Ђоко Стојичић
| Ђоко Стојичић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. фебруар 1936. |
| Место рођења | Медна, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 2. децембар 2021. (85 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Социјалистичка партија Србије |
Ђоко Стојичић (Медна, 12. фебруар 1936 — Београд, 2. децембар 2021) био је српски књижевник, публициста, министар и амбасадор Савезне Републике Југославије.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 12. фебруара 1936. у селу Медна, општина Мркоњић Град. Његов отац Никола је био пољопривредник, а мајка Милка домаћица. Са породицом се у марту 1946. године преселио у Нове Козарце.[2]
Школовао се у Новим Козарцама, Српској Црњи и Кикинди, гдје је завршио гимназију. Дипломирао је југословенску и свјетску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду 1962, а магистрирао је 1966. године.[2][3]
Једно вријеме је био уредник листа „Студент“. Након тога је постављен за секретара УКСК Београдског универзитета, потом постаје предсједник ЦК Савеза омладине Србије, а након тога директор Републичког завода за међународну научну, просвјетну, културну и техничку сарадњу.[4] Од 24. јануара 1988. до 30. априла 1989. је био главни и одговорни уредник листа „НИН“.[5] Био је и уредник општеобразовног програма Телевизије Београд.[2]
У периоду од 10. фебруара 1993. до 18. марта 1994. је био министар културе Републике Србије.[6] Од 1994. до 2001. је био амбасадор Савезне Републике Југославије у Чешкој републици.[4]
Преминуо је у Београду после краће болести у 86. години живота и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Књижевни рад
[уреди | уреди извор]Објавио је 17 књига поезије, 7 књига избора поезије, 6 књига студија, есеја, чланака и полемика, 3 путописа, 2 књиге прозе и 2 драме. Пјесме су му превођене на 20 страних језика и уврштене у 66 југословенских и српских и 16 страних антологија и зборника.[7] Аутор је првог пројекта „Историја српске културе“ из 1993. године.[1]
Члан је Удружења књижевника Србије, почасни члан Уније чешких писаца и потпредсједник Европске уније умјетности.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]Добитник је великог броја књижевних награда: „Вукова награда“, „Златна значка“ Културно-просвјетне заједнице Србије, „Златни прстен“, „Србољуб Митић“, „Раде Драинац“, „Масарикова награда“, „Рудолф Други“, „Карел Хинко Маха“, „Франц Кафка“, „Iskia“ – италијански оскар културе, „Златни беочуг“, Златна повеља Свитка", „Милан Ракић“.[7][3][8]
Добио је 4. фебруара 2010. повељу почасног грађанина општине Мркоњић Град.[9] Добитник је Руске медаље захвалности.[7]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- „Поеме народне револуције“, 1968.
- „Свете кише“, 1975.
- "Путовање по Замбији", 1981.
- „Норвешки дневник“, 1982.
- „Људи без оружја“, антологија југословенске антиратне поезије (1945—1985), 1985.
- „Камен темељац“, 1987.
- „Тачка ослонца“, 1988.
- „Бичевање речи: сањане песме“, 1990.
- „Сјај разговора“, лексикон српских народних изрека, 1992.
- „Сизиф са каменом у срцу“, 1993.
- „Срп од змије“, 1995.
- „Кућни праг“, 1996.
- „Биране речи“, 1997.
- „Огњишта“, 2000.
- „Немоћ одгонетке“, 2003.
- „Замка за шаропере птице“, 2004.
- „Цвет на камену“, 2004.
- „Српске народне изреке“ И-ИИ, 2006.
- „Хеленски богови“, 2008.
- „Туђе туђице, српска ћирилица“
- "Испеци па реци - српске народне изреке"
≈ "Незаборавник омладинске борбе" 1968.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Знаменити Медљанци”. Архивирано из оригинала 01. 04. 2010. г. Приступљено 17. 3. 2010.
- ^ а б в Глас јавности:Ђоко Стојичић Архивирано на сајту Wayback Machine (16. април 2009), Приступљено 17. 3. 2010.
- ^ а б „Дијаспора”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2010. г. Приступљено 17. 3. 2010.
- ^ а б Време:Културна политика и политика у култури Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007), Приступљено 17. 3. 2010.
- ^ „Непоновљиво искуство”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 17. 3. 2010.
- ^ „Serbian ministries”. Приступљено 17. 3. 2010.
- ^ а б в Удружење књижевника Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јун 2009) – подаци су из децембра 2007.
- ^ [ http://www.kreni.com/naslovi/redirect/2177575 Награда за поезију], Приступљено 17. 3. 2010.
- ^ „Почасни грађанин”. Приступљено 17. 3. 2010.
