Бимтал
| Језеро Бимтал | |
|---|---|
 Брана и Бим храм на језеру Бимтал, 1895 | |
| Локација | Бимтал, Утараканд |
| Земље басена |  Индија |
| Површина | 47,8 km2 |
| Запремина | 4,63 x 106м³ km3 |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Језеро Бимтал је језеро у граду Бимтал, у индијској држави Утараканд, са зиданом браном изграђеном 1883. године којом је створена акумулација.[1] То је највеће језеро у регији Кумаон, познато као „језерски округ Индије“.[2] Језеро обезбеђује снабдевање пијаћом водом и подржава аквакултуру са разним врстама риба. У средишту језера налази се острво које је развијено као туристичка атракција и има акваријум.[3] [4]
Географија
[уреди | уреди извор]Језеро и брана се налазе на надморској висини од 1 375 м у граду Бимтал у округу Наинитал у Утараканду.[4] Језеро има слив од 17,12 km².[1]
Према геолозима, порекло језера приписује се великом броју раседа који су настали услед померања земљине коре. То је проузроковало блокаду копнених токова и резултирало стварањем језера. Слив језера, посебно брда, имају густ шумски покривач; тип шумске вегетације чине хир бор, храст бањац и мешовите листопадне шуме. Слив је у оквиру различитих тропских до субтропских временских услова. Падавине у сливу су врло високе, углавном се јављају током монсунског периода.[5]
Периферни пут на обалама језера пружа јасан увид у живот риба у језеру. Језеро има стрме обале прекривене шиндром на нижим котама и грмље и траву на вишим котама. Западна страна језера је шумско подручје на којем су изграђене викендице; док се на супротној страни налазе терасаста поља.[6] Континуални ток притоке напаја језеро са запада, а обале овог тока су интензивно насељене стамбеним комплексима, након индијске независности, који су у језеро унеле шкриљац и отпад, а овај процес се још увек наставља.[7] На јужној обали језера налази се мали тржни центар. За малу клинику на северној обали језера на 1 525 м висине каже се да због надморске висине обезбеђује здрав ваздух, без маларије. Ту је и затворски логор који је 1902. године основан овде на северном крају језера за смештај затвореника из Бурског рата.[8]
Удаљено је 22,5 км од окружног града Наинитала. Катгодам је најближа пруга удаљена 20 км.[9]
Историја
[уреди | уреди извор]Брана је изграђена 1883. године[1] када је регион Кумаон био под британском владавином након англо-непалског рата (1814–1816). Наинитал је тада био успостављен као њихова летња престоница.[10]
Град и језеро су добили име по Бими, једној од Пандава епске приче о Махабхарати за коју се наводи да је посетила место.[4] [10] На обалама бране налази се стари храм који је саградио Раја Бај Бахадур Чанд из краљевине Кумаон током 17. века. [8]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]
Језеро у облику слова „С“, које је највеће у региону Кумаон[9] створено зиданом браном, има површину од 47,8 ха. Има бруто капацитет складиштења од 4,63 милиона м³ са нето складиштем од 3,54 милиона м³. Површински доток у резервоар је само 1 756 милиона м³ а дотоку доприносе и подземни извори. Резервоар је класификован као маномиктички са стратификацијом које се протеже у периоду од марта до новембра, са једном „унутрашњом циркулацијом“. Из слива стиже прилив седимента због интензивне грађевинске активности на обалама. Ово је захтевало редовно багерисање језера.[3] Језеро које је генерално бистро, током неколико месеци добија смеђу боју као резултат засићења протозоама. Према локалном миту, боја нестаје кад језеро затражи жртву. Вода истиче кроз испуст који води до реке Голе која се користи за допуњавање токова канала Бабар. Како се вода из резервоара пушта, површина језера се смањује за 11 м са последичним смањењем величине акумулације на половину њеног првобитног простирања.[6] Квалитет воде језера је у „ретроградној еколошкој промени“ због а) испуштања канализације, дотока седимента и притиска туриста који узрокују одлагање отпада. То је резултирало забележеним нивоом раствореног кисеоника на штетним вредностима како за потрошњу у домаћинствима, тако и за рибарство. Такође се наводи да је ниво нитрата висок - 350 мг по литру што се сматра „фазом предеутрофикације“. У кориту језера налазе се наслаге штетних материја, што је резултирало високом смртношћу риба, а такође утиче и на квалитет пијаће воде.[5]
