Сива копрена
| Сива копрена | |
|---|---|
| Синоними | Grayout |
 | |
| Симулација стадијума у развоју сиве копрене. | |
| Специјалности | Ваздухопловна медицина |
Сива копрена је пролазно затамњење или замагљење светлости и боје, понекад праћено губитком периферног вида, као последица смањеног ретиналног прилива крви и праћена је сужењем видног поља (у виду тунелског вида).[1]
Сива копрена може бити и претеча пролазног губитка свести (синкопе) или црне копрене ( привремени губитак вида у току убрзања услед недовољне ретиналне перфузије крви, који претходи губитку свести) и узроковано је хипоксијом (низак ниво кисеоника у мозгу), често услед губитка крвног притиска.
Опоравак је обично брз. Сивило се може лако преокренути у лежећем положају јер кардиоваскуларни систем не мора да ради против гравитације да би крв стигла до мозга.
Етиологија
[уреди | уреди извор]
Сива копрена има различите могуће узроке:
- Шок, као што је хиповолемија, чак и у благом облику, као што је вађење крви.
- Изненадно устајање (ортостатска хипотензија), посебно код мамурних или особа који имају низак крвни притисак.
- Умор
- Хипервентилација, парадоксално: самоиндукована хипокапнија, као што је игра несвестице или замрачење у плиткој води.
- Пренапрезање у ваздухопловству.
- Напад панике
Фактори ризика
[уреди | уреди извор]- Извођење маневара са великим убрзањем током летења у ваздухопловству.
- Спуштање на ролеркостеру када је особа изложена дејству позитивних г-сила, посебно у вертикалним петљама и спиралам
Сива копрена у ваздухопловству
[уреди | уреди извор]Пилоти авиона могу да доживе сиву копрену када су изложени високим вредностима позитивне г-силе у маневрима ваздухопловом као што је петља или уско скретање, што тера крв у доње екстремитете тела и снижава крвни притисак у мозгу. Како највећи крвни судови теку паралелно са уздужном осовином тела, центрифугална сила која делује у смеру глава - седиште потискује крв из горњих делова тела у доње.[2] Крв из главе и врата сакупља се у крвним судовима изнад срца, а крв из осталих делова тела сакупља се у трбушној дупљи и доњим екстремитетима. Недостатак крви у мозгу изазива хипоксију, појаву несвестице и сиву копрену.
Ово је обрнуто од црвене копрене, која је резултат негативних г-сила узрокованих извођењем спољне петље, односно гурањем носа авиона надоле. Црвена копрена је опаснија јер може изазвати оштећење мрежњаче и хеморагични мождани удар.[3]
Пилоти авиона високих перформанси могу повећати своју отпорност на сиву копрену коришћењем заштитног ант г-одела, које контролише накупљање крви у доњим удовима, док још увек не постоји одело које би могло да контролише црвену копрену. У оба случаја, симптоми се могу одмах отклонити ублажавањем притиска на команде ваздухоплова и корекцију лета. Континуирана или тешка г-сила ће брзо напредовати до г-ЛОЦ (губитак свести изазван г-силом). Необучени појединци могу да издрже приближно 4г, док су борбени пилоти са г-оделима обучени да изводе маневре од 9г.
Изненађујуће, чак и током изражене сиве копренеа, где је визуелни систем озбиљно оштећен, пилоти и даље могу да чују, осећају и говоре. Црна копрена сивило и губитак свести су одвојени догађаји.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Mike Leahy; Zeron Gibson (2005-08-25). „G-Force Diary”. BBC/Open University. Архивирано из оригинала 2022-12-18. г. Приступљено 2009-11-20.
- ^ Braithwaite MG, Durnford SJ, Crowley JS, Rosado NR, Albano JP. "Spatial disorientation in U.S. Army rotary-wing operations." Aviation, Space, and Environmental Medicine. 69 (11): 1031-7(November 1998).
- ^ Eoin Harvey, MD, Physiological Effects of Positive G Forces, British Aerobatic Association, Архивирано из оригинала 2012-07-22. г., Приступљено 2009-11-20
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
