Пређи на садржај

Тангањика (језеро)

Уреди везе
Координате: 6° 22′ 58″ Ј; 29° 36′ 54″ И / 6.382778° Ј; 29.615° И / -6.382778; 29.615
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Језеро Тангањика)
За друге употребе, погледајте Тангањика (вишезначна одредница).
Тангањика
Рибари на језеру Тангањика
Координате6° 22′ 58″ Ј; 29° 36′ 54″ И / 6.382778° Ј; 29.615° И / -6.382778; 29.615 6° 22′ 58″ Ј; 29° 36′ 54″ И / 6.382778° Ј; 29.615° И / -6.382778; 29.615
Типприродно
ПритокеRuzizi River, Kalambo, Mulobozi River
Земље басена Бурунди,
 ДР Конго,
 Танзанија,
 Замбија[1]
Макс. дужина673 km
Макс. ширина90 km
Површина32.900 km2
Макс. дубина1.470 m
Запремина18.900 km3
Над. висина688 m
Водена површина на Викимедијиној остави

Језеро Тангањика је велико језеро у централној Африци.[2] Сматра се да је то друго највеће језеро на свету по количини воде, после Бајкалског језера у Сибиру.[3][4] Оно је исто тако најдуже слатководно језеро на свету.[3] Језеро је подељено између четири земље – Танзанија, Демократска република Конго (ДРЦ), Бурунди, и Замбија, при чему Танзанија (46%) и ДРЦ (40%) поседују највећи део језера. Вода истиче у систем реке Конго и ултиматно у Атлантски океан.[5]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Име се односи на афричку реч Tanganika, са значењем „велико језеро које се простире као равница“, или „равничарско језеро“."[6]‍:Vol.Two,16

Географија

[уреди | уреди извор]

Језеро се налази на западном делу Долине Велике раселине и ограничено је планинским странама долине. То је највеће раселинско језеро у Африци и друго по величини језеро по површини на овом континенту. Оно је најдубље језеро у Африци и има највећу количину слатке воде. Пружа се у дужину од 673 km у правцу север-југ с просечном ширином од 50 km. Површина језера је 32.900 km², с обалом дугом 1.828 km, просечне дубине 570 m и с највећом дубином од 1.470 m (у северном делу). С обзиром да је највећа дубина језера испод нивоа мора оно представља криптодепресију. Процењује се да има 18.900 km³ воде.[7] Просечна температура воде на површини је 25 °C а просечна pH вредност је 8,4.

Огромна дубина и тропска локација језера онемогућава велики одлив воде, што значи да је вода у дубинама тзв. „фосилна вода“ без кисеоника. Подручје језера покрива 231.000 km², с две велике реке које утичу у језеро, многим мањим рекама и потоцима (захваљујући стрмим планинским страна одводњавање је мало), а највећа отока, река Лукуга, касније се улива у реку Конго.

Највеће притоке су река Рузизи, која се улива са севера из језера Киву и река Малагараси, која је друга највећа река у Танзанији, која се улива с истока.

Језеро је подељено између четири државе - Бурунди, Демократска Република Конго, Танзанија и Замбија,[1] с тим да Конго држи 40%, а Танзанија 46% језера.

Језеро Тангањика из свемира, јун 1985

Језеро Тангањика је древно језеро. Његова три басена, која су у периодима са много нижим водостајима била одвојена језера, различита су по старосном добу. Централно је почело да се формира пре 9-12 М година, северно 7-8 М година и јужно 2-4 М година.[8]

Карактеристике воде

[уреди | уреди извор]

Вода језера је алкална са pH око 9 на дубинама од 0—100 m (0—330 ft).[9] Испод тога је око 8,7, и постепено се снижава до 8,3—8,5 у дубљим деловама језера.[9] Сличан образац је уочљив и у погледу електричне проводљивости, која је у опсегу од око 670 μS/cm у горњем делу и до 690 μS/cm у дубљим деловима.[9]

Површинске температуре су генерално у опсегу од око 24 °C (75 °F) у јужним деловима језера у раном августу од 28—29 °C (82—84 °F) током касне кишне сезоне у марту—априлу.[10] На дубинама већим од 400 m (1.300 ft) температура је веома стабилна на 23,1—23,4 °C (73,6—74,1 °F).[11]