Како је језерска вода загађена органском материјом, она је у мезотрофном стању због испуштања канализације директно у језеро из стамбеног комплекса изграђеног око периферије језера. Сада је планирано да се изгради канализациона мрежа око периферије језера како би се захватила сва канализација из стамбених подручја и спречио њен улазак у језеро. Постројење за пречишћавање отпадних вода такође је део процеса пречишћавања отпадних вода.[3]
Сликовито острво на средини језера има рекреативне садржаје, укључујући акваријум, а прилазе му веслачки чамци.[9]
Брана
[уреди | уреди извор]Брана која је створила језеро је зидана грађевина саграђена у средишту до висине од 14,8 м. Има дужину од 150 м. Подножје бране у средишту има ширину од 11 м која се смањује на горњу ширину од 3 м.[10] Брана је пројектована да пропусти поплавни одвод од 45 м³/с кроз прелив који је опремљен са 12 капија. Брана се налази у сеизмичкој зони 4. [1]
Дивље животиње
[уреди | уреди извор]Дивље животиње виђене око језера су јелени, фазани, и патке и гуске селице.[6]
Рибарство
[уреди | уреди извор]Врсте риба које се налазе у језеру су уобичајена снежна пастрмка,[11] катла, роху, сребрни шаран и амур.[12] У водама језера такође су забележени обични шаран и велики шаран.[13] У Бима Талу је основано узгајалиште риба.[14] Неопходно је добити дозволу заменика комесара за риболов у језеру.[8]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Bhimtal Dam D00799”. Water Resources Information System of India. Архивирано из оригинала 24. 7. 2015. г. Приступљено 24. 7. 2015.
- ^ Bruyn, Venkatraman & Bain 2006, стр. 2.
- ^ а б в „Bhimtal Lake” (PDF). national Informatics Center. Архивирано из оригинала (pdf) 24. 7. 2015. г. Приступљено 24. 7. 2015.
- ^ а б в „Near by Places”. Official web site of Nagar Palika Nainital. Архивирано из оригинала 2015-07-24. г.
- ^ а б Negi 1991, стр. 145.
- ^ а б в Shah 1999, стр. 38.
- ^ Shah 1999, стр. 41.
- ^ а б в Tyagi 1991, стр. 78.
- ^ а б в Nag 1999, стр. 77.
- ^ а б в „Bhim Tal, 1893”. British Library Online Gallery. Архивирано из оригинала 27. 06. 2022. г. Приступљено 29. 09. 2020.
- ^ Dehadrai, Das & Verma 1994, стр. 155.
- ^ Indian Journal of Fisheries. Editorial Committee, Indian Journal of Fisheries for the Indian Council of Agricultural Research. 1988.
- ^ Bhatt & Pande 1991, стр. 314.
- ^ Sehgal 1992, стр. 1.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bhatt, Shanker D.; Pande, Ravindra K. (1. 1. 1991). Ecology of the Mountain Waters. APH Publishing. ISBN 978-81-7024-366-3.
- Bruyn, Pippa de; Venkatraman, Niloufer; Bain, Keith (10. 5. 2006). Frommer's India
. John Wiley & Sons. стр. 2. ISBN 978-0-471-79434-9. - Dehadrai, P. V.; Das, P.; Verma, Sewa Ram (1. 1. 1994). Threatened Fishes of India: Proceedings of the National Seminar on Endangered Fishes of India Held at National Bureau of Fish Genetic Resources, Allahabad on 25 and 26 April 1992. Nature Conservators. ISBN 978-81-900467-0-1.
- Nag, Prithvish (1. 1. 1999). Tourism and Trekking in Nainital Region. Concept Publishing Company. ISBN 978-81-7022-769-4.
- Negi, Sharad Singh (1991). Himalayan Rivers, Lakes, and Glaciers. Indus Publishing. ISBN 978-81-85182-61-2.
- Sehgal, Krishan Lal (1992). Recent researches in coldwater fisheries: National Workshop on Research and Development Need Coldwater Fisheries, 30–31 January 1989. Today & Tomorrow's Printers & Publishers.
- Shah, Giriraja (1. 1. 1999). Nainital: The Land of Trumpet and Song ; Based on J.M. Clay's Book on Nainital. Abhinav Publications. ISBN 978-81-7017-324-3.
- Tyagi, Nutan (1991). Hill Resorts of U.P. Himalaya,: A Geographical Study. Indus Publishing. стр. 78. ISBN 978-81-85182-62-9.
