Ираклион
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
| Ираклион, Хераклион Ηράκλειο | |
|---|---|
 Лука у Ираклиону | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Крит |
| Округ | Ираклион |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2001. | 137.711 |
| — густина | 109,03 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 35° 20′ 00″ С; 25° 08′ 00″ И / 35.3333333333° С; 25.1333333333° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 0-33 m |
| Површина | 1.263 km2 |
  Ираклион, Хераклион Ираклион, Хераклион на карти Грчке | |
| Поштански број | 70x, 71х, 720 |
| Регистарска ознака | HK, HP; |
Ираклион или Хераклион или Ираклио (грч. Ηράκλειο, итал. Candia) је главни град истоименог округа Ираклион у оквиру периферије Крит. То је највећи град јужне Грчке и њеног највећег и најзначајнијег острва Крита.
Положај
[уреди | уреди извор]
Ираклион се сместио на северној обали Крита, на Егејском мору. Подручје града спада у низијска за веома брдовити Крит и представља најпогоднији део острва за живот.
Историја
[уреди | уреди извор]
У близини данашњег Ираклиона налазе се остаци палате у Кнососу, једног од главних средишта Минојске цивилизације, која се овде развијала у 2. миленијуму пре нове ере. Ови остаци данас представљају прворазредно археолошко налазиште. Сматра се да је данашњи Ираклион у ово време био лука дате палате, али истраживања нису вршена.[1]
Град на данашњем месту настао је 824. године од стране Сарацена, који су били протерани из тадашње маварске Андалузије. Они су заузели Крит и основали град са намером да буде једно од њихових упоришта. Због тога су од града направили утврђење окружено јарком. Сарацени из градске луке помагали гусарење у околним водама, нарочито против Византије. Због тога, византијска војска под управом Нићифора Фоке предузела је противкораке и 961. године заузела сараценски град и разрушила га. Ускоро се увидео значај његовог положаја, па је град поново изграђен под називом Хандакс (Chandax). Он ће бити у византијским рукама следеће 243. године.
1204. године дошло је крсташког заузимања Цариграда и већег дела Византије. Острво Крит запосела је Млетачка република са намером да се на њему добро утврди. Млеци су започели изградњу огромне тврђаве са одбрамбеним кулама, дугим јарковима и зидинама дебелим и до 40 m. У оквиру трвђаве саграђен је и пристан. Град Хандакс мења име у „проиталијанско“ Кандија, које ће се очувати све до данашњих дана. Кандија постаје седиште млетачког Војводе од Кандије, надлежног за власт на Криту, а град се почиње развијати досељавање млетачког становништва, па ово мешање месне грчке културе са италијанском касније дати тзв. "Критску ренесансу".
Кандијским ратом (1645-69.) град је после 22годишње опсаде припао Османском царству. Турци су задржали млетачки назив града и чак га проширили на цело острво. Међутим, град је постепено почео пропадати због загушивања луке муљем, па је средиште живота на Криту премештено у други по величини град Канију.
1897. године основана је република Крит, полузависна од Османског царства и под надзором Грчке. У стварности острво је било под управом Великих сила. ова " политичка творевина“ коначно је припала Грчкој 1913. године. Тада је и град Кандија преименован у Ираклион, постајући привредно и управно средиште острва Крита.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Ираклион, као један од највећих градова у Грчкој, има развијен градски и међуградски превоз.
Град има значајну луку, која град повезује са околним острвима попут Родоса, Санторинија, али и са Израелом и Египтом.
Друмски саобраћај је развијен и Ираклион је једно од места на европском коридору Е75. Овај коридор пролази кроз све значајне градове на Криту.
Град поседује и Међународни аеродром „Никос Казанцакис“, који се налази 5 km источно од града. То је трећи аеродром у држави по промету, највише захваљујући бројним туристичким одредиштима на Криту и у околини. Главна потешкоћа у вези са аеродромом је његова близина граду, због чега се у граду често чује бука од авиона.
Становништво
[уреди | уреди извор]| 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|
| 115.270 | 130.914 | 140.730[2] |
Градске занимљивости
[уреди | уреди извор]
- Палата у Кнососу - Античке ископине удаљена свега 5 km јужно од града.
- Млетачка тврђава - званичан назив је Rocca al Mare, али је чешћи Кулес (грчки: Κούλες). То је највећи историјски споменик у граду, грађен још од 13. в.
- Православна катедрала св. Мине
- Православна црква св. Титуса
- Православна црква св. Екатарине Синајске
- Католичка базилика св. Марка
- Археолошки музеј у Ираклиону
- Морозини фонтана из 17. в.
- Критски универзитет
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „HERAKLION NA KRITU – MESTO U KOJE ĆETE SE ZALJUBITI”. Turizam i putovanja. Приступљено 23. 1. 2019.
- ^ „Detailed census results 2011”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2015. г. Приступљено 7. 5. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- www.heraklion-city.gr (на грчком и енглеском језику)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