Језеро је стратификовано и сезонско мешање генерно не досеже испод дубина од 150 m (490 ft).[10] До ветром узрокованог мешања углавном долази на југу, као и у мањој мери на неколико других делова језера.[12] Последица стратификације је да дубоке секције садрже „фосилну воду“.[13] То такође значи да у њој нема кисеоника (вода је аноксична) у дубљим деловима, што есенцијално ограничава рибу и друге аеробне организме на горњи део. Постоје извесне географске варијације овог лимита, мада је он типично на дубинама од око 100 m (330 ft) у северном делу језера, а 240—250 m (790—820 ft) на југу.[14][15] Најдубље секције без кисеоника имају високе нивое токсичног водоник сулфида и есенцијално су беживотне,[3] изузев за бактерије.[9]

Биологија

[уреди | уреди извор]

У језеру има бар 300 врста риба циклида и 150 не-циклидних врста, од којих већина живи при дну језера. Највећа биомаса риба, међутим, налази се у отвореним водама у којој доминира шест врста – две врсте тангањиканске сардине и четири врсте риба грабљивица Lates (које су у роду, али нису исте као Нилски гргеч, који је уништио циклидне рибе у Језеру Викторија). Скоро све (98%) тангањиканске циклидне врсте су ендемске. Има доста ендемских врста и међу бескичмењацима, нарочито мекушаца (које су значајно ковергентне морској морфологији), ракова, копепода, пијавица и сл.

Неколико циклидних врста, укључујући многе врсте које живе у шкољкама, постале су популарне као акваријумске рибе због свог необичног начина живота и релативно високе интелигенције. Од осталих значајних врста треба поменути Танг кобру, врсту водене змије.

Рептили

[уреди | уреди извор]

Језеро Тангањика и припадајуће мочваре су дом нилских крокодила (укључујући познатог гигантског Густава), замбијске зглобне корњаче, рецкасте корњаче и пан корњаче (ова задња врста не обитава у самом језеру, већу у суседним лагунама).[16] Олујна водена кобра, угрожена подврста водене кобре која се углавном храни рибом, једино се налази у језеру Тангањика, где преферира стеновите обале.[16][17]

Циклидна риба

[уреди | уреди извор]
Један од многобројних циклида Тангањике је Neolamprologus brichardi. Комплексно понашање ове врсте и њеног блиског сродника N. pulcher је детаљно изучавано[18][19][20]

Језеро садржи најмање 250 врста циклидне рибе[21] а постоје и неописне врсте.[22] Скоро сви (98%) Тангањикини циклиди су ендемски за ово језеро и стога је оно важан биолошки ресурс за изучавање специјације током еволуције.[23][24] Циклиди афричких Великих језера, укључујући Тангањику, представљају најразличитији опсег адаптивне радијације код кичмењака.[25]

Мада Тангањика има мањи број врста циклида од језера Малави и Викторија, оба од којих су релативно недавно имала експлозију врста услед радијације (последица чега је мноштво блиско сродних врста),[26] његови циклиди су у највећој мери морфолошки и генетички разноврсни.[25][27] То је повезано са великом старошћу језера Тангањика, које је далеко старије од других језера.[28] Тангањика има највећи број ендемских циклидних родова од свих афричких језера.[25] Сви Тангањикини циклиди су у подфамилији Pseudocrenilabrinae. Од десет племена у тој потфамилији, половина је у великој мери или потпуно ограничена на ово језеро (Cyprichromini, Ectodini, Lamprologini, Limnochromini и Tropheini) и додатна три имају присутне врсте у овом језеру (Haplochromini, Tilapiini и Tylochromini).[29] Други су предложили поделу Тангањикиних циклида у 12—16 племена (поред раније поменутих то су Bathybatini, Benthochromini, Boulengerochromini, Cyphotilapiini, Eretmodini, Greenwoodochromini, Perissodini и Trematocarini).[25]

Већина циклида Тангањике обитава дуж обала до дубине од 100 m (330 ft), мада се неке дубоководне врсте спуштају до 200 m (660 ft).[30] Врста Trematocara је нађена на изузетним дубинама од више од 300 m (980 ft), што је дубље него за било којег другог циклида на свету.[31] Неки од дубоководних циклида (нпр, Bathybates, Gnathochromis, Hemibates и Xenochromis) бу били ухваћени на местима која су практично без кисеоника. Како су у стању да преживе у таквој води није разјашњено.[15] Тангањикини циклиди су генерално бентални (обитавају на или у близини дна) и/или приобални.[32] Ни један од циклида Тангањике није истински пелагијалан, нити обитава далеко од обале, изузев неких пиковорних Bathybates.[30] Две такве врсте, B. fasciatus и B. leo, превасходно се хране сардинама Тангињаке.[15][30] Циклиди Тангињаке се опсежно разликују у погледу екологије и тиме су обухваћене врсте које су биљоједи, детривори, планктивори, инсективори, мекушцовори, лешинари, крљуштовори и пиковори.[22] Њихово понашање при парењу спада у две главне групе, врсте са подложним мрешћењем (често у пећинама или каменим пукотинама) и оне које инкубирају икру у устима.[33] Међу ендемским врстама су две од најмањих циклида на свету, Neolamprologus multifasciatus и N. similis (обе од којих обитавају у празним шкољкама) са дужином од 4—5 cm (1,6—2,0 in),[34][35] и једна од највећих, гигантски циклид (Boulengerochromis microlepis) дугачак до 90 cm (3,0 ft).[22][36]

