Јован Анђел од Срема
| Јован Анђел | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Јован Анђел |
| Датум рођења | око 1193. |
| Датум смрти | пре 1250. |
| Породица | |
| Супружник | Матилда од Пожеге |
| Потомство | Марија од Кајеа, Света Јелена (српска краљица) |
| Родитељи | Исак II Анђел Маргарета Угарска |
| Династија | Анђели |
| управник Срема | |
| Период | 1235–1250. |
| Претходник | нема |
| Наследник | Ростислав Михаилович |
Јован Анђел од Срема (грч. Ἰωάννης Ἄγγελος [Ioánnes Ángelos], мађ. Angelos János; око 1193 – пре 1250), такође познат и као Калојан (грч. Καλοϊωάννης [Kaloioannes], мађ. Kaloján / Добри Јован), био је византијски царевић и угарски намесник Срема (око 1235 – око 1250), а обављао је и дужност ковинског жупана.[1][2][3][4]
Биографија
[уреди | уреди извор]Јован је био син византијског цара Исака II Анђела (1185–1195) и угарске принцезе Маргарете Угарске, ћерке краља Беле III (1172–1196). Имао је рођеног брата, Манојла Анђела (после 1195 — око 1212), а по оцу и једног полубрата, цара Алексија IV (1203), као и две полусестре: Еуфросину и Ирену. По мајци је имао полубрата Димитрија, солунског краља (1207-1224), рођеног из Маргаретиног другог брака, са солунским краљем Бонифацијем Монфератским, као и полубраћу Белу и Виљема од Сент Омера, који су рођени из Маргаретиног трећег брака са Николом I од Сент Омера.[5]
Угарски краљ Андрија II Арпад (1205–1235) дао је пре 1235. године Јовану као своме нећаку Срем и околину, односно јужни део Саве са Београдом и Мачвом. Јован је овим територијама владао до око 1250. године, пошто се већ у лето те године његова супруга Матилда од Пожеге помиње као удовица (lat. nobilis domine relicte domini Johannis, comitisse de Posoga).[6][7][8] Краљ Бела IV (1235–1270) је потврдио Јована за управника Срема, а избеглог руског принца Ростислава Михаиловича за управника Славоније. Тиме је формирао систем пограничних области на југу и истоку своје државе који ће је бранити од спољашњих непријатеља.
Други извори указују на могућност да је Јован управљао у јужним угарским областима већ око 1227. године, када се помиње поводом политике Рима према Босни. Пошто је папа Хонорије III затражио да се јеретици (босански богумили) истребе, калочки надбискуп Угрин Чак је Јовану дао 200 сребрних марака да изврши задатак. Јован је новац узео, али рат против богумила није покренуо.
Јован је био ожењен Матилдом, ћерком француске принцезе Маргарете од Куртенеа († 1270), из њеног првог брака са племићем Раулом III од Исудена († око 1213).[9][10][11] Матиладина мајка Маргарета била је сестра латинских царева Роберта I и Балдуина II. Имали су барем једну ћерку - Марију, која се удала за француског племића Анселма од Кајеа, намесника анжујске Краљевине Албаније (1273). Сицилијански краљ Карло I је 1280. године издао исправу којом се Марији дозвољава да из Апулије отпутује у Србију, у посету својој сестри, краљици Јелени. На основу тог и сродних докумената, поједини истраживачи су указали на могућност да су Марија и Јелена биле сестре по оба родитеља,[12][13] или барем полусестра, што би значило да је и српска краљица Јелена могла бити ћерка сремског господара Јована Анђела.[14][15][16][17][18][19][20]
Породично стабло
[уреди | уреди извор]| 16. Манојло Анђел | ||||||||||||||||
| 8. Константин Анђел | ||||||||||||||||
| 4. Андроник Дука Анђел | ||||||||||||||||
| 18. Алексије I Комнин | ||||||||||||||||
| 9. Теодора Комнина Анђелина | ||||||||||||||||
| 19. Ирина Дукина | ||||||||||||||||
| 2. Исак II Анђел | ||||||||||||||||
| 5. Еуфросина Кастамонитиса | ||||||||||||||||
| 1. Јован Анђел | ||||||||||||||||
| 24. Бела II | ||||||||||||||||
| 12. Геза II | ||||||||||||||||
| 25. Јелена Вукановић | ||||||||||||||||
| 6. Бела III | ||||||||||||||||
| 26. Мстислав I Велики | ||||||||||||||||
| 13. Еуфросина Кијевска | ||||||||||||||||
| 27. Љубава Дмитријевна | ||||||||||||||||
| 3. Маргарета Угарска | ||||||||||||||||
| 28. Херве II од Донзија | ||||||||||||||||
| 14. Рене од Шатијона | ||||||||||||||||
| 7. Агнеса од Антиохије | ||||||||||||||||
| 30. Боемунд II од Антиохије | ||||||||||||||||
| 15. Констанца Антиохијска | ||||||||||||||||
| 31. Алиса Антиохијска | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Рокаи 1980, стр. 167-171.
