Копа Америка 1979.
Детаљи такмичења | |
---|---|
Датум | 18. јул — 12. децембар 1979. |
Екипе | 10 (из 1. конфедерације) |
Стадиони | 12 (из 11 градова) |
Коначан пласман | |
Шампиони | Парагвај (2. титула) |
Друго место | Чиле |
Треће место | Перу |
Четврто место | Бразил |
Статистике турнира | |
Одиграно утакмица | 25 |
Постигнуто голова | 63 (2,52 по мечу) |
Укупно гледалаца | 1.144.000 (45.760 по мечу) |
Најбољи стрелац | Морел Передо (по 4. гола) |
Најбољи играч | Касељ[1] |
Копа Америка 1979. је било тридесет прво издање овог такмичења. Првенство је одржано од 18. јула до 12. децембра 1979. године. По други пут није постојало фиксно место одржавања турнира, а све утакмице су се играле током пет месеци у свакој земљи учесници. Шампион овог такмичења постала је репрезентација Парагваја, која је по други пут освојио Копа Америка (први пут 1953. у Перуу), победивши Чиле бољом гол-разликом након ремија у тајбрејк мечу.
У првој фази јужноамеричког турнира формиране су три групе од по три тима, са домаћим и гостујућим утакмицама. Бранилац титуле Перу је био слободан до полуфинала.
У финалу, ако је након реванша дошло до изједначења, доигравање се играло на неутралном терену, што је и овог пута било неопходно. Пошто је и ова трећа утакмица на неутралном терену завршена 0:0, Парагвај је постао шампион Јужне Америке захваљујући бољој гол-разлици која је остварена у прве две утакмице[2]. Парагвају је то била друга титула на Копа Америка након освајања прве титуле 1953. године. Плејоф утакмица у Буенос Ајресу одиграна је пред само 6.000 гледалаца. Пети пут у историји такмичења, укупна посета на свим утакмицама је прешла бројку од преко милион, али без обарања рекорда из 1945.
Светски шампион Аргентина је била тек трећа у својој групи, што је представљало изненађење турнира.
Учесници
[уреди | уреди извор]На првенству Јужне Америке учествовало десет репрезентација: Боливија, Перу, Бразил, Колумбија, Еквадор, Парагвај, Аргентина, Уругвај, Чиле и Венецуела. Репрезентација која је освојила прво место у групи је ишла у полуфинално такмичење. Победник полуфинала из две утакмице, гост домаћин, је ишао у финале.
2. Бразил
3. Боливија
4. Венецуела
5. Еквадор
6. Колумбија
7. Парагвај
8. Перу
9. Уругвај
10. Чиле
Градови домаћини и стадиони
[уреди | уреди извор]Буенос Ајрес, Аргентина | Буенос Ајрес, Аргентина | Ла Паз, Боливија | Рио де Жанеиро, Бразил | Сао Пауло, Бразил | Сантијаго, Чиле |
---|---|---|---|---|---|
Хосе Амалфитани | Монументал | Ернандо Силес | Маракана | Морумби | Насионал де Чиле |
Капацитет: 49.540 | Капацитет: 74.624 | Капацитет: 51.000 | Капацитет: 200.000 | Капацитет: 67.400 | Капацитет: 70.000 |
Богота, Колумбија | Кито, Еквадор | Асунсион, Парагвај | Лима Перу | Монтевидео, Уругвај | Сан Кристобал, Венецуела |
Ел Кампин | Олимпико Атахуалпа | Дефенсорес дел Чако | Насионал | Сентенарио | Полидепортиво |
Капацитет: 36.343 | Капацитет: 35.742 | Капацитет: 42.354 | Капацитет: 50.000 | Капацитет: 76.609 | Капацитет: 25.000 |
Први круг
[уреди | уреди извор]Тимови су били подељени у три групе од по три тима. Сваки тим је играо два пута (код куће и у гостима) против других тимова у својој групи, са два бода за победу, један бод за нерешено и без бодова за пораз. Победници сваке групе пласирали су се у полуфинале где их је чекао Перу као владајући шампион и као четврта репрезентација полуфинала
Група А
[уреди | уреди извор]Репрезентација | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Чиле | 4 | 2 | 1 | 1 | 10 | 2 | +8 | 5 |
Колумбија | 4 | 2 | 1 | 1 | 5 | 2 | +3 | 5 |
Венецуела | 4 | 0 | 2 | 2 | 1 | 12 | −11 | 2 |
Утакмице
[уреди | уреди извор]Група Б
[уреди | уреди извор]Репрезентација | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Бразил | 4 | 2 | 1 | 1 | 7 | 5 | +2 | 5 |
Боливија | 4 | 2 | 0 | 2 | 4 | 7 | −3 | 4 |
Аргентина | 4 | 1 | 1 | 2 | 7 | 6 | +1 | 3 |
Утакмице
[уреди | уреди извор]Група Ц
[уреди | уреди извор]Репрезентација | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Парагвај | 4 | 2 | 2 | 0 | 6 | 3 | +3 | 6 |
Уругвај | 4 | 1 | 2 | 1 | 5 | 5 | 0 | 4 |
Еквадор | 4 | 1 | 0 | 3 | 4 | 7 | −3 | 2 |
Утакмице
[уреди | уреди извор]Полуфинале
[уреди | уреди извор]Финале
[уреди | уреди извор]Финале се играло у две утакмице и победник, шампион је репрезентација са више победа. Пошто су обе репрезентације имале по једну победу, одиграна је трећа утакмица која је завршена нерешено, као одлучујући фактор је узета гол разлика (3:1) и Парагвај је по други пут постао шампион.
Прва утакмица
Друга утакмица
Плејоф
Листа стрелаца
[уреди | уреди извор]На овом првенству укупно 41 стрелаца је постигло 63 голова, титулу најбољег стрелца су поделили чилеанац Хорхе Передо и парагвајац Еухенијо Морел са по 4 постигнута гола.
4 гола 3 гола
2 гола 1 гол
|
|
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Especial Copa America: Los Mejores Jugadores edición por edición” (на језику: шпански). Goal.com. 2010-04-15. Приступљено 2012-09-06.
- ^ а б в г Oliver, Guy (1992). The Guinness Record of World Soccer. Guinness publishing. стр. 567. ISBN 0-85112-954-4.