Многи циклиди из језера Тангањика, као што су врсте из родова Altolamprologus, Cyprichromis, Eretmodus, Julidochromis, Lamprologus, Neolamprologus, Tropheus и Xenotilapia, су популарне акваријумске рибе услед њихових светлих боја и шара и занимљивог понашања.[33] Опонашање станишта језера Тангањика да би се узгајали ти циклиди у станишту сличном њиховом природном окружењу је исто тако популаран акваријумски хоби.[33][37]

Индустрија

[уреди | уреди извор]

Језерске рибе су највећи извор протеина за локално становништво. Око 45.000 људи из готово 800 насеља се директно бави рибарством, а око милион људи је везано за рибарство. Риба са Тангањике се извози широм источне Африке. Комерцијално рибарство је почело средином педесетих година 20. века што се одразило на број површинских риба; 1955. укупан улов износио је око 180.000 тона. Компаније које су се бавиле индустријским рибарством, а које су цветале осамдесетих година 20. века, лагано су пропадале.

Транспорт

[уреди | уреди извор]

Лучки град Кигома је полазна станица железничке пруге која води до Дар ес Салама у Танзанији.

Лучки град Калемије је полазна станица железничке мреже Конга.

Историја

[уреди | уреди извор]

Први познати Европљани који су открили језеро били су истраживачи Ричард Бартон и Џон Спики 1858. Они су га открили тражећи извор Нила. Спики је наставио и открио прави извор, Викторија (језеро).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „LAKE TANGANYIKA”. www.ilec.or.jp. Архивирано из оригинала 28. 3. 2008. г. Приступљено 14. 3. 2008. 
  2. ^ Yohannes, Okbazghi (2008). Water resources and inter-riparian relations in the Nile basin. SUNY Press. стр. 127. 
  3. ^ а б в „~ZAMBIA~”. www.zambiatourism.com. Приступљено 14. 3. 2008. 
  4. ^ Lewis, R. (16. 5. 2010). „Brown Geologists Show Unprecedented Warming in Lake Tanganyika”. Brown University. Приступљено 25. 3. 2017. 
  5. ^ „Tanganyika”. Ramsar Sites Information Service. Приступљено 25. 4. 2018. 
  6. ^ Stanley, H.M, 1899, Through the Dark Continent, London: G. Newnes, Vol. One. ISBN 978-0-486-25667-2. Vol. Two. ISBN 978-0-486-25668-9.
  7. ^ „Datbase Summary: Lake Tanganyika”. www.ilec.or.jp. Архивирано из оригинала 21. 1. 2008. г. Приступљено 14. 3. 2008. 
  8. ^ Cohen; Soreghan; Scholz (1993). „Estimating the age of formation of lakes: An example from Lake Tanganyika, East African Rift system”. Geosciences. 21 (6): 511—514. doi:10.1130/0091-7613(1993)021<0511:ETAOFO>2.3.CO;2. 
  9. ^ а б в г De, Wever; Muylaert, der Gucht; Pirlot, Cocquyt; Descy, Plisnier Vyverman (2005). „Bacterial Community Composition in Lake Tanganyika: Vertical and Horizontal Heterogeneity”. Appl Environ Microbiol. 71 (9): 5029—5037. doi:10.1128/AEM.71.9.5029-5037.2005. 
  10. ^ а б Edmond, Stallard; Craigh, Weiss Coulter (1993). „Nutrient chemistry of the water column of Lake Tanganyika”. Limnol. Oceanogr. 38 (4): 725—738. doi:10.4319/lo.1993.38.4.0725. 
  11. ^ O'Reilly, Catherine M.; Alin, Simone R.; Plisnier, Pierre-Denis; Cohen, Andrew S.; Mckee, Brent A. (14. 8. 2003). „Climate change decreases aquatic ecosystem productivity of Lake Tanganyika, Africa”. Nature. 424: 766—768. PMID 12917682. doi:10.1038/nature01833. Приступљено 27. 4. 2016. 
  12. ^ Lowe-McConnell, R.H. (2003). „Recent research in the African Great Lakes: Fisheries, biodiversity and cichlid evolution”. Freshwater Forum. 20 (1): 4—64. 
  13. ^ Hutter; Yongqi; Chubarenko (2011). Physics of Lakes. 1: Foundation of the Mathematical and Physical Background. стр. 11. ISBN 978-3-642-15178-1. 
  14. ^ Wright, J.J.; and L.M. Page (2006). Taxonomic revision of Lake Tanganyikan Synodontis (Siluriformes: Mochokidae). Florida Mus. Nat. Hist. Bull. 46(4): 99–154.
