко Пауновић, Тржишно решење, 12. март 2013. Приступљено 8. августа 2014.
  9. ^ Popović & Milanović 2010, стр. 124–125.
  10. ^ „Income distribution – Inequality: Income distribution – Inequality – Country tables”. OECD. 2012. 
  11. ^ „South Africa Overview”. The World Bank. 2011. 
  12. ^ Ali, Mwabu and Gesami (март 2002). „Poverty reduction in Africa: Challenges and policy options” (PDF). African Economic Research Consortium, Nairobi. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Popović, Goran; Milanović, Milan P. (2010). Osnove ekonomije za pravnike. Pravni fakultet Banja Luka. ISBN 978-99938-50-39-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђинијев_индекс&oldid=28985451”