Пређи на садржај

Chevron Corporation

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ševron korporacija)
Chevron Corporation
TipJavna
Simbol
IndustrijaNafta i gas
PrethodnikStandard Oil of California
Gulf Oil[2]
Osnovana10. septembar 1879. god.; pre 145 godina (1879-09-10)
SedišteSan Ramon, Kalifornija, SAD
PodručjaCeo svet
Ključni ljudiMajk Virt
(Predsednik i CEO)[3]
Proizvod(i)Nafta, prirodni gas i druge petrohemikalije,
PrihodРаст 141,722 milijardi dolara (2017)[4]
ZaradaРаст 2,480 milijarde dolara (2017)[4]
Neto zaradaРаст 9,195 milijardi dolara (2017)[4]
AktivaПад 253,806 milijardi dolara (2017)[4]
Akcijski kapitalРаст 148,124 milijardi dolara (2017)[4]
Zaposlenih~51,900 (decembar 2017)[4]
PodružniceTexaco
Caltex
VebsajtChevron.com (corporate)
ChevronWithTechron.com (consumer)

Ševron korporacija (engl. Chevron Corporationpoznatija kao Chevron) je američka multinacionalna energetska korporacija sa sedištem u San Ramonu, Kalifornija, koja je aktivna u više od 180 zemalja. Firma se bavi naftom, prirodnim gasom i geotermalnim sektorima, uključujući istraživanje i proizvodnju, preradu, marketing i prevoz hemikalija, proizvodnju i prodaju, i proizvodnju električne energije.

Ševron je jedan od svetskih supervelikih naftnih preduzeća (takođe poznatih kao „Big Oil”), zajedno sa preduzećima BP, ExxonMobil, Shell i Total.[5] Prema stanju iz 2012. ovo preduzeće je bilo rangirano kao treća najveća američka korporacija na spislu Forčun 500.[6][7] Godine 2011. ono je proglašeno 16. najvećim javnim preduzećem na svetu prema spisku Forbs global 2000.

Istorija

[уреди | уреди извор]

Najstariji prethodnik Ševron korporacije je Pacific Coast Oil Company[8][9] (takođe poznat kao „Coast Oil”), kompanija koja je osnovana nakon otkrića naftnog polja u Piko kanjonu severno od Los Anđelesa 1879. godine.[8] Nju je godine 1900. kupio Standard Oil. Takođe, budući deo Ševrona, preduzeće Texaco je osnovano 1901. u Teksasu.

Godine 1950, Ševron je bio jedna od tri velike naftne firme optužene i osuđene za kazneno delo zavere zbog njihovog udela u tramvajskoj zaveri General motorsa. Skandal je uključivao kupovinu tramvajskih sistema širom Sjedinjenih Američkih Država te njihovu demontažu i zamenu sa autobusima,[10] kako bi se povećala prodaja nafte, automobila i guma.

Ševron je proglašen krivim za utaju 3,25 milijarde dolara u saveznim i državnim porezima u razdoblju 1970.-2000. putem složene naftne cenovne politike koja je uključivala i projekt u Indoneziji.[11][12] Ševron je navodno smanjio svoje porezne obaveze kupovinom nafte od Kalteksa, organizacije u svom vlasništvu, po uvećanim cenama.

Dana 15. oktobra 2000. Ševron je najavio preuzimanje preduzeća Texaco poslovnim dogovorom u vrednosti od 45 milijarde dolara, stvorivši drugu po veličini naftnu firmu u SAD i četvrtu najveću u svetu sa tržišnom vrednošću od približno 95 milijardi dolara.[13][14]

Operacije

[уреди | уреди извор]

Ševron zapošljava oko 62.000 ljudi (od kojih je oko 31.000 zaposleno u američkim operacijama). Na dan 31. decembra 2010, Ševron je posedovao 10.545 milijardi barela (1,6765 × 109 kubika) neto dokazanih rezervi ekvivalentne nafte. Dnevna proizvodnja u 2010. bila je 2,763 miliona barela dnevno (439,3 × 103 m3 / d). Peduzeće posluje na oko 19.550 prodajnih mesta u 84 zemlje. Ono također ima udele u 13 energetskih preduzeća u Sjedinjenim Američkim Državama i Aziji, te poseduje benzinske pumpe u zapadnoj Kanadi.