- ^ Харди 2009, стр. 65-80.
- ^ Харди 2017, стр. 117-142.
- ^ Коматина & Коматина 2018, стр. 141-164.
- ^ Рокаи 1983, стр. 121-127.
- ^ Szentpétery 1923, стр. 281, 289.
- ^ Zsoldos 2005, стр. 157–158.
- ^ Bácsatyai 2017, стр. 256.
- ^ Van Tricht 2011, стр. 178.
- ^ Van Tricht 2020, стр. 61-63, 68, 103.
- ^ Коматина 2021, стр. 123-127.
- ^ McDaniel 1984, стр. 48–49.
- ^ McDaniel 1986, стр. 191–200.
- ^ Porčić 2020, стр. 119-163.
- ^ Porčić 2021, стр. 181-208.
- ^ Порчић 2021, стр. 31-68.
- ^ Коматина 2021, стр. 120-133.
- ^ Узелац 2021, стр. 187-206.
- ^ Митровић 2022, стр. 90.
- ^ Uzelac 2025, стр. 303-315.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bácsatyai, Dániel (2017). „A 13. századi francia–magyar kapcsolatok néhány kérdése” (PDF). Századok. 151 (2): 237—278.
- Van Tricht, Filip (2011). The Latin Renovatio of Byzantium: The Empire of Constantinople (1204–1228). Leiden-Boston: Brill.
- Van Tricht, Filip (2020). „Latin Emperors and Serbian Queens Anna and Helena: Genealogical and Geopolitical Explorations in the Post-1204 Byzantine World”. Frankokratia. 1 (1-2): 56—107.
- Zsoldos, Attila (2005). Az Árpádok és asszonyaik: A királynéi intézmény az Árpádok korába. Budapest: MTA Történettudományi Intézete.
- Коматина, Ивана (2021). „О времену напада краља Уроша I на Мачву и његовом заробљавању”. Зборник радова Византолошког института. 58: 73—96.
- Коматина, Ивана; Коматина, Предраг (2018). „Византијски и угарски Срем од X до XIII века”. Зборник радова Византолошког института. 55: 141—164.
- McDaniel, Gordon L. (1984). „On Hungarian-Serbian Relations in the Thirteenth Century: John Angelos and Queen Jelena” (PDF). Ungarn-Jahrbuch. 12 (1982-1983) [1984]: 43—50.
- McDaniel, Gordon L. (1986). „The House of Anjou and Serbia”. Louis the Great: King of Hungary and Poland. Boulder: East European Monographs. стр. 191—200.
- Petrovitch, Nicolas (2015). „La reine de Serbie Hélène d'Anjou et la maison de Chaources”. Crusades. 14 (1): 167—182.
- Porčić, Nebojša (2020). „Serbia in the registers of the Angevin chancery (1265-1295): An attempt at reconstruction”. Initial: A Review of Medieval Studies. 8: 119—163.
- Porčić, Nebojša (2021). „Documents of Mary of Cayeux concerning grants to the Abbey of Dommartin and an agreement with the king of England”. Initial: A Review of Medieval Studies. 9: 181—208.
- Порчић, Небојша (2021). „Марија, сестра српске краљице Јелене” (PDF). Историјски часопис. 70: 31—68. Архивирано из оригинала 20. 01. 2025. г. Приступљено 31. 01. 2025.
- Рокаи, Петар (1983). „Gyletus dux Sirmii”. Зборник за историју. 27: 121—127.
- Рокаи, Петар (1980). „О једном наслову Калојана Анђела”. Зборник радова Византолошког института. 19: 167—171.
- Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183.
- Szentpétery, Imre, ур. (1923). Az Árpád-házi királyok okleveleinek kritikai jegyzéke: Regesta regum stirpis Arpadianae critico-diplomatica (PDF). 1. Budapest: Magyar Tudományos Akadémia.
- Узелац, Александар (2021). „Марија де Кајо, сестра краљице Јелене”. Између Подунавља и Средоземља. Пожаревац; Ниш: Народни музеј; Центар за црквене студије. стр. 187—206.
- Uzelac, Aleksandar (2025). „Patrimony of Queen Jelena (On the Background of Serbian-Hungarian Conflicts in the Thirteenth and Fourteenth Centuries)” (PDF). Црквене студије: Church Studies. 22: 303—315. Архивирано из оригинала 08. 02. 2025. г. Приступљено 09. 02. 2025.
- Ћирковић, Сима (2008). „Земља Мачва и град Мачва”. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 74: 3—20.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Харди, Ђура (2009). „Господари и банови оностраног Срема и Мачве у XIII веку”. Споменица Историјског архива Срем. 8: 65—80.
- Харди, Ђура (2017). „Један прилог питању византијског наслеђа на тлу Овостраног Срема (Sirmie Citerioris)” (PDF). Зборник радова Византолошког института. 54: 117—142. Архивирано из оригинала 08. 05. 2020. г. Приступљено 31. 01. 2025.
| Нормативна контрола: Људи |
|---|
