Пређи на садржај

Univerzitet Đinghua

Координате: 40° 00′ 00″ N 116° 19′ 36″ E / 40.00000° С; 116.32667° И / 40.00000; 116.32667
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Đinghua univerzitet)
Tsinghua University
清华大学
Moto自强不息、厚德载物[1]
Samodisciplina i društvena posvećenost[2]
TipJavni
Osnivanje1911
EndaumentCNY 7.30B (2017)
PredsednikĆu Jung[3]
Partijski sekretarČen Sju[4]
Nastavno osoblje3.133
Administrativno
osoblje
4.101
Broj studenata36.300[5]
Preddiplomci15.570
Postdiplomci19.311
LokacijaHajdjen oblast, Peking, Narodna Republika Kina
40° 00′ 00″ N 116° 19′ 36″ E / 40.00000° С; 116.32667° И / 40.00000; 116.32667
KampusUrbani, 395 ha (980 acres)
Cvet[6]Judino drvo i jorgovan
BojePurpurna i bela     [7][8]
MaskotaKustom mačka naučnik (nezvanična maskota)[9]
AfilijacijeAEARU, APRU, C9, BRICS univerzitetska liga, Makdonelova internacionalna naučna akademija,[10] Transparensi internašonal[11]
Veb-sajtwww.tsinghua.edu.cn

Univerzitet Đinghua (engl. Tsinghua University, skraćeno THU; kineski: 清华大学; takođe romanizovano kao Qinghua) jedan je od glavnih istraživačkih univerziteta u Pekingu, i član je C9 lige kineskih univerziteta.[12][13] Od njegovog osnivanja 1911. godine, na ovom univerzitetu je diplomirao znatan broj kineskih lidera u oblastima politike, biznisa, umetnosti i kulture.[14][15]

Odražavajući svoj moto samodiscipline i društvene posvećenosti, univerzitet Đinghua je posvećen akademskoj izvrsnosti, unapređenju blagostanja kineskog društva i globalnom razvoju.[16] Đinghua je institucija klase A u univerzitetskom planu dvostruke prve klase.[17]

Istorija

[уреди | уреди извор]
Natpis na ulazu u Đinghua baštu. Ovaj vrt je jedan od najstarijih komponenti kampusa Univerziteta Đinghua
Pogled na Sidžun baštu, koja potiče iz ere dinastije Ćing na kampusu Đinghua univerziteta
Tradicionalno He Tang Jue Se (jezero mesečine) je deo prinčeve rezidencije iz dinastije Ćing. Ova vrt je lociran na lokaciji Đinghua univerziteta
Izgrađen 1917. godine, Veliko Auditorijum svojim Džefersonijanskim arhitektonskim dizajnom je središnja građevina starog kampusa.
Glavni članak: Istorija Univerziteta Đinghua

Rani 20. vek (1911–1949)

[уреди | уреди извор]

Univerzitet Đing hue osnovan je u Pekingu, tokom burnog perioda nacionalnih previranja i sukoba sa stranim silama, koji su kulminirali u Bokserskoj pobuni, antiimperijalističkom ustanku protiv stranog uticaja u Kini. Nakon suzbijanja pobune od strane stranog saveza, uključujući Sjedinjene Države, vladajuća dinastija Đing bila je u obavezi da isplati odštetu članovima saveza. Američki državni sekretar Džon Haj je sugerisao da je odšteta u iznosu od 30 miliona američkih dolara dodeljena Sjedinjenim Državama prevelika. Nakon dužeg pregovora sa Đing ambasadorom Lijang Čengom, američki predsednik Teodor Ruzvelt je dobio odobrenje Kongresa Sjedinjenih Država 1909. godine da umanji isplatu odštete za 10,8 miliona USD, pod uslovom da sredstva budu upotrebljena kao stipendije za kineske studente za studiranje u Sjedinjenim Državama.

Koristeći ovaj fond, Đinghua koledž () osnovan je u Pekingu, 29. aprila 1911. godine na mestu bivše kraljevske bašte da služi kao pripremna škola za studente koje je vlada planirala da pošalje u Sjedinjene Države.[18] Osoblje fakulteta za nauku je bilo regrutovano pomoću YMCA iz Sjedinjenih Država, a njegovi diplomirani studenti su prebacivani direktno u američke škole nakon mature. Moto Ćinghua univerziteta, samodisciplina i društvena posvećenost, izveden je iz govora prominentnog naučnika i profesora Lijang Ćičao iz 1914. godine, u kojem je citirao Ji đing kako bi opisao pojam idealnog gospodina.[19]

Godine 1925, škola je osnovala vlastiti četvorogodišnji dodiplomski program i pokrenula istraživački institut za kineske studije.[20][21][22][23][24] Đinghua je 1928. godine promenio ime u Nacionalni univerzitet Đing Hua (NTHU).