Ševronova istraživanja nafte i gasa su prvenstveno u SAD-u, Australiji, Nigeriji, Angoli, Kazahstanu, i Meksičkom zalivu. U SAD se takođe istražuje izvan Permijske nizije u zapadnom Teksasu, u jugoistočnom Novom Meksiku, i u marcelusnim formacijama.[15] Ševronov je najveći pojedinačni resurs je projekt Gorgon gas u Australiji vredan 43 milijarde dolara.[16][17] Od 2013 Ševron ispituje naftna i gasna polja zapadno od Šetlanda.[18]

Ševron je vlasnik zaštitnoog znaka Standard Oil u 16 država na zapadu i jugoistoku SAD.[19][20][21] Osim toga, Ševron poseduje zaštitni znak za Texaco[19][20] i Caltex goriva i maziva.[22][23][24][25]

Chevron Shipping Company, koja je podružnica Ševrona, obavlja pomorski prevoz, pomorske konsultantske usluge i pomorske poslove upravljanja rizicima za Ševron korporaciju. Ševronovi brodovi su istorijski imali imena koja počinju sa Ševron, kao što su „Chevron Washington”, „Chevron South America”, ili su dobivali imena po bivšima direktorima firme, kao što su Samuel Džin, Vilijam E. Krejn, Kenet Der, Ričard Macke i Kondoliza Rajs. Međutim brod nazvan po Rajs je kasnije preimenovan u „Altair Voyager”.[26]

Ševron takođe razvija alternativne izvore energije, poput solarne energije, energije vetra, biogoriva i geotermalne energije u podružnicama: Chevron Energy Solutions i Chevron Technology Ventures.[27]

Korporativni poslovi

[уреди | уреди извор]

Za fiskalnu godinu 2011, Ševron je prijavio zaradu od 26,9 milijardi dolara, s godišnjim prihodom od 257,3 milijarde dolara, što je povećanje od 23,3% u odnosu na prethodnu fiskalnu godinu. Ševronovim deonicama se trgovalo za 105 dolara po dionici, što čini njihovu tržišnu vrednost višom od 240 milijardi dolara.[28]

Godine 2018. Ševron je bio rangiran kao #13 na spisku Fortune 500 najvećih američkih korporacija po ukupnoj zaradi.[29]

Godina Prihod[30]
u mil. USD-$ 		Neto zarada [31]
u mil. USD-$ 		Cena po deonici
u USD-$ 		Zaposlenih
2005 198,200 14,099 36.10
2006 210,118 17,138 40.85
2007 220,904 18,688 55.02
2008 273,005 23,931 58.21
2009 171,636 10,483 49.89
2010 204,928 19,024 57.67
2011 253,706 26,895 76.91
2012 241,909 26,179 84.71
2013 228,848 21,423 97.88 64,600
2014 211,970 19,241 101.48 64,700
2015 138,477 4,587 84.24 61,500
2016 114,472 −0,497 91.58 55,200
2017 141,722 9,195 106.33 51,900

Sedište

[уреди | уреди извор]
Ševronov toranj u Hjustonu

Sedište Ševrona se nalazi u kampusu u San Ramonu u Kaliforniji. Preduzeće se preselila tamo iz svog ranijeg sedišta na 555 Market Stritu u San Francisku, u Kaliforniji, gde je bila smešteno od svog osnivanja 1879. godine.[32] Ševron također deluje u poslovnom tornju u Hjustonu u Teksasu. Šhevron planira novi poslovni toranj u središtu Hjuston pored svojih postojećih nekretnina u ulici Luizijana 1600.[33]

Političke donacije

[уреди | уреди извор]

Od januara 2011. Ševron je donirao gotovo 15 miliona dolara na lobiranje u Vašingtonu. Dana 7. oktobra 2012. Ševron je donirao 2,5 miliona dolara za republikansko kongresno vodstvo koje je usko vezano za Džona Bejnera.[34]