  15. ^ а б в Lowe-McConnell, R.H. (1987). Ecological Studies in Tropical Fish Communities. ISBN 978-0-521-28064-8. 
  16. ^ а б Spawls, Howell, Drewes, and Ashe: A Field Guide to the Reptiles of East Africa. . London: Academic Press. 2002. ISBN 978-0-12-656470-9. 
  17. ^ O'Shea, M. (2003). Zambia & Tanzania. Retrieved 4 April 2017.
  18. ^ Dierkesa, Taborskya Kohler (1999). „Reproductive parasitism of broodcare helpers in a cooperatively breeding fish”. Behavioral Ecology. 10: 510—515. doi:10.1093/beheco/10.5.510. 
  19. ^ Balshine-Earn, Lotem (1998). „Individual recognition in a cooperatively breeding cichlid : Evidence from video playback experiments”. Behaviour. 135: 369—386. doi:10.1163/156853998793066221. 
  20. ^ Wernera, Balshineb Leachc (2003). „Helping opportunities and space segregation in cooperatively breeding cichlids”. Behavioral Ecology. 14 (6): 749—756. doi:10.1093/beheco/arg067. 
  21. ^ West, K. (prepared by) (2001). Lake Tanganyika: Results and Experiences of the UNDP/GEF Conservation Initiative (RAF/92/G32) in Burundi, D.R. Congo, Tanzania, and Zambia. Lake Tanganyika Biodiversity Project.
  22. ^ а б в Mortiff, C: Lake Tanganyika and its Diverse Cichlids. Cichlid-Forum. Приступљено 1 March 2017.
  23. ^ Takahashi, T.; Hori, M. (2012). „Genetic and Morphological Evidence Implies Existence of Two Sympatric Species in Cyathopharynx furcifer (Teleostei: Cichlidae) from Lake Tanganyika”. International Journal of Evolutionary Biology. 2012: 980879. doi:10.1155/2012/980879. 
  24. ^ Kornfield, Ivy; Smith, Peter A (2000). „African Cichlid Fishes: Model Systems for Evolutionary Biology”. Annual Review of Ecology and Systematics. 31: 163—196. doi:10.1146/annurev.ecolsys.31.1.163. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 11. 10. 2018. 
  25. ^ а б в г Meyer, Britta; Matchiner, Michael; Salburger, Walter (25. 11. 2013). „A tribal level phylogeny of Lake Tanganyika cichlid fishes based on a genomic multi-marker approach”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 83: 56—71. doi:10.1016/j.ympev.2014.10.009. 
  26. ^ Turner, Seehausen; Knight, Allender; Robinson (2001). „How many species of cichlid fishes are there in African lakes?”. Molecular Ecology. 10: 793—806. doi:10.1046/j.1365-294x.2001.01200.x. 
  27. ^ Seehausen, O. (2015). „Process and pattern in cichlid radiations – inferences for understanding unusually high rates of evolutionary diversification”. New Phytologist. 207: 304—312. doi:10.1111/nph.13450. 
  28. ^ Nishida, M (1991). „Lake Tanganyika as an evolutionary reservoir of old lineages of East African cichlid fishes: Inferences from allozyme data”. Experientia. 47 (9): 974—979. doi:10.1007/bf01929896. 
  29. ^ Sparks, Smith (2004). „Phylogeny and biogeography of cichlid fishes (Teleostei: Perciformes: Cichlidae)”. Cladistics. 20 (6): 501—517. doi:10.1111/j.1096-0031.2004.00038.x. 
  30. ^ а б в г Kirchberger; Sefc; Sturmbauer; and Koblmuller (2012). Evolutionary History of Lake Tanganyika’s Predatory Deepwater Cichlids" International Journal of Evolutionary Biology, Volume 2012, Article ID 716209.
  31. ^ Loiselle, Paul: The Cichlid Aquarium, Tetra Press, Germany. 1994. ISBN 978-1564651464. стр. 304.
  32. ^ Lindqvist, O.V.; H. Mölsä; K. Solonen; J. Sarvala, editors (1999). From Limnology to Fisheries: Lake Tanganyika and Other Large Lakes. Pp. 213—214. Springer. ISBN 978-0792360179.
  33. ^ а б в Schliewen, U.: Aquarium Fish. Barron's Educational Series. 1992. ISBN 978-0812013504.