Tokom Drugog kinesko-japanskog rata, mnogi kineski univerziteti bili su prinuđeni da evakuišu svoje kampuse da bi izbegli japansku invaziju. Godine 1937. Univerzitet Đinghua, zajedno sa susednim Pekinškim univerzitetom i Univerzitetom Nankaj, spojili su se u Čangša privremeni univerzitet u Čangši, koji je kasnije postao Nacionalni jugozapadni pridruženi univerzitet u Kuenmingu, provincija Junan. Predajom okupacionih japanskih snaga na kraju Drugog svetskog rata, univerzitet Đinghua nastavio je sa operacijama u Pekingu.[25][26][27][28][29]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ 学校沿革 (на језику: кинески). Tsinghua U. Архивирано из оригинала 30. 08. 2016. г. Приступљено 14. 7. 2014. 
  2. ^ „General Information”. Tsinghua U. Архивирано из оригинала 15. 7. 2014. г. Приступљено 14. 7. 2014. 
  3. ^ 吴耀谦 (26. 3. 2015). 邱勇接替陈吉宁任清华大学校长，已在校工作学习30余年. 澎湃新闻. Приступљено 20. 10. 2016. 
  4. ^ 现任领导. Tsinghua University. Архивирано из оригинала 08. 12. 2018. г. Приступљено 16. 12. 2016. 
  5. ^ „Tsinghua University”. topuniversities.com. 16. 7. 2015. Приступљено 29. 10. 2017. 
  6. ^ Tsinghua University (3. 3. 2016). 清華大學章程 (на језику: кинески). Beijing: Tsinghua University Alumni Association. Архивирано из оригинала 29. 4. 2017. г. Приступљено 29. 4. 2017. „校花为紫荆花(Cercis chinensis)及丁香花(紫丁香Syringa oblata、白丁香Syringa oblate Var.alba)。” 
  7. ^ 清华大学章程 [Tsinghua University Regulations] (на језику: кинески). Архивирано из оригинала 24. 09. 2018. г. Приступљено 17. 10. 2019. 
  8. ^ 清华大学百年校庆组织委员会办公室 (2010). 校标、校徽、校色. 清华大学百年校庆网 (на језику: кинески). Tsinghua University. Архивирано из оригинала 29. 11. 2012. г. Приступљено 1. 11. 2010. 
  9. ^ Hui Zhongwu (2013). „Tsinghua University cat allegedly murdered in boiling water attack”. Приступљено 29. 6. 2018. 
  10. ^ „McDonnell International Scholars Academy”. Архивирано из оригинала 30. 09. 2020. г. Приступљено 27. 11. 2019. 
  11. ^ „Transparency International - China”. www.transparency.org. Архивирано из оригинала 19. 02. 2020. г. Приступљено 27. 11. 2019. 
  12. ^ „Best universities in China 2018”. Times Higher Education. 6. 9. 2017. 
  13. ^ „World University Rankings”. Top Universities. Приступљено 15. 7. 2015. 
  14. ^ Diplomat, Bo Zhiyue, The. „The Rise of a New Tsinghua Clique in Chinese Politics”. The Diplomat (на језику: енглески). Приступљено 29. 6. 2018. 
  15. ^ „How 'China's MIT' drives the country's technology ambitions”. South China Morning Post (на језику: енглески). Приступљено 29. 6. 2018. 
  16. ^ „Introduction of Tsinghua University”. Tsinghua.edu.cn. Архивирано из оригинала 1. 4. 2012. г. Приступљено 22. 4. 2012. 
  17. ^ 教育部 财政部 国家发展改革委 关于公布世界一流大学和一流学科建设高校及建设 学科名单的通知 [Notice from the Ministry of Education and other national governmental departments announcing the list of double first class universities and disciplines]. 
  18. ^ Su-Yan Pan (2009). University autonomy, the state, and social change in China. Hong Kong University Press. стр. 68. ISBN 978-962-209-936-4. 
  19. ^ „Tsinghua Motto: Carved on every Tsinghua People”. Tsinghua University. Архивирано из оригинала 9. 11. 2016. г. Приступљено 8. 11. 2016. 
  20. ^ 王小石 (24. 12. 2014). 美国退还庚子赔款的真相. 紫网在线 (на језику: кинески). 西征网. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 14. 11. 2010. 
  21. ^ 黄延复 (2005). 清华园风物志 (на језику: кинески). Beijing: Tsinghua University Press. стр. 20—23. ISBN 978-730-21155-4-0. Приступљено 21. 11. 2016. 
  22. ^ 国立清华大学. 校史：北京清华时期 (на језику: кинески). 国立清华大学官网. Архивирано из оригинала 10. 4. 2016. г. Приступљено 5. 11. 2010. 
  23. ^ 校史概略. 清华周刊 (на језику: кинески) (13–14): 1—3. 1934. 
  24. ^ 吴清军 (18. 8. 2014). 清华传奇. 南文博雅. стр. 3—4. 
  25. ^ 《新清华》编辑部. 图说清华抗战那些事儿（二）辗转西南，离乱弦歌不辍. 清华新闻网 (на језику: кинески). 清华大学党委宣传部 [Tsinghua University CCP Committee Department of Propaganda]. Архивирано из оригинала 19. 11. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2016. 
  26. ^ 方惠坚，张思敬 (2001). 清华大学志（下册）[M] (на језику: кинески). Beijing: Tsinghua University Press. стр. 677—698. ISBN 978-7-302-04319-5. 
  27. ^ 國立清華大學圖書館. 校史：西南联大时期. 國立清華大學數位校史館 (на језику: кинески). 国立清华大学. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 5. 11. 2010. 
  28. ^ 金富军 (7. 3. 2009). 复员之后的国立清华大学. 清華大學新聞網 (на језику: кинески). 清华大学校史研究室 [Tsinghua University Office of university research]. Архивирано из оригинала 17. 10. 2013. г. Приступљено 5. 11. 2010. 
  29. ^ 梅贻琦 (1994). 复原后之清华. 清华大学史料选编. Beijing: Tsinghua University Press. 4: 33. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Univerzitet Đinghua на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Univerzitet_Đinghua&oldid=27676098”