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Evolution of 5 Oil and Gas Logos”. Castagra. Castagra. Архивирано из оригинала 25. 08. 2019. г. Приступљено 31. 3. 2017. 
  2. ^ „Company Profile”. Chevron.com. Приступљено 9. 8. 2011. 
  3. ^ DiChristopher, Tom. „Chevron names Michael Wirth chairman and CEO”. MSNBC. Приступљено 15. 2. 2018. 
  4. ^ а б в г д ђ „Chevron Corporation 2017 Annual Report (Form 10-K)”. sec.gov. U.S. Securities and Exchange Commission. februar 2018. 
  5. ^ „Oil majors' output growth hinges on strategy shift”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2012. г. Приступљено 01. 01. 2019. 
  6. ^ „Chevron”. Fortune (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 11. 2017. г. Приступљено 5. 12. 2017. 
  7. ^ „Chevron”. Fortune Global 500. fortune.com. 2014. 
  8. ^ а б Vassiliou, M. S. (2. 3. 2009). Historical Dictionary of the Petroleum Industry. Scarecrow Press. стр. 128. ISBN 978-0-8108-6288-3. Приступљено 8. 8. 2013. 
  9. ^ Karliner, Joshua (1997). The Corporate Planet: Ecology and Politics in the Age of Globalization. University of California Press. стр. 61. ISBN 978-0-87156-434-4. Приступљено 8. 8. 2013. 
  10. ^ Chomsky, Noam: Year 501: the Conquest Continues. . South End Press. 1999. ISBN 978-0-89608-444-5. .
  11. ^ Johnston, David C. (2003). Perfectly Legal. New York: Penguin Group. ISBN 978-1-59184-069-5. стр. 253–255.
  12. ^ Tax evasion by ChevronTexaco
  13. ^ Oil giant Chevron buys rival Texaco
  14. ^ THE CHEVRON - TEXACO MERGER / An oil giant emergers / Shareholders approval of Chevron-Texaco deal creates industy's lates behemoth.
  15. ^ Belko, Mark; Schwartzel, Erich (1. 5. 2013). „Chevron acquires Kmart property in Moon for possible regional headquarters - Pittsburgh Post-Gazette”. Pittsburgh Post-Gazette. 
  16. ^ Garrett, Geoffrey (13. 8. 2011). „Why this love triangle works”. The Australian. 
  17. ^ „Chevron's Gorgon project taking shape | Latest Business & Australian Stock market News”. Perth Now. 2. 2. 2011. Приступљено 23. 7. 2012. 
  18. ^ Stanley Reed (23. 7. 2013). „Chevron to Spend $770 Million on Remote Projects”. The New York Times. Приступљено 23. 7. 2013. 
  19. ^ а б Baker, David R. (10. 5. 2005). „Chevron drops the Texaco from its name”. San Francisco Chronicle. Приступљено 2. 5. 2011. 
  20. ^ а б Lutz, Brian (18. 2. 2009). „A Not-So-Standard Chevron Station”. Приступљено 11. 11. 2018. 
  21. ^ „Eastern Withdrawal for Chevron”. Архивирано из оригинала 8. 7. 2011. г. 
  22. ^ S., Charles A. Hall; Ramírez, Carlos A.-Pascualli (5. 12. 2012). The First Half of the Age of Oil: An Exploration of the Work of Colin Campbell and Jean Laherr√®re. Springer. стр. 34. ISBN 978-1-4614-6064-0. Приступљено 10. 8. 2013. 
  23. ^ Juhasz, Antonia (28. 9. 2010). „Chevron Throws Book at Shareholder Activist (Me)”. The Huffington Post. Приступљено 17. 8. 2013. 
  24. ^ Letzing, John (29. 9. 2010). „Activist Faces Charges in Chevron Meeting Outburst”. The Wall Street Journal. Приступљено 17. 8. 2013. 
  25. ^ „Protesters Disrupt BP's First Shareholder Meeting Since Oil Spill”. Environment News Service. 14. 4. 2011. Архивирано из оригинала 08. 01. 2021. г. Приступљено 17. 8. 2013. 
  26. ^ Marinucci, Carla (5. 5. 2001). „Chevron redubs ship named for Bush aide”. San Francisco Chronicle. Приступљено 13. 10. 2008. 
  27. ^ Hsu, Tiffany (22. 3. 2010). „Chevron is putting solar technologies to the test”. Los Angeles Times. Приступљено 11. 7. 2013. 
  28. ^ „AP/ January 27, 2012, 12:21 PM Chevron 4Q profit falls on refinery decline”. CBS News. 27. 1. 2012. Архивирано из оригинала 30. 07. 2020. г. Приступљено 15. 7. 2013. 
  29. ^ „Fortune 500 Companies 2018: Who Made the List”. Fortune (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 01. 2019. г. Приступљено 9. 11. 2018. 
  30. ^ „Chevron Revenue 2006-2018 | CVX”. www.macrotrends.net. Приступљено 22. 10. 2018. 
  31. ^ „Chevron Net Income 2006-2018 | CVX”. www.macrotrends.net. Архивирано из оригинала 27. 07. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2018. 
  32. ^ Raine, George (6. 9. 2001). „Ending an era, Chevron abandons S.F. headquarters / Exodus to San Ramon complete”. San Francisco Chronicle. Приступљено 15. 7. 2013. 
  33. ^ Daugherty, Deon (8. 7. 2013). „Chevron plans new Houston tower, hiring spree”. Houston Business Journal. Приступљено 15. 7. 2013. 
  34. ^ „Chevron donates $2.5 million to GOP super PAC”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 01. 01. 2019. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Chevron (company) на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Chevron_Corporation&oldid=25671060”