Ајше-султанија (ћерка Ахмеда I)
| Ајше-султанија | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1607 |
| Место рођења | Истанбул, |
| Датум смрти | мај 1657 (старост 49–50) |
| Место смрти | Истанбул, |
| Гроб | Џамија Ахмедија |
| Породица | |
| Супружник |
|
| Потомство | Мустафа-бег |
| Родитељи | Ахмед I Косем |
| султанија Османског царства | |
Ајше-султанија је била најстарија ћерка Ахмеда I и Косем-султаније.
Живот[уреди | уреди извор]
Детињство[уреди | уреди извор]
Ајше је рођена 1607. године[1]. Највероватније је добила име по тетки султана Ахмеда, Ајше-султанији, која је преминула пре њеног рођења.
Први брак[уреди | уреди извор]
Османске принцезе обично су биле удаване за утицајне османске званичнике од стране султана. Често су будући мужеви бирани од стране мајки османских принцеза на основу политичких предности. Међутим, принцезе су у браку имале привилегије које су их разликовале од других муслиманки: имале су право да буду једина жена свог супружника, да одбију да конзумирају брак док не буду спремне и да се разведу ако то желе. Ајше и њена сестра Фатма-султанија биле су екстремни примери, јер су се удавале неколико пута.
Ајше је удата као петогодишња девојчица за великог везира Насух-пашу[2]. Прославе њене веридбе и свадбене свечаности, као и прославе њене полусестре Гевхерхан са Окуз Кара Мехмед-пашом, које су се одвијале више месеци те 1612. године, биле су тако детаљно и екстравагантно украшене по наређењу њиховог оца Ахмеда I, да су биле широко запажене.
Ајше је почела да живи са својим мужем од јула 1614. године у палати насупрот округа Салачак, све док Насух-паша није погубљен 17. октобра 1614. године због подмићивања. Верује се да је Насух-паша погубљен пред девојчицом[3]. У пашиној смрти је имала удјела сестра султана, Шах-султанија.
Други брак[уреди | уреди извор]
Ајше се по наређењу полубрата Османа II удала 1620. године за намесника Будима, Каракаш Мехмед-пашу, све док паша није погинуо у рату против Пољске 14. септембра 1621.[4]
Трећи брак[уреди | уреди извор]
1624. године Косем султанија је дала Ајшину руку Хафиз Ахмед-паши[2]. Паша је након смрти великог везира Черкез Мехмед Али-паше постао велики везир, и био је на тој позицији све до 1. децембра 1626. године. Дана 25. октобра 1631. постао је поново велики везир, а пре тога је био намесник Вана. Погинуо је 10. фебруара 1632. током побуне јањичара.
Са њим је имала сина Мустафу-бега (1628-1670).
Четврти брак[уреди | уреди извор]
Само месец дана након убиства Хафиз-паше током побуне јањичара против њеног брата Мурата IV, Ајше је удата за Муртаза-пашом који је био намесник Дијарбекира. Међутим, заједнички живот је почео тек 1635. године. Стари и болесни муж, кога је мрзела према извештајима из Млетачке републике[5], умро је током Мурадове кампање против Јеревана 1. априла 1636. године.
Пети и шести брак[уреди | уреди извор]
Након смрти Муртаза-паше, Ајше је удата 1637. године за Џелеп Ахмед-пашу, који је био намесник Дамаска и Алепа. Ахмед-паша је током свог поновног постављања на место гувернера Дамаска убио неког племића, због чега је био по наређењу султана Ибрахима одведен у Истанбул и утамничен све до 1643, када је помилован и пуштен на слободу. Брак се завршио пашином смрћу у новембру 1644.[6]
Већ у марту 1645. године Ајше се удаје по наређењу своје мајке за Војнук Ахмед-пашу , гувернера Адане и адмирала флоте (1648-1649). Паша погинуо 28. јула 1649. године током Кандијског рата, када је у њега пуцао топ.[7]
Седми брак[уреди | уреди извор]
Ајше је 28. октобра 1654. била верена за Ибшир Мустафа-пашу[8]. Захваљујући браку, Мустафа-паша је добио место великог везира[9]. Забележено је да је са нестрпљењем чекала долазак свог будућег мужа који је каснио месецима - чак је послала неколико емисара да га доведу у главни град. Њен лични слуга Мерџан-ага је успео у томе, а када су Мустафа-паша и његове трупе стигли до палате у Ускудару, она је њега и позване државне госте примила с богатом трпезом[10]. Венчање се одржало 28. фебруара 1655. године, али је заједнички живот кратко трајао погубљењем мужа 11. маја 1655. године по наређењу султана Мехмеда.[11]
Осми брак[уреди | уреди извор]
Ајше-султанија се последњи пут удала у децембру 1656. године за Ермени Сулјман-пашу. Након пет месеци Ајше-султанија умире[9][5], а Сулејман-паша се поновно жени Ајше-султанијом, ћерком Мурата IV.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Peirce 1993, стр. 246.
- ^ а б Uluçay 1985, стр. 50.
- ^ Börekçi 2010, стр. 240.
- ^ Sakaoğlu 2008, стр. 232.
- ^ а б Sakaoğlu 2008, стр. 233.
- ^ Dumas, Juliette (2013). Les perles de nacre du sultanat: Les princesses ottomanes (mi-XVe – mi-XVIIIe siècle). стр. 464.
- ^ Gülsoy 2004, стр. 95–96.
- ^ Gülsoy 2004, стр. 96.
- ^ а б Uluçay 1985, стр. 51.
- ^ Uluçay 1956, стр. 101.
- ^ Peirce 1993, стр. 147.