  34. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2017). Neolamprologus multifasciatus” на FishBase-у. [верзија на датум: March 2017]
  35. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2017). Neolamprologus similis” на FishBase-у. [верзија на датум: March 2017]
  36. ^ а б „The 10 biggest cichlids”. Practical Fishkeeping. 13. 6. 2016. Приступљено 17. 3. 2017. 
  37. ^ „tanganyika biotope aquarium”. Aquariums Life. 10. 2. 2010. Архивирано из оригинала 28. 2. 2014. г. Приступљено 3. 2. 2014. 
  38. ^ Meyer; Matchiner; Salburger (2015). „Lake Tanganyika—A 'Melting Pot' of Ancient and Young Cichlid Lineages (Teleostei: Cichlidae)?”. PLoS ONE. 10 (7): e0125043. doi:10.1371/journal.pone.0125043. 
  39. ^ а б Weiss; Cotterill; Schliewen (2015). „A tribal level phylogeny of Lake Tanganyika cichlid fishes based on a genomic multi-marker approach”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 83: 56—71. doi:10.1016/j.ympev.2014.10.009. 
  40. ^ Takahashi, T. (2008). „Description of a new cichlid fish species of the genus Benthochromis (Perciformes: Cichlidae) from Lake Tanganyika”. Journal of Fish Biology. 72 (3): 603—613. doi:10.1111/j.1095-8649.2007.01727.x. 
  41. ^ Takahashi, T.; Nakaya, K. (2003). „New species of Cyphotilapia (Perciformes: Cichlidae) from Lake Tanganyika, Africa”. Copeia. 2003 (4): 824—832. doi:10.1643/ia03-148.1. 
  42. ^ Bigirimana, C. (2006). „Cyprichromis microlepidotus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2017.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 6. 4. 2017. 
  43. ^ а б Smith, M.P.: Lake Tanganyikan Cichlids. 1998. ISBN 978-0-7641-0615-6. стр. 9-10.
  44. ^ SeriouslyFish: Ophthalmotilapia nasuta. Retrieved 6 April 2017.
  45. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2017). Eretmodus cyanostictus” на FishBase-у. [верзија на датум: April 2017]
  46. ^ FishBase: Species in Tanganyika. Retrieved 3 April 2017.
  47. ^ Wright, J.J. (2017). „A new diminutive genus and species of catfish from Lake Tanganyika (Siluriformes: Clariidae)”. J Fish Biol. 91: 789—805. doi:10.1111/jfb.13374. 
  48. ^ Lowe-McConnell, R (2009). „Fisheries and cichlid evolution in the African Great Lakes: progress and problems”. Freshwater Reviews. 2: 131—151. doi:10.1608/frj-2.2.2. 
  49. ^ SeriouslyFish: Julidochromis marlieri. Retrieved 6 April 2017.
  50. ^ Bigirimana, C. (2006). „Gnathochromis premaxillaris”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2017.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 6. 4. 2017. 
  51. ^ Stewart, T.A.; Albertson, R.C. (2010). „Evolution of a unique predatory feeding apparatus: functional anatomy, development and a genetic locus for jaw laterality in Lake Tanganyika scale-eating cichlids”. BMC Biology. 8 (1): 8. doi:10.1186/1741-7007-8-8. 
  52. ^ Ntakimazi, G. (2006). „Oreochromis tanganicae”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2017.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 6. 4. 2017. 
  53. ^ Begon, M.; and A.H. Fitter: Advances in Ecological Research, . 26. 1995. pp. 203. ISBN 978-0-12-013926-2. 
  54. ^ Salzburger, Niederstätter; Brandstätter, Berger; Parson, Snoeks Sturmbauer (2006). „Colour-assortative mating among populations of Tropheus moorii, a cichlid fish from Lake Tanganyika, East Africa”. Proc Biol Sci. 273 (1584): 257—266. PMC 1560039 Слободан приступ. PMID 16543167. doi:10.1098/rspb.2005.3321. 
  55. ^ Toman, R. (1995). Tropheus Evolution In Lake Tanganyika. Архивирано на сајту Wayback Machine (19. септембар 2021) Cichlidworld. Приступљено 7 April 2017.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тангањика_(језеро)&oldid=28